уторак, 23.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

„Бесмртници” деле судбину Француске

Многи су забринути зашто Француска академија већ три године не успева да изабере нове чланове и тако попуни четири упражњена места елитне установе коју је основао кардинал Ришеље 1635. године
Аутор: Миленко Пешићнедеља, 10.03.2019. у 23:30
Дани Лаферијер на церемонији примања новог члана Француске Академије Алена Финкелкраута (Фото:: ЕПА/ CHRISTOPHE PETIT TESSON)

Престижни париски клуб „бесмртника” је напокон попустио. Чувари чистоте француског језика који су деценијама одолевали притиску јавности, напокон су дали препоруку за увођење родне равноправности у језик за женска занимања. Убудуће професије као што су истраживач, ватрогасац, писац, али и многа друга, биће изговарана и писана не само у мушком већ и женском роду.

На велико изненађење јавности Француска академија је на предлог три од својих пет женских чланица донела одлуку да више нема препрека за овакву промену у француском језику „чији је циљ да препозна место које жена има у данашњем друштву”.

„Академија је показала величанствен дух отворености. Показала је осетљивост на чињеницу како жене називају професије којима се баве. Напокон ће бити толерисана феминизација женских занимања”, каже за „Гардијан” Доминик Бона, једна од ауторки ове препоруке и чланица Француске академије коју је 1635. основао кардинал Ришеље у време владавине краља Луја Тринаестог.

Али, иако је напокон смогла снаге да се избори за ову „малу  револуцију”, Француска академија чији је данас основни задатак да штити француски језик од насртаја „глобиша”, поједностављене верзије енглеског језика, ипак, одражава и стање у којем се налази Макронова Пета република. Академија на неки начин дели судбину Француске. Заглављена између прошлости и неизвесне будућности, између напора да сачува свој безвремени француски понос и покушаја да се прилагоди 21. веку у којем доминирају глобализација, миграције и друштвене промене које заговарају „жути прслуци” на протестима.

„Ми смо рефлексија стања у француском друштву, и то друштва које само себе преиспитује”, каже за „Њујорк тајмс” романописац либанског порекла Амин Малуф, члан Француске академије.

На који начин овај елитни клуб писаца, филозофа, уметника, научника и државника, који већ скоро три године не успева да изабере четири нова члана како би попунио од оснивања утврђен број од 40 „бесмртника”, жели да се модернизује и трансформише још увек је обавијено велом мистерије.

После дуже паузе тек прошлог месеца су мермерном двораном Француског института одзвањали звуци бубњева републиканске гарде. На свечаној церемонији писац барокних фантазија Патрик Гранвил је прошао иницијацију за новог члана, и то годину дана пошто је на избору добио већину гласова академика.

Али и улазница у овај елитни клуб има своју цену. Само униформа академика богато извезена мотивима златног и зеленог лишћа кошта 50.000 долара, а ни церемонијални мач није јефтин. Амин Малуф за њујоршки дневник открива да је  морао да сакупи скоро 230.000 долара, колико је коштао његов улазак у овај француски пантеон славних личности.

Али, многи познати француски писци нису успели да добију фотељу под куполом палате Француског института на обали Сене. Балзак је покушао, али није успео. Емил Зола је дигао руке од Академије после двадесет покушаја. Виктор Иго је тек из петог пута успео да постане њен члан. Ниједан од двојице француских нобеловаца, писци Патрик Модијано и Жан-Мари Гистав ле Клезио нису чланови Академије. Није ни један од најпровокативнијих и најпревођенијих књижевника Мишел Уелбек.

Није чудо што се онда остали интелектуалци не усуђују ни да помисле да пошаљу писмо у којем су дужни да образложе зашто желе да се овенчају титулом академика. Свако ко од кандидата испадне на гласању за улазак у овај затворени интелектуални клуб, у који се може ући само ако неко од постојећих чланова умре и тако остави упражњено место, доживљава својеврсно јавно понижење. То је на својој кожи искусио и бивши француски министар образовања Лук Фери када је видео наслове у новинама после гласања у којем га је Академија одбила.

„Француска академија је стара и осетљива дама”, каже један од новијих  чланова, канадски писац Дани Лаферијер рођен на Хаитију.

Колико је Академија конзервативна, показује да су њени чланови великом већином белци, старији од 70 година. Међу академицима има само пет жена. Књижевница Маргерит Јурсенар била је прва жена изабрана у Француску академију, и то тек 1980. године. А Дани Лаферијер који је једини члан тамније боје коже ове „краљевске установе” каже да су многи забринути што нису успели да изаберу нове академике. Али, неки чланови  одбацују аргумент да је Академија у кризи зато што скоро три године не може да изабере четворицу нових чланова који би поштено бранили француске језичке и културне вредности.

„То је апсурдно. Шта је толико специфично у Француској да свако себе проналази у литератури. Имате људе који пишу за потребе универзитета или неких група људи, али све је то јадно. Народ чита више, али то што чита су безвезарије. Академија је постала брод који плови по сувом мору”, жали се Жан-Мари Руарт, критичар и писац који је академик од 1997.

Доминик Бона је ипак запањена неспособношћу Академије да крене напред.

„Имали смо неке од изузетних кандидата. Разочарана сам што их је Академија дочекала непријатељски. Да ли у питању само француска слабост”, пита се Бона.


Коментари7
308c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

islam hajrudin
Ah to su oni sto su izumili naucnu metodu(scientific method),a onda nauku proglasili novom religijom?
trava zaborava
Primecujem na slici razlicite dezene biljaka na "kaputima" neki lice na indijsku konoplju sto na neki nacin daje ojasnjenje za njihovo ponasanje.
simon
pa ta Dominik sama nosi musko ime. Hoce li ga sad menjati il to vazi samo za druge stvari?
Џejн
Dominik je u Francuskoj i muško i žensko ime, i piše se "Dominique". Ko pojma nema, o čemu priča, bolje da ćuti.
Препоручујем 2
Mustafa Aga
Kada su toliko napredni ovi"besmrtnici," zashto su toliko dugo chekali da isprave ovako banalnu sitnicu kao shto je zenski naziv odredjenih profesija...???
Teodor Drajzer
"Mnogi su zabrinuti zasto Francuska akademija ne uspeva vec tri godine da izabere nove clanove..." I mene to jako brine.
Vladija Sarac
Ako ih toliko brine, neka se ugledaju na SANU. Ima da im pocnu nicati akademici kao pecurke posle kise.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља