петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:34

Турбуленције на тржишту житарица

Због великих залиха у Америци ова година ће за произвођаче соје бити најлошија
Аутор: Ивана Албуновићуторак, 12.03.2019. у 23:00
Кон­стан­тан пад це­на ку­ку­ру­за и пше­ни­це (Фото Д. Јевремовић)

Трећу недељу заредом наставља се пад цена примарних пољопривредних производа пре свега пшенице, кукуруза и соје. Цена кукуруза смањена је на 15 динара по килограму без ПДВ-а, а ни стање на тржишту пшенице није било ништа боље. Протекле недеље овом житарицом се није ни трговало на берзи – понуде хлебног зрна по 22 динара за килограм није проналазила купце, објавила је Продуктна берза.

Пре само нешто више од месец дана жито је достигло свој ценовни четворогодишњи максимум. Тада је пшеница продавана за 25,2 динара (са урачунатим порезом) што је цена која није забележена још од децембра 2014. године. Шта је довело до оваквих турбуленција на тржишту житарица и каква су предвиђања за наредни период?

Аграрни аналитичар Жарко Галетин и некадашњи директор Новосадске берзе, каже за „Политику” да наша предвиђања о ценама житарица морамо посматрати у контексту светског тржишта.

– Сваке године све више постајемо зависни од дешавања на светском тржишту. Те цене се рефлектују и на домаће јер је Србија, иако мала држава, референтан извозник пре свега на тржишту кукуруза а у последње време и пшенице – каже Галетин. Што се тиче цене пшенице, додаје, обестињују се прогнозе да ће она за ратаре у овој економској години бити најисплативија. На светском нивоу род пшенице у 2018. био је најнижи у последњих пет година.

– Ми смо имали солидан принос, али кубуримо с квалитетом. Ценовни врх је већ достигнут и од тада је цена кренула да пада. Али, мислим да ће се негде ту и задржати на овом нивоу – плус минус 10-15 одсто. Једино питање је колико је квалитетног жита остало на нашем тржишту – објашњава он. Међутим, код кукуруза је нешто другачија ситуација. Имали смо рекордан принос (сличан као 2016. године око 7,5 милиона тона). Али и светско тржиште такође је имало одличан принос кукуруза. Зато наш саговорник сматра да кукуруз није у завидној ситуацији и не очекује било какав ценовни пробој до краја ове економске године. Што се тиче ратара, каже, у најгорем случају цена неће падати.

Галетин истиче да су произвођачи соје тренутно у најлошијем положају. Цена соје у Србији је 38,5 динара без пореза што је изузетно ниска цена. Рецимо, у марту прошле године била је 45 динара док је у лето 2012. соја коштала 74 динара.

– Соја је у највећој кризи од када пратим тржиште а то је двадесетак година – каже наш саговорник. И код нас и у свету забележен је рекордан принос. Уз то поремећени трговински однос Америке и Кине (која је купац четвртине укупног светског рода ове житарице) допринео је да Америка, као један од највећих произвођача, тренутно има огромне залихе које гуше тржиште и због чега је цена на најнижем нивоу у последњих седам, осам година.

Соја је годинама домаћим произвођачима доносила највише прихода од свих ратарских култура. Има широк дијапазон употребе. Наш прошлогодишњи род је био око 700.000 тона – половину сигурно извеземо.

– Србија је трећи, четврти извозник у Европи, само су јаче Украјина и Италија. Афирмисани смо као произвођачи немодификоване соје. Међутим, у овој години дефинитивно не постоји шанса за тржишним опоравком – истиче Жарко Галетин. 


Коментари1
cd920
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живко(пиши ћирилицом)
Овде треба рећи да постоји једна институција, а која већим делом врши баланс и штити сопствене произвођаче, и ставља у бољи положај извоз. Та институција се назива складиштење такве робе(до појаве курентније цене), као и наравно субвенционисање пољ.произвођача(одредити добре услове за откуп и у лошим годинама), јер храна је увек курентна роба!!! Некад смо имали Дирекцију робних резерви(која је била та институција), али да ли она сад постоји или ради....нисам сигуран!? Али често се овде уплиће политички лоби и кад они почну да мешетаре...ето нам невоље!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља