понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20
РЕАГОВАЊЕ

Уместо субвенција

Аутор: Сретен Ћузовићнедеља, 17.03.2019. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Недавно сам у рубрици „Погледи” („Политика”, 21. фебруар) прочитао прилог на тему социјално предузетништво. Овај модел запошљавања наших радница старијих од 50 година био би далеко бољи од тога да мерама економске политике стимулишемо стране инвеститоре, дајући им подстицајна средства у износу од 10.000 евра. Нисам против доласка иностраних компанија у Србију. Напротив, камо среће да их је више, под условом да радници не буду „обесхрабрена” група – најјефтинији ресурс у загрљају неолибералне елите.

Помера се старосна граница за одлазак жена у пензију. Притом, социјално „одговорна” држава продужава радни век српске жене – посттранзиционе губитнице, нудећи јој статус европске грађанке – мајке, даме која је свој радни век провела у социјално одговорном окружењу, док је наша грађанка на својим плећима носила терет незапамћеног друштвено-економско-социјалног тумарања од краја осамдесетих година 20. века до данас.

За анализу ефеката благодети радно-пензионог законодавства одабрали смо радноактивну жену која је рођена 1959. године, проживела-преживела Југославију, СЦГ и сада живи у Србији. Жену мајку, која је подизала децу уз хиперинфлацију од 313.000.000 одсто, без пелена, сапуна, детерџента… уз санкције УН, грађански рат у окружењу и агресију НАТО-а. Тиме се не исцрпљује листа социоекономских промена које прате радни век поменуте жене мајке.

Европејство с манирима „руши све што подсећа на социјалистички модел уређења” с пуним устима промовише демократију. С друге стране, тај модел демократије више је „виртуелни” него реални. Настаје грабеж друштвене имовине, на сцену ступају самозвани „експерти”, министри, менаџери, креатори економске политике без дана радног стажа. Српска привреда се преструктурира по моделу „експерименталне економије”: партократске приватизације, поремећеног система вредности, корупције, брзоплетог стасавања нове високообразоване елите, највишег академског звања доктор наука.

Глобална економска и финансијска криза 2008. године разоткрива да је дотадашњи модел привреде Србије неодржив. Ступа на сцену нова политичка елита, која уместо потрошачки вођеног развоја земље промовише модел штедње (стезања каиша). Уводе се нове мере „стабилизације” привреде и смањења буџетског дефицита, попут солидарног пореза, ограничавања раста плата и пензија.

Поменута радноактивна жена, коју смо ставили у центар анализе транзиционих „новитета” у Србији које са собом доноси неолиберални концепт економије, стиче право за одлазак у пензију 2023. године. Уз то, многе од њих још издржавају незапослену децу и унучиће, делећи с њима и са својим родитељима стамбени простор.

Иако нисам ни лекар, ни индустријски психолог, психијатар, нити социјални радник, да бих могао дати оцену „радне способности” једне такве жене-даме-мајке-грађанке Републике Србије, ипак се отвара питање да ли ће, и с којим квалитетом психифизичких способности, дочекати пензију и колико ће уживати у њеним „благодетима”. Да ли ће моћи да „компензује” своју немаштину из младости и да ли ће као пензионерка 2023. моћи да купи лекове и унуцима рођендански поклон.

Усуђујем се рећи да је на сцени изнуђена „нехумана” мера, која не иде наруку посттранзиционој радници-грађанки-мајки. С друге стране, чујем глас социјално (не)одговорне елите, која из уста не „избацује” реч пензионери. А како и не би кад их је превише у Србији.

Професор Економског факултета у Нишу

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари0
755b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља