Суботица – Медицинска сестра Ирена Шаркањ (55) проглашена је кривом за убиство супруга Иштвана Шаркања (63) убризгавши му инјекцију цијанида и веће Вишег суда у Суботици осудило ју је на затворску казну од 13 година.

Гордана Којић, судија Вишег суда у Суботици у кратком образложењу пресуде рекла је да суд сматра да су потврђени наводи оптужнице и да је на одељењу ургентног пријема, док су му лекари пружали помоћ, свом супругу Иштвану који се жалио на болове у стомаку, убризгала смртоносну дозу једињења цијанида.

„Тачно је да није обављен увиђај, да нису изузети сви коришћени препарати, али су вештаци потврдили да ниједан медикамент не садржи цијанид”, казала је судија Којић. Она је додала да због механизма деловања цијанида, после кога смрт наступа готово тренутно, није вероватно да је био у инфузији јер би морао да испољи дејство у току њеног давања, а не након тога.

Иштвану Шаркању је први пут позлило док је припреман за отпуст, када су се поред њега налазили Ирена Шаркањ и муж њене ћерке Јожеф Бенко, док је докторка Гизела Палинкаш била леђима окренута јер је радила на компјутеру.

„Неспецифична клиничка слика која се тада јавља није у вези са његовим претходним стањем, али одговара тровању цијанидом који је том приликом дат али у дози мањој од леталне, јер да није тако он не би издржао процедуру реанимације.”

Судија је даље навела да, након што је Ирена у соби за реанимацију убризгала инјекцију цијанида са вишеструком леталном дозом, долази до пада свих животних функција. Суд је узео у обзир олакшавајуће околности да Ирена до сада није кажњавана, да је у тренутку извршења дела била смањено урачунљива али не битно, а као отежавајућу чињеницу да је она медицински радник коме хуманост треба да буде основ поступања.

У завршној речи Бранислав Ранков, заменик Вишег јавног тужиоца подсетио је на хронологију догађаја у Општој болници Суботица од 19. фебруара 2018. године од 16.22 часа када је Иштван Шаркањ примљен на ургентно одељење.

Навео је и по оцени тужилаштва нелогичне делове исказа Ирене Шаркањ у полицији да је враћала кључеве у Иштванов џеп и можда тада заменила шприц и уместо „акве” коју је хтела да му убризга како би спречила зачепљење каниле, узела његов шприц са отровом који је користио у повртарству.

Бранилац Ирене Шаркањ адвокат Бисерка Крпић казала је да није утврђено одакле је цијанид доспео, да није вештачена инфузија, да се не зна ко је вадио крв Иштвану, нити која крв је дата на анализу. Крпићева је поставила питање зашто је шприц тек након три дана послат на анализу и указала да је полиција доказе сликала у полицијској управи, а не у болници.

Случај убиства цијанидом пред очима лекара, усред ургентног одељења Опште болнице, и да то учини још медицинска сестра, представља прави преседан и у аналима овдашње криминалистике, али и медицине.

Долажење до правде отежало је то што државни органи, болница и полиција, ипак нису поштовали процедуру из своје струке. Сви сведоци из Опште болнице навели су да је критичне вечери била велика гужва. То, уз чињеницу да троје чланова породице Шаркањ раде у болници, поред Ирене и њена ћерка и зет, довела је до тога да се не може поуздано тврдити ко је Иштвану вадио крв.

Ћерка је послата да са свог одељења узме кључ од РТГ сале да би Иштвана водили на снимања, а дежурна докторка, иако је реч о ургентном одељењу, губи пацијента из вида јер ради на компјутеру. Јасна процедура поступања у хитним случајевима овде није постојала, већ се уз пацијента комешала маса познаника и родбине.

Полиција је у Општу болницу дошла по позиву са одељења реанимације да су изгубили болесника након што му је супруга убризгала инјекцију тада непознатог садржаја. Ипак, увиђај није обављен, нити су урађене фотографије и покупљен медицински материјал који је коришћен.

Суд је утврдио да је доказним поступком изузета инфузија као могући кривац за смртни исход, међутим, у свести Суботичана још је живо сећање на 1993. годину када је у кратком временском периоду на одељењу хирургије преминуло 17 пацијената, и мада тачан узрок ових изненадних смрти никада није утврђен, управо је инфузија била сумњива. Отуда су овакви пропусти у поступању државних органа тешко схватљиви.