понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Древни крстови Закарашја

Археолог Димитрије Мита Мадас истражио је 15 локалитета дуж реке на чијим обалама се живот одвијао од неолита до средњег века
Аутор: Јовица Даниловићпонедељак, 11.03.2019. у 23:00
(Фо­тографије Ј. Даниловић)

Вршац, Бела Црква – Магистар археологије Димитрије Мита Мадас је читав радни век провео у заводима за заштиту споменика културе, у Крагујевцу и Панчеву, истражујући прошлост, „прекопавши” Шумадију, Поморавље и јужни Банат. Петнаест година био је посвећен истраживањима у долини реке Караш, која извире у румунским Карпатима, а после 107 километара (више од половине тока је на српској страни), улива се у Дунав, код Старе Паланке.

Читава обала дуж овог водотока је права археолошка ризница коју чини близу 50 остатака старих насеља, а од тог броја Мадас је на нашој страни истражио 15. На том простору живот се одвијао од неолита до средњег века (око 6.000 година). Последњи траг у старом Закарашју који је овај археолог утврдио оставили су некадашњи становници Ђурице и датира с почетка 15. века. Поменуто насеље је названо по данашњој бари, а у давним временима било је то ушће Караша у Дунав, то јест лука на великој реци. После подизања ХЕ „Ђердап” тај локалитет је потопљен.

Закарашју се Мадас посветио деценију и по. Колико се зна, он је највише истраживао овај водоток на српској страни. Сматра, међутим, да је остало још доста посла и за младе археологе, јер је „овај простор истражен само десетак одсто”. Посебно занимање стручне јавности изазвали су проучени крстови Закарашја и гробови са Ђурице.

Део ризнице крстова, различитих по облику и начину коришћења

– Крст је као симбол хришћанства рано стигао, по свему судећи, из Солуна, кроз дунавску долину у Закарашје, а потом узводно Карашем наставио према Карпатима, пространим рудоносним планинама Румуније – каже наш саговорник.

Карас истиче да наука нема много археолошких налаза крстова у Закарашју, „али оно што имамо јасно упућује колико је Христов симбол овде рано заблистао, колико је радо прихваћен, постао омиљен и коришћен” на обалама природне везе између Дунава и Карпата.

– Мада је овде током мог истраживања пронађено огромно археолошко благо, које је оплеменило фундусе многих музеја, велику пажњу заслужују најстарији налази крстова из атара данашњег села Дупљаја. Они на себи носе сва препознатљива стилска обележја петог и шестог века. Једна приватна колекција броји чак 17 крстова, правих драгуља, који се разликују по облику и начину коришћења: први су ношени на грудима, други причвршћени на одећи, а трећи су у својим шупљим језгрима чували честице различитих реликвија. У зависности од моћи власника, крстови (и са ликом Христа) израђивани су од различитих материјала, од меканог дрвета до најтврђих метала, чак и пресвучени златном заштитом, али и на други начин украшени – каже археолог Димитрије Мадас.


Коментари3
21198
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша
Ја се усуђујем да кажем да је симбол крста археолошки али и лингвистички потекао управо са Дунава и у Јерусалиму "увежен". Археолошки има Винча али и цело подунавље а лингвистички је прилично јасно да речи Крст, Крштење и Христ (Храст, Бадњак јел се пали лампица?) само у славенским језицима има јасно појединачно плитко и дубље али и међусобно унакрштено значење. Ко је све главне језике света ставио на папир и рецимо фонетички упореди са српским видеће о чему говорим. А као мало изнанађење ево и нешто веома занимљиво. На хебрејском крст се фонетички изговара ТСЛАВ! Па сад нека ми неко објасно зашто не КРТСАВ него баш нешто што личи на СЛАВ! А ето у српском као једином народу постоји и СЛАВА која итекако има везе са Крстом али можда и пре само Исуса Христа/Криста. Паметноме доста. Поздрав и све најбоље ;)
DAN
Saša, ne vidite Srbe svuda ! Krst je simbol stradanja jer je Hrist razapet na krstu od strane Rimljana. Inače, krst je i simbol iz starog Egipta. A sam Jerusalim i Palestina su na takvom položaju da se i zovu most civilzacija jer su između prvih država u Mesopotamiji i Egipta sa dugačkom istorijom i mnogo pre Hrista. Inače Badnjak je simbol Sredneevropskih šuma (sveto drvo je i kod Kelta) i nema veze sa Palestinom kao i Slava koja vuče poreklo iz Staroslovenskih običaja !
Препоручујем 4
Srboljub Petrovic
Skromna izlozba "Krstovi Zakarasja" odrzana je od decembra 2013. do januara 2014. u Narodnom muzeju u Beloj Crkvi. Prikazano je ukupno 17 krstica krajnje sumnjivog porekla i autenticnosti (iz privatne kolekcionarske zbirke). Flajer (ne katalog) koji penzionisani mr Madas drzi pred sobom ima svega tri presavijena lista. Objavljena Politikina vest, ocito, nije ni aktuelna niti donosi ikakve nove zakljucke. A mogla bi se npr. ispitati lukrativna povezanost izvesnih arheologa sa dobrostojecim "kolekcionarima" (koji su ujedno i preprodavci antikviteta), jer, izgleda, "u tom grmu lezi zec".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља