понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Због косовских такса најтеже малим предузећима

На КиМ има српске робе тако да је јасно да има реекспорта. – У јануару је испоручено робе у вредности од само 5,3 милиона евра
Аутор: Ј. Рабреновићуторак, 12.03.2019. у 19:21
(Фото Танјуг)

Таксе које су увеле приштинске власти још су на снази, а домаћа привреда полако, али сигурно због тога књижи губитак. У јануару је, на пример, на ту територију испоручено робе у вредности од само 5,3 милиона евра, а у јануару 2018. године вредност пласмана износила је 33,8 милиона евра. Укратко биланс продаје био је мањи 28,5 милиона евра. У децембру прошле године пад пласмана износио је 35 милиона евра, а у новембру 21 милион евра, показују подаци Привредне коморе Србије.

Укупна размена с Косовом и Метохијом (КиМ) лане је износила 446 милиона евра и била је 3,3 одсто мања него у 2017. години. Испоруке су вределе 419,3 милиона евра и биле су мање 4,6 одсто. Косовске испоруке на нашу територију биле су у вредности од 27 милиона евра и чак 23,8 одсто веће него годину дана пре тога. Ово несумњиво показује апсурдност целе ситуације да косовки извоз у Србију расте, а да се српској роби ставља рампа. Такав тренд је настављен и у јануару 2019. године када су наше „набавке” са те територије вределе 2,26 милиона евра што је двоструко више него у јануару 2018. године.

Шта раде овдашња предузећа за то време? Сналазе се. Како ко уме и може. Несумњиво је лакше мултинационалним компанијама попут „Кока-Коле”, „Нестлеа”, које су власници домаћих фирми, да ту робу пласирају на друга тржишта или да се извоз формалноправно води као да је из земаља где је седиште тих компанија или из фабрика из других држава које су у њиховом власништву. Евидентно је да српске робе има на КиМ па је, другим речима, јасно да реекспорт постоји иако се о томе јавно не говори.

Александар Радовановић, руководилац Центра за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије, каже да су посебно у тешкој ситуацији мање фирме код којих је удео пласмана на КиМ велик: „Мање фирме имају велики проблем, јер не могу преко ноћи да нађу нова тржишта. То су углавном произвођачи робе широке потрошње и прехрамбених производа код којих је фактор исплативости транспортних трошкова битна ставка у калкулацији производа. То је, на пример, случај, са произвођачима грађевинског материјала и они су у највећим губицима. Великим компанијама је лакше, јер могу брже да замене тржишта, односно да робу пласирају тамо где већ иду други њихови производи. Реекспорт постоји било преко матичних компанија или фабрика у другим државама.”

Економиста Иван Николић је још у децембру прошле године на основу података косовске статистике рачунао како ће косовске таксе да се одразе на пад бруто домаћег производа. По њему, наша структура извоза је таква да таксе погађају прерађивачки сектор. Највећу штету трпи прехрамбена индустрија, посебно неке њене гране код којих тржиште КиМ високо учествује у извозном салду. То су индустрија шећера, жито-млинска индустрија, производња сточне хране, безалкохолних пића. На губитку су и произвођачи грађевинског материјала.

– Произвођачи траже алтернативе за продају, али треба времена да се прилагоде новим околностима. Највише је погођена прехрамбена индустрија, а лоше је што су таксе уведене у време када она и иначе стагнира. Већ пет година њене су перформансе лоше. Пласман не повећава због ниског стандарда домаћег становништва, а усмерена је на регион у коме је такође низак – каже Николић.

Пад индустријске производње пред крај прошле године био је евидентан, а он каже да му узрок нису само косовске таксе, већ и застој извоза у Немачку и Италију, које су наши главни спољнотрговински партнери у које иде четвртина нашег спољнотрговинског пласмана. Италија је већ ушла у рецесију, а Немачка се томе приближава.

И Николић указује да пласман робе са КиМ брже расте него из Србије на ту територију. Од 2014. до 2017. пласман робе са КиМ у централни део Србије растао је просечно годишње по стопи од 37,9 одсто, док се вредност робе која је стизала из Србије увећавала по стопи од 12,6 одсто. Значи три пута брже је растао пласман робе од КиМ ка централној Србији од вредности робе која се креће супротним смером – каже Николић.


Коментари1
7c2e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
A mala preduzeca su bas poslovala na Kosovui ne pitaj. :)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља