Трећу недељу заредом наставља се пад цена примарних пољопривредних производа пре свега пшенице, кукуруза и соје. Цена кукуруза смањена је на 15 динара по килограму без ПДВ-а, а ни стање на тржишту пшенице није било ништа боље. Протекле недеље овом житарицом се није ни трговало на берзи – понуде хлебног зрна по 22 динара за килограм није проналазила купце, објавила је Продуктна берза.

Пре само нешто више од месец дана жито је достигло свој ценовни четворогодишњи максимум. Тада је пшеница продавана за 25,2 динара (са урачунатим порезом) што је цена која није забележена још од децембра 2014. године. Шта је довело до оваквих турбуленција на тржишту житарица и каква су предвиђања за наредни период?

Аграрни аналитичар Жарко Галетин и некадашњи директор Новосадске берзе, каже за „Политику” да наша предвиђања о ценама житарица морамо посматрати у контексту светског тржишта.

– Сваке године све више постајемо зависни од дешавања на светском тржишту. Те цене се рефлектују и на домаће јер је Србија, иако мала држава, референтан извозник пре свега на тржишту кукуруза а у последње време и пшенице – каже Галетин. Што се тиче цене пшенице, додаје, обестињују се прогнозе да ће она за ратаре у овој економској години бити најисплативија. На светском нивоу род пшенице у 2018. био је најнижи у последњих пет година.

– Ми смо имали солидан принос, али кубуримо с квалитетом. Ценовни врх је већ достигнут и од тада је цена кренула да пада. Али, мислим да ће се негде ту и задржати на овом нивоу – плус минус 10-15 одсто. Једино питање је колико је квалитетног жита остало на нашем тржишту – објашњава он. Међутим, код кукуруза је нешто другачија ситуација. Имали смо рекордан принос (сличан као 2016. године око 7,5 милиона тона). Али и светско тржиште такође је имало одличан принос кукуруза. Зато наш саговорник сматра да кукуруз није у завидној ситуацији и не очекује било какав ценовни пробој до краја ове економске године. Што се тиче ратара, каже, у најгорем случају цена неће падати.

Галетин истиче да су произвођачи соје тренутно у најлошијем положају. Цена соје у Србији је 38,5 динара без пореза што је изузетно ниска цена. Рецимо, у марту прошле године била је 45 динара док је у лето 2012. соја коштала 74 динара.

– Соја је у највећој кризи од када пратим тржиште а то је двадесетак година – каже наш саговорник. И код нас и у свету забележен је рекордан принос. Уз то поремећени трговински однос Америке и Кине (која је купац четвртине укупног светског рода ове житарице) допринео је да Америка, као један од највећих произвођача, тренутно има огромне залихе које гуше тржиште и због чега је цена на најнижем нивоу у последњих седам, осам година.

Соја је годинама домаћим произвођачима доносила највише прихода од свих ратарских култура. Има широк дијапазон употребе. Наш прошлогодишњи род је био око 700.000 тона – половину сигурно извеземо.

– Србија је трећи, четврти извозник у Европи, само су јаче Украјина и Италија. Афирмисани смо као произвођачи немодификоване соје. Међутим, у овој години дефинитивно не постоји шанса за тржишним опоравком – истиче Жарко Галетин.