четвртак, 25.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:06

Прваци би најрадије у осмолетку „Јосиф Панчић”

Захтев за упис деце у основну школу којој територијално не припадају поднело је 2.106 родитеља, што је за седам одсто више него лани
Аутор: Мина Ћурчићпонедељак, 11.03.2019. у 20:19
Ме­ђу ма­ма­ма и та­та­ма по­пу­лар­не и ОШ „Ми­лан Ђ. Ми­ли­ће­вић”, „Јо­ван Ри­стић” и „Ра­до­је До­ма­но­вић” (Фото Д. Јевремовић)

Главни критеријум за избор основне школе родитељима је близина, али многи од њих годинама бирају школу која није најближа њиховом дому или се чак не налази на општини на којој живе. Разлози због којих родитељи првака доносе овакву одлуку јесу страни језици који се уче у појединим школама, наставни кадар, безбедност, смене, другари из вртића, али и удаљеност од радног места мама и тата. За наредну школску годину захтев за упис у основну школу којој територијално не припадају поднело је 2.106 будућих првака, што је за седам одсто више у односу на прошлу годину.

Највише захтева добиле су куће знања на подручју Земуна, Палилуле и Новог Београда. Да би се дете уписало у школу којој територијално не припада, неопходно је написати молбу у којој родитељи детаљно треба да објасне разлоге за такав захтев. Како кажу просветари, као једно од најчешћих образложења, родитељи наводе да ће се породица преселити у крај где је школа.

Број захтева за упис првака који не припадају територији школе
ОПШТИНА 2018. 2019.
Земун 375 377
Нови Београд 311 293
Палилула 301 318
Чукарица 239 251
Стари град 172 150
Раковица 153 165
Врачар 139 218
Звездара 115   58
Вождовац   91 186
Савски венац   65   44
Сурчин 0   33
Обреновац 2     3
Гроцка 1     9
Лазаревац 0     1

Према подацима Секретаријата за образовање и дечију заштиту, највеће интересовање ове године влада за Основну школу „Јосиф Панчић” на Бановом брду.

– Примили смо 120 молби. Наша школа ради у две смене, за први и други разред постоји дневни боравак, постижемо добре резултате на такмичењима, наши ђаци уписују жељене средње школе и важимо за веома безбедну школу. Деца током одмора не излазе ван круга школе. Предност имају они чији су старија браћа и сестре већ наши ђаци – каже Бранка Ћурчић, секретар школе.

У осмолетку „Јован Ристић” у Борчи стигло је 80 молби и она је ове године такође међу најтраженијима. Према речима директора школе, иако је рок за подношење захтева истекао, они и даље стижу.

– Родитељи нису обавештени да је рок за подношење молби трајао до 31. јануара. Одбијемо их само у случају да нема довољно учионица. Разлози због којих маме и тате бирају нашу школу, поред још три у Борчи, јесу могућност дневног боравка, млади наставници и безбедност. Прошле године добили смо 100 оваквих молби – наводи Милета Ђорђевић, директор Основне школе „Јован Ристић”. Традиционално, за „популарне” важе и осмолетке које се налазе на Врачару и Старом граду.

– Примили смо 79 таквих захтева. Долазе нам ђаци из Вишњичке бање и других делова града. Некад је реч о традицији јер код нас има ученика чије су деке, баке и родитељи били наши ђаци. У нашој школи, осим тога, постоји и кухиња где се припремају оброци, имамо и целодневну наставу, а немачки језик се учи од првог разреда – објашњава Јоле Булатовић, директор школе „Дринка Павловић”. Снежана Кнежевић, његова колегиница из такође годинама врло тражене Основне школе „Владислав Рибникар”, напомиње да се у ову установу традиционално уписују деца са других општина углавном због тога што се страни језик учи свих осам година. Кнежевићева додаје да код њих ниједна молба није одбијена.

Слична је ситуација и у школи „Краљ Петар Први”:

– Многи родитељи бирају да упишу децу код нас зато што раде близу. Такође, треба узети у обзир квалитет рада и стране језике. У нашем случају то су енглески и немачки. Добили смо 30 молби, што је једно одељење више – истиче директор Младен Стевановић.

У омиљене осмолетке, осим ових, спадају и школе „Лазар Саватић”, „Милан. Ђ. Милићевић”, „Радоје Домановић” и „Светозар Милетић”.


Коментари7
df7e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos
Dok smo imali ,,isprane mozgove" imali smo ekonomiju, strucnjake koji su bili cenjeni svuda u svetu. Koliko poznajem istoriju, crkva bas i nije naklono gledala na obrazovanje. Opasni su ljudi koji misle svojom glavom
Бранислав Станојловић
Ја сам после 4 разреда основне школе (1954те) пошао у Трећу Београдску Гимназију, али су после годину дана укинули ниже гимназије и сви су морали да похађају "осмолетке" совјетског стила, нижег стандарда и са политичким испирањем мозга које, срећом, није код мене, Хришћанина, радило. Зар није време да се вратимо на стари систем? Овде, у земљи мога полувековног изгнанства, Енглеској, ђаци и даље мењају школу у 11 година.
Zoran
Strani jezici...strani jezici...Svako ce da te saceka da naucis malo strani jezik ako znas posao. Za skoro svaku struku nije nesto bitno da znas odlicno strani jezik. Cak i za Nemce to vazi.
Саша Микић
Ако би гледали који страни језик би родитељи одабрали да им деца уче то би био углавном енглески, или евентуално неки други који је тренутно тражен. Што се тиче страних језика, додао бих још једно, а то је да не видех да се негде и некад у нашим школама учио холандски, шведски, норвешки, дански, па опет одоше наши тамо и радише и научише језик колико им је требало. У исто време деца су учила по два страна језика у основним школама и велика већина њих не зна ни да бекне иако је утрошила осам и више година учећи их.
Препоручујем 5
hajduk veljko
oko čega sve roditelji neće praviti dramu...
Visnjicanin
Ja sam svoje dete iz Visnjice upisala u Visnjicku banju. Slusala druge roditelje, skola bila na dobrom glasu. U sestom razredu sam ga prebacila u Visnjicu. Najbolja skola je najbliza skola. Ne mogu se iskajati sto ga nisam u prvom razredu upisala u Visnjicu. Neke skole se jednostavno bave marketingom i stvore nekakvu laznu sliku u ocima roditelja. Bitan im je kvantitet. S druge strane postoje skole sa manje dece i tako zele da ostane jer im se vise paznje posveti. Bitan im je kvalitet.
Ljudmila
Upravo tako. Upisujte decu u skole koje imaju najmanje djaka u odeljenju. Ucitelji mogu vise da im se posvete i deca ce bolje napredovati. Ovde se cesto pozivaju na uspesnost finskog i slicnih stranih modela obrazovanja. Samo izostavljaju da kazu da u odeljenju ima od 15 do 18 ucenika. E, u tom grmu lezi zec!
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља