петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

У ЕПС би могао да уђе приватни капитал

Аутор: Маријана Авакумовићпетак, 08.03.2019. у 20:00
У 2018. ЕПС уплатио у буџет 108 милијарди динара (Фото Д. Јевремовић)

У јавности се често ствара погрешна слика да ЕПС троши новац из буџета, а реалност је потпуно другачија. Та компанија је прошле године у буџет уплатила 108 милијарди динара, рекла је атјана Павловић, извршна директорка за послове финансија на „Копаоник бизнис форму”. Поређења ради она је на панелу о реструктурирању друштвених предузећа навела да је тај износ у 2016. био 87 милијарди динара.

Она није одговорила на критике Павла Петровића, председника Фискалног савета, који је на „Српском Давосу” рекао да је главни фактор успоравања у другој половини 2018. пад производње електричне енергије седам одсто и пад производње угља 12 одсто, као и да ЕПС кочи раст који може бити мањи од 3,5 одсто ове године.

Топлица Спасојевић, модератор овог панела, рекао је да треба признати да се ЕПС-у не дозвољава да повећава цену електричне енергије.  Павловићева је потврдила да Србија има најнижу цену електричне енергије у региону, али су и поред тога остварили значајне резултате и успели да инвестирају. Као једно од значајнијих улагања навела је изградњу трећег блока у Термоелектрани „Костолац”.

Према њеним речима трансформација овог предузећа требало би да буде окончана 2020. године, будући да је реч о нашем највећем јавном предузећу. Подсетила је да је доста тога учињено у последње четири године од када траје реструктурирање. Смањен је губитак на мрежи, а наплата је повећана са 94,4 одсто колико је износила 2015. на 100,36 одсто у 2018. години.

У ЕПС и „Србијагас” у једном тренутку могао би да уђе приватни  капитал по принципу јавно-приватног партнерства, надовезао се Милун Тривунац, државни секретар у Министарству привреде. Према његовом мишљењу добро би било да постоји неки проценат приватног капитала, али је важно направити разлику између потребе за приватизацијом за она предузећа где постоји јавни, и за она где постоји само економски интерес.

Шеф канцеларије Светске банке, Стивен Ндегве, оценио је да је Србија показала напредак у приватизацији и корпоратизацији предузећа, подсећајући да је пре неколико година приватизацију чекало скоро 600 предузећа, сада их је остало далеко мање. Нека од тих преосталих побољшала су пословање, али је чињеница да држава годишње издваја 300 милиона евра за субвенције и тај новац би могао да буде употребљен за инвестиције.

Тривунац је прецизирао да је 80 предузећа остало за приватизацију. Он је навео да држава тражи решење за „Петрохемију”.

– Она је природно везана за НИС јер 100 одсто зависи од сировина из НИС-а, а осим тога НИС има 20 одсто удела. Та приватизација ће бити извозна – рекао је Тривунац.

Државни секретар у Министарству привреде као примере успешних приватизација навео је РТБ „Бор” и „Железару Смедерево”. Подсетио је да је железара државни буџет годишње коштала стотине милиона евра и држава то више није могла да издржи. Показало се да је приватни капитал нужан. Била је потребна нова крв и ново тржиште. „Железара Смедерево” сада када је у власништву кинеског ХБИС-а остварује добит.

Учесници овог панела похвално су се изразили о концесији Аеродрома „Никола Тесла”.

 – Ово је најбољи посао државе у последњих 30 година – рекао је Саша Влаисављевић, директор Аеродрома „Никола Тесла”.

– Никада нисам причао о концесији, држао сам се свог менаџерског посла – рекао је Влаисављевић.

Он је објаснио да је у току формирање концесионог тима који ће чинити најбољи стручњаци, а чији ће задатак бити да прати концесију у наредних 25 година. Пре свега са финансијског, правног и техничког аспекта.

Подсетио је да је профит аеродрома у 2012. години био свега шест милиона евра, а од 2014. до 2018, више од 25 милиона евра годишње.


Коментари6
966ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav sarcanski
Fiskalni savet je prozvao EPS da ulaze manje nego sto je amortizacija i ja verujem da je to tako. Nekada je SFRJ bila neto izvoznik struje, a Srbija snabdevala i ostale republike. U poslednjih 30 godina nije izgradjen nijedan ozbiljan kapacitet za proizvondju struje, a postojeci imaju svoj vek trajanja. Dakle, radi se o unistavanju supstance, koja se pravda socijalom, a dobar deo ide raznim privatnim kompanijama pod kontrolom stranaka na vlasti. To je ozbiljan problem srpske ekonomije, ali malo ko je spreman da se uhvati u kostac sa njim. A ima puno onih cija je to duznost. Pocev od novinara, preko nadleznih drzavnih institucija, zato pozivam sve njih da urade svoj deo posla. Fiskalni savet sigurno poseduje obilje podataka...
borko
Niko se ne pita šta EPS radi po pitanju zaštite životne sredine?
Боба
Најава постепеног приватизовања и ЕПСа па после Телекома да заврше посао. Под изговором "приватници то раде боље" спроводи се најцрњи либерални неоколонијални програм који може да резултује само апсолутним ропством и даљом депопулацијом Србије. Цене електричне енергије и свега осталог приватизованог односно отуђеног ће скочити вишеструко и социјалне разлике и сиромаштво ће се енормно повећати. Да ли је то будућност коју Србија жели?
Boris
Prodaja poslednjeg nakita iz ladice...
Дејан.Р.Тошић
Stvarnost jeste da se Elektroprivreda Srbije odnosno Elektrodistribucija Beograd i Vojvodine i Elektro mreze Srbije i sve Termo i Hidro elektrane Srbije sa svim Kopovima uglja, zaduzilo od 2000 godine do 2018 godine za 5.milijardi eura uz direktnu garanciju Vlade Srbije. Realnost jeste da procenjena vrednost svih gore navedenih preduzeca iznosi 5 milijardi eura.Drugim recima Srbija je vec zaduzila 100% celokupne trzisne vrednosti imovine, a novac za vracanje kredita se ne stvara, tako da servisiranje kredita preuzima drzava Srbija za svoje Javno preduzece, koje je monopolista a nije u stanju da samostalno vraca dugove.Privatan kapital nece uci u EDB i EMS u vidu gotovog novca, vec kao "preuzimanje" udela u vlasnistvu od strane poverilaca na ime kredita.Takodje prilikom procene imovine nikad nije procenjen ZIG odnosno "ime" i industriska svojina. "General elektrik " ima vrednost samo "ziga" i industriske svojine od 70 % ukupne vrednosti imovine a Srpski zig 0, 00 %, od ukupne vrednosti

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља