понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05
ПОСТОЈИ ЛИ ОМИЉЕНО ГОДИШЊЕ ДОБА ЗА ИЗБОРЕ

Гласање најчешће у рано пролеће

Агенција за борбу против корупције је објавила Јавни позив за пријављивање кандидата за посматраче изборне кампање
Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 11.03.2019. у 23:00
Драган Стојановић

Изјаве и спекулације о ванредним парламентарним изборима последњих недеља су прилично утихнуле, али још има времена за одлуку да на биралишта изађемо пре летњих ферија. Знакова да би то могло да се догоди, ипак, има довољно. Неподељено расположење у Српској напредној странци је за изборе, а лидер партије и шеф државе Александар Вучић недељама обилази Србију у кампањи „Будућност Србије”. После доношења приштинске „преговарачке платформе”, којом је дијалог с Београдом практично прекинут, свакако да и расписивање парламентарних избора изгледа све извесније.

Пажњу је привукло и то што је Агенција за борбу против корупције крајем фебруара објавила Јавни позив за пријављивање кандидата за посматраче изборне кампање. На све то, већ три месеца трају антивладини протести. Има и других „поузданих” сигнала: тврдње „експерата” из Краљева, који тврде да је годинама уназад знак да су избори на помолу – најава отварања аеродрома „Морава” у Лађевцима за цивилни саобраћај! Овог пута, први лет најављен је за Видовдан...

Ако је последњи „аргумент” сувише произвољан, потез антикорупцијске агенције свакако изазива више пажње. У саопштењу агенције објашњено је да је реч о редовној активности, без обзира на то када ће бити избори, али нејасно је ипак зашто се траже посматрачи тако рано, будући да је термин за парламентарне, покрајинске и локалне изборе април 2020. године. Притом, агенција је обучавала посматраче у неколико изборних циклуса до сада и ако се пријаве неки од њих, требало би очекивати да број оних које ће обучавати, као и време за обуку свих, буде краће него раније.

Ове недоумице и питања да ли су буџетом за 2019. предвиђена средства за привремено ангажовање додатних 165 особа и трошкове њихове обуке, и да ли ће особе које сада прођу обуку морати да се обавежу да ће наредних годину дана бити на располагању када год у том периоду избори буду расписани, остале су без одговора Агенције за борбу против корупције током прошле недеље.

Евентуалну одлуку о расписивању избора свакако ће разматрати Главни одбор СНС-а. Те најаве за сада нема, а с обзиром на законске рокове, није касно до половине априла да врх владајуће странке донесе одлуку о изборима и да председник Србије, на образложен предлог владе, распусти скупштину и истовремено распише парламентарне изборе који би се одржали најкасније до 2. јуна. Према Закону о избору народних посланика, од дана расписивања до дана одржавања избора не може протећи мање од 45 ни више од 60 дана, па ако би се одлучили за изборе у прву недељу јуна, 18. април би био крајњи рок за њихово расписивање и минимално трајање изборне кампање.

Најранији термин за изборе, ако би они били расписани, на пример почетком следеће недеље (током ове су мале шансе за то, с обзиром на започету законодавну активност у парламенту), јесте 5. мај. Та недеља за изборни дан је, међутим, мало вероватна, будући да се „везује” за неуобичајену празничну недељу – Васкрс је 28. априла, а већ у среду и четвртак је Међународни празник рада – па није баш згодна за финиш кампање. Ако се иде овом логиком, онда потенцијални датуми за изборе у првој половини године остају три недеље у мају (12, 19. и 26. мај) и једна у јуну.

Није, наравно, немогуће да избори буду заказани и за неку недељу после 2. јуна, али би, с обзиром на досадашњу изборну праксу у Србији, било неуобичајено. Од првих вишестраначких избора 1990, рачунајући парламентарне и председничке изборе, само једном су били у јуну, али више као изнуђен термин. Због недовољне излазности, пропадали су председнички избори у септембру (други круг је био 13. октобра), а онда и у децембру 2002, као и у новембру 2003, па је прва влада Војислава Коштунице, чим је формирана у марту 2004, урадила нови закон о председничким изборима (без обавезе о натполовичној излазности) и избори су одржани 13. и 27. јуна те године, када је Борис Тадић освојио први мандат.

Српским политичарима је, показује статистика, убедљиво најдражи месец за изборе – децембар. У том месецу су четири пута били председнички (1990, 1992, 1997. и 2002. године) и пет пута парламентарни избори (1990, 1992, 1993, 2000. и 2003. године). То донекле има везе и с првим изборима који су били практично изнуђени, према речима професора Владимира Гоатија, околношћу да су претходно четири републике бивше СФРЈ већ одржале вишестраначке изборе, па су и преостале две, Црна Гора и Србија, то учиниле у децембру, како саме себе не би елиминисале из круга нових демократских држава. Ипак, касније је било више ванредних него редовних избора и та временска динамика је била условљена различитим интересима, напомиње Гоати, али су и тада најчешће били у зимским месецима.

Приметно је да од парламентарних избора 11. маја 2008, они који одлучујуће утичу на термин њиховог одржавања најчешће бирају рано пролеће. Изборе смо имали у свим месецима од септембра до маја, а осим у поменутом случају у јуну – никада у летњим месецима. „Већ од краја маја па до краја септембра, један број људи путује на годишњи одмор са породицом и не може да гласа. То је ограничење. Они који би расписали изборе у јеку годишњих одмора могли би да се суоче са оптужбама да не уважавају жељу свих грађана да им се омогући гласање, а друго, суочили би се и са знатно мањом излазношћу од уобичајене. Због тога би такви избори могли бити окарактерисани као нелегитимни, а то је велики изазов за људе који су у врху политике и који желе да имају легитимност”, истиче Гоати.

Аутор књига „Како да победите на изборима” и „Како да постанете успешан политичар” Милан Стевановић Пиксел, један од креатора и предводника кампања Коалиције „Заједно” 1996, ДС-а 1997, ДОС-а 2000, затим Богољуба Карића 2004, као и СНС-а, али и политичких актера у региону, каже да годишње доба и месец не играју велику улогу у доношењу одлуке када ће бити одржани избори. Та одлука, према његовим речима, зависи највише од спољнополитичке ситуације, страних инвестиција које су у плану, односа и динамике на политичкој сцени... „У принципу, нема велике разлике у приступу и вођењу кампање у односу на то да ли су избори у јануару, као што су били председнички 2008, или у јуну као 2004. године. Можда је једино, у овом другом случају, кампања од врата до врата повољнија за реализацију због дужине дана”, указује Стевановић.

И Владимир Гоати каже да је тешко повезати изборе за одређено доба године као њихов узрочник, реч је просто о томе да је интерна динамика до сада била таква. „А зашто је више избора у првој него у другој половини године, вероватно је питање у коме улогу играју много више неке тренутне околности и интереси. Не верујем да постоји баш нека посебна жеља за пролећним изборима, него је просто ситуација била таква до сада (не значи и да ће убудуће) да се врх владајуће или доминантне партије одлучује за тај период, гледајући интересе и изазове који је чекају у будућности и шансе које би имала у тим новим околностима”, указује Гоати.


Коментари3
b4980
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksa Petrović
Дајте распишите те изборе што пре па да завршимо са овим мрцварењима око разних ''шетњи'', увреда, пљуваа једних по другима и да видимо кога то овај народ хоће а кога неће! Да видимо где су ти који тврде да представљају 5 милиона грађана Србије. Нека добију ако могу те изборе па да нам се смири глава!
Mita
Septembar i oktobar su najnepovoljniji meseci za izbore, tada gradjani shvate koliko su siromašni jer treba obezbediti decu za školu, zimnicu, ogrev... Molim dragog Boga da aktuelna vlast raspiše izbore u te mesece.
marama
Bas i nije pametno na prolece, jer se nova vlada formira pre leta, kad pocinje brojanje prvih 100 dana, a malo se uradi jer su letnje ferije... tako da je ucinak neminovno mali.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља