недеља, 24.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:41
ЛЕКОВИТО БИЉЕ – НЕОТКРИВЕНО БЛАГО СРБИЈЕ

Смиље атрактивно, линцура угрожена

Годишњи извоз биљака с благотворним својствима и производа од њих у нашој земљи износи око пет милиона евра, док је у суседним државама и до пет пута већи
Аутор: Димитрије Буквићпонедељак, 11.03.2019. у 20:30
Лабораторијска анализа биолошких узорака (Фотографије Катедра за ботанику Пољопривредног факултета БУ)

Стручњаци из Србије с колегама из Европе учествоваће у великом европском пројекту проучавања лековитог биља под акронимом „Етно хербс”, који се финансира из програма ЕУ за науку „Хоризонт 2020”. У наредне четири године, уз 11 научних институција и произвођача из Грчке, Бугарске, Италије, Португалије, Шпаније, у њему ће учествовати и три партнера из Србије – београдски Пољопривредни факултет, Институт за лековито биље „Др Јосиф Панчић” и једна приватна компанија из области производње и прераде лековитог биља.

Како за наш лист каже др Зора Дајић Стевановић, професорка Пољопривредног факултета, Србија је једина држава ван ЕУ која ће учествовати у овим истраживањима, а партнерима из наше земље је за ту сврху намењено више од 520 милиона евра. Она истиче да је тема пројекта очување европског биодиверзитета, коришћењем традиционалног знања о биљкама ради развоја иновативних производа.

Линцура потпомаже варење

„Кључни циљ је истраживање разноврсности биљака које се користе у традиционалној медицини, њихово очување и коришћење превасходно у лечењу кожних болести и неги коже. То подразумева и израду базе података биљака и традиционалних знања о њима, као и чвршће везе између науке и привреде, уз формулацију и развијање нових производа на бази одабраних лековитих врста употребом савремених научних достигнућа”, истиче др Зора Дајић Стевановић.

На тај начин, додаје она, лековито биље ће се афирмисати као драгоцен, али недовољно искоришћен ресурс наше земље.

„Уз Апенинско и Пиринејско полуострво, Балкан је један од три најважнија центра биодиверзитета у Европи, који су право благо флоре. У Србији постоји око 4.000 биљних врста и више од 700 лековитих биљака, уз велики потенцијал за њихово гајење. Такође, једини на Балкану имамо реномирани Институт ’Јосиф Панчић’, који обједињује научни и производни сектор у области лековитог биља. Али, годишњи извоз лековитог биља и производа од њега у нашој земљи износи око пет милиона евра, док је у суседним државама, попут Албаније, и до пет пута већи. Србија држи тек два до три одсто европског тржишта, а површине засејане овим врстама не прелазе 2.000 хектара што је јако мали удео у укупним обрадивим површинама”, истиче наша саговорница, која је и председница Асоцијације за лековито биље земаља југоисточне Европе (AMAPSEEC).

Годишњи промет лековитог биља на светском тржишту, додаје она, већи је од 120 милијарди долара. Да би и наша земља била присутнија на глобалној пијаци, потребна је јача сарадња науке и привреде. Посебно зато што се светско тржиште повија за научним открићима.

Ртањска метвица, ендемска биљка

„Ако нека биљка добије на значају због нових открића везаних за њене биолошке ефекте, њена производња се повећава, што утиче на цену. Државе с огромним површинама и савременим системима узгајања, попут Кине, Индије или Египта, брзо се прилагођавају тим променама. Додуше, и код нас има примера да људи адаптирају производњу у складу с потражњом. Тако је смиље тренутно атрактивна биљка за цео Балкан, јер њено етарско уље има јако добру цену, па се у Србији гаји на неколико стотина хектара. Али то су изузеци”, наводи др Зора Дајић Стевановић.

О неискоришћености природних потенцијала сведочи и то што комисија Завода за заштиту природе, у којој је и наша саговорница, дефинише годишње дозвољене квоте за сакупљање лековитих биљних врста. Те квоте годинама нису достигнуте.

„Пуно је разлога за то: од неких регулатива и сертификације, до тога да страна тржишта нису довољно освојена. За то време, многе биљне врсте постају угрожене. Једна од најугроженијих на целом Балкану је линцура, а ту су и слатки корен, горка детелина, степски божур и многе друге. Оне су у опасности или зато што су на специфичним стаништима, или због нестручног сакупљања лековите дроге. Зато лековито биље треба увести у систем плантажног гајења, под надзором научних институција и произвођача који имају обезбеђен пласман”, каже она.

Држава би, према њеним речима, могла да да допринос иницирањем стратегије за одрживо коришћење самониклог лековитог биља, уз давање подстицаја произвођачима и извозницима. Утолико пре што је последњи такав документ сачињен још 1999. године.


Коментари3
5724e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Кажу треба плантажно садити лековито биље.Не знам само колико ће тако сађено биље бити лековито.Видео сам комшију који са примитивним малим металним плугом сади лековито биље.Син вуче ралицу а он оре.Верујем да ће производ бити лековит али поставља се питање продуктивности и исплативости.
опрезно
Цене утростручите, немојте продавати у бесцење. Све се то на западу продаје по десет пута вишим сенама.
Stevo Antonić
Otiđite u Hercegovinu, i istražite perpektivnost smilja. Ljudi prvo zavedeni, a na poslijetku razočarani, ne mogu troškove da pokriju, jer ih oni koji su ih uveli u ovu proizvodnju sada doveli na rub opstanka, niskom otkupnomcijenom. Ako bih se garantovala, neka tržišna otkupna cijena, možda bih se i uspjelo, a ovako dati mogućnost monopolistima, kao i svim drugim oblastima, posebno poljoprivredne proizvodnje je uzaludan trug i dovođenje eventualnih i potencijalnih zainteresovanih u zabludu, a time i propast uloženog i rada i sredstava.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља