понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Прође и мартовски дерби

понедељак, 11.03.2019. у 11:45
(Фото Д. Жарковић)

Маракана, звана Стадион „Рајко Митић”, под опсадом. Неколико сати пре почетка фудбалског боја, тешка опрема притисла чуваре реда и мира. Жандармерија и њена младост и снага на окупу. Дисциплиновани, стасити, мирни и ћутљиви. Има их са белим шлемовима, као да су мировњаци. А и ових у маскирним униформама са браницима на кацигама. Са штитовима као да иду на Термопиле. Прави Спартанци. Видех и вучјаке, а и неколико јунака на утовљеним коњима. Богме дивизија цела. Војвода Мишић би избио са њима до Стамбола. Уз ову дивизију прикључио се и пук жутих прслука. Помислих, јадан, да нису банули из Париза онако светлуцави, у складу са градом светлости. Али не, као маслачци процвали око стадиона, то су наши редари. Дошли да зараде који динар пензоси или полупензоси, наравно лиценцирани за ту службу. Има ту финог школованог света у годинама. Они дисциплиновано у колони, два по два шетају прслуке жуте и први попуњавају стадион.

Почиње дерби. Стадион гори, а песма се ори. Из ’иљада јуначкијех грла бијелих чује се „Гробари” и „Делије”. Ови једни бучу: „Цигани”, ови отпоздравом са севера „Гробари”. Ко ту кога велича?

Сви урлају на сваког, само ови у жутим прслуцима и њихови заштитници жандарми ћуте, посматрају околину и пазе да им неко не фрљне у лице коју петарду.

На крају ником ништа, 1:1. Једва по један. Џабе су се драли, псовали и макљали се. Онај ко доби по носу, томе и остаде. Само они у ложи стадиона погасише томпусе, задовољно се потапшаше по леђима, ка војводе јуначке.

Полако одлази прво јуначки север, пун псовки због ремија.

Југ се распевао и не иде никуд, они су тренутно иза замандаљених капија стадиона. Ко сме да их пусти у исто време, оне зване север и југ. Могло би доћи до магнетног удара, хаоса. А онда џабе и ови редари у жутим прслуцима, а и храбри млади жандарми.

Тако прође мартовски дерби 2019.

Један од највећих фудбалских дербија у свету. Ето, макар смо по овоме у врху.

Мића Миленковић,
Сликар, Београд


Коментари1
2c7ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojša Joveljić
Kad je Marks sasvim ispravno konstatovao da je religija opijum za narod, nije imao priliku da vidi masovne sportske dogadjaje poput ovog fudbalskog derbija u Beogradu. Da jeste, vjerovatno bi proširio svoju definiciju opijuma i na mnoge oblike sporta, stavljajući vjerovatno fudbal u grupu najjačih opijata, onih koji potpuno pomućuju moć rasudjivanja širokih narodnih masa. Kapitalizmu, a i mnogim drugim društvenim sistemima, fudbal je veoma važan način preusmjeravanja narodnog nezadovoljstva na stadione u kojima rulja ispoljava svoj bijes na navijačima iz suprotnog tabora umjesto da ga fokusira na vladajuću klasu koja ih nemilosrdno vuče za nos i eksploatiše. Nije zanemarljiva ni prljava strategija kojom se sirotinja uljuljkuje u vjerovanju da nema ni razloga ni potrebe za pobunom jer, eto, i njihovo dijete može jednog dana postati superbogata fudbalska zvijezda koju će svi voljeti i obožavati. O golemoj masi parazita koji fino žive u upravama fudbalskih klubova da i ne pričam...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља