субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40

Словенцима најбољи сирни намаз из Хрватске

Словеначко удружење потрошача тестирало 10 сирних намаза различитих произвођача и открило да већина садржи превише соли и масноће
Аутор: Ј. Антељ – И. Албуновићпонедељак, 11.03.2019. у 23:00
(Фото А. Васиљевић)

Словеначки национални Савез за заштиту потрошача тестирао је десет сирних намаза различитих произвођача који се продају на њиховом тржишту. Како саопштавају из овог удружења, стручни жири је контролисао микробиолошки састав крем сирева, као и количину плесни или квасца, који су први знаци да се намаз покварио. Код свих десет узорака управо овај параметар био је испод минималног допуштеног нивоа због чега су сви сиреви, макар када је реч о микробиолошком саставу, оцењени пролазном оценом.

– Намаз „абц класик” хрватског произвођача Беље показао се најбољим на нашем тесту приликом оцењивања количине адитива, масноће, калцијума и беланчевина – наводе у Савезу потрошача Словеније. Осим ових, обављене су и сензорне контроле и оцењиван је изглед, боја, текстура, мирис и укус, а добро су оцењени сиреви глатке површине без вишка сурутке, без грудвица и они лако мазиви.

„абц класик” је на тесту добио укупно 85 бодова испред, „милбоне” и „вивиса” произвођача „Збрегов”, док је на четвртом месту завршио „натур актив”, свежи сир произвођача „Хофер”, а на петом „Меркаторов” сирни намаз са павлаком.

Интересантно је да „абц класик” на словеначком тржишту има и највишу цену, чак 9,90 евра по килограму. Иако су сви сиреви добили пролазне оцене, жири је закључио како добар део њих ипак садржи превише соли и масноће.

Пракса независних тестирања производа који спроводе потрошачке организације иначе је и уобичајена у земљама Европске уније. Сваке године опредељују се за средства из различитих извора финансирања за ове намене. Словеначко удружење потрошача, на пример, део ових средстава издваја из чланарина, али и из европских фондова и ресорних министарстава. У земљама у којима је заштита потрошача развијенија и информисање приоритет не поставља се питање поузданости оваквих анализа, а ни то да ли је неки произвођач могао да наручи или плати анализе у корист свог производа.

У Србији, међутим, имамо управо такав проблем. Последња независна анализа прехрамбених производа Националне организације потрошача Србије рађена је пре пет година, а главни разлог што таквих истраживања нема јесте недостатак новца и стални сукоби међу организацијама око тога ко би могао да буде „лиценциран” и репрезентативан.

– Први пут после много година добили смо могућност да урадимо контроле, међутим, не самостално, него у сарадњи са Министарством пољопривреде и једном акредитованом лабораторијом. Контролисаћемо одређене месне и кондиторске производе за које имамо одређене сумње да би било добро да се тестира квалитет – каже за „Политику” Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. На питање зашто не постоји начин да и у Србији овакве независне анализе раде потрошачке организације самостално, Паповић каже да код нас систем још није довољно зрео и да се после сваке анализе поставља питање ко је платио.

– У сенци таквих нагађања грађани посумњају у резултате и стално улазимо у зачарани круг, а један од основних послова потрошачких организација не можемо да радимо. У Србији се много њих представљају као заштитници потрошача, а заправо то нису. Јавна је тајна да неки од њих раде у интересу приватних компанија или покушавају да изнуде новац притисцима на произвођаче – каже Паповић.


Коментари10
573fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jagoda
Poenta clanka je da je slovenacka analiza toliko i nesumnjivo nezavisna kada je sir iz Hrvatske najbolji usred Ljubljane. Druga poenta je da kod nas takvih analiza nema vec godinama i da nisu ni na vidiku. Ne potcenjujte Politiku.
milan trezic
treba da probaju zlatarski pa da budu u transu od srece a ne iz supermarketa fabrikovano
Pera
Abc sir je preskup, premasan i ništa posebno. Samo običan marketing
Zdenka
Zar je u Jugoslaviji trebalo raspravljati koji je sirni namaz najbolji?
Miloš
Kod nas je, zbog prisutne korupcije, nemoguće izvršiti kontrole i proglasiti prehrambeni proizvod najboljeg kvaliteta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља