петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:41

Преминула професорка Загорка Голубовић

среда, 13.03.2019. у 14:06
(Фото Т. Јањић)

Професорка Загорка Голубовић преминула је јутрос у Београду у 89. години, потврђено је Танјугу у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.

Загорка Голубовић један је од утемељивача социјалне антропологије у Србији и један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.

Рођена је 8. марта 1930. у Дебрцу, у општини Владимирци, код Шапца, а у Београду је живела и школовала се од 1933. године.

Са 14 година постала је чланица Савеза комунистичке омладине Југославије.

По завршетку рата, наставила је школовање и дипломирала филозофију са 23 године. Први посао после завршеног факултета добила је у Земунској гимназији, а након тога радила је и Четвртој београдској гимназији (1952-1954).

У звање асистента на Филозофском факултету изабрана је 1957. године, а 1960. изабрана је за посланицу у Савезној скупштини.

Након одбране доктората, изабрана је за доценткињу, као прва антрополошкиња на Универзитету у Београду.

Шездесетих година 20. века била је чланица редакције и ауторка бројних радова у престижном часопису „Праксис”, потом и учесница Корчуланске летње школе (1963-1974). Била је једина жена у најужем језгру ове значајне филозофске групације.

Пресудно је утицала на увођење предмета антропологија и социологија породице на основним студијама Одељења за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и учествовала је у оснивању и реализацији последипломских интердисциплинарних студија антропологије на истом факултету.

Руководила је низом научних пројеката и била менторка приликом израде бројних дипломских радова, магистарских теза и докторских дисертација.

Због подршке студентској побуни јуна 1968. године и активног учешћа у највећем антивладином бунту у социјалистичкој Југославији, Скупштина Србије је јануара 1975. донела лекс специјалис којим је са још седморицом колега уклоњена из наставе и са Филозофског факултета.

Наредних година, све до 1981, била је без посла и држала је предавања као гостујућа професорка у Шведској, Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама.

Од 1981. године радила је као научни саветник у Центру за филозофију и друштвену теорију Института друштвених наука. Године 1991. вратила се на Филозофски факултет, где је била ангажована као редовни професор наредних пет година.

До пензионисања, 2001. године, радила је на Институту за филозофију и друштвену теорију, чији је један од оснивача. Остала је активна у науци и јавном животу и након пензионисања.

Почетком деведесетих година 20. века имала је запажену улогу у антиратном покрету у Београду и активно је учествовала у грађанским и студентским протестима 1996-1997. године.

Након демократских промена 2000. године критички је анализирала економску транзицију у Србији.

Добитница је награда „Витез позива” за појединце који су на најбољи начин усагласили своју професију и савест 2007, „Верица Бараћ” за допринос борби против корупције 2012, као и награде за животно дело „Радомир Лукић” 2014. године.


Коментари2
7e5c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Др Ивана НиколићМишковић
Изузетна,Интелигентна и Храбра жена и професорка која је у врло значајном времену за развоја српског друштва остала доследна сопственом моралу и етици којим је допринела развоју критичке мисли младих свога доба и ја сам јој захвална на разговорима у предворју Филозофског факултета када смо је сви задивљени слушали и учили од ње како се постаје - ЧОВЕК. Почивајте у миру, ГОСПОЂО ПРОФЕСОР, и част нам је била познавати Вас, Ваша (тадашња) студенткиња Медицине
Sinisa Stojcic
Pokoj joj dusi.Veliko nase ime u svetu nauke, politike i moralnih nacela

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља