уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Загађење животне околине разлог четвртине превремених смртних случајева у свету

Аутор: С. С.среда, 13.03.2019. у 16:18
(Фото Пиксабеј)

Четвртина превремених смртих случајева и болести широм света везане су за загађење и нарушавање животне околине које је изазвао човек, упозориле су данас Уједињене нације у извештају о стању планете.

Емисије штетних гасова одговорне за загађење ваздуха, хемијски производи који загађују пијућу води и убрзано уништавање екосистема потребних за преживљавање милијарди људи изазивају својеврсну светску епидемију која такође кочи привреду, наводи се у тексту.

(Фото Пиксабеј)

Извештај о животној околини у свету (Global Environment Outlook, GEO), на коме је радило 250 научника из 70 земаља током шест година, такође указује на растући јаз између богатих и сиромашних земаља - прекомерна потрошња, загађење и расипање хране на северу убрзавају глад, сиромаштво и болести на југу земљине куге, преноси Бета.

Како наствљају да расту емисије гасова са ефектом стаклене баште, климатски поремећаји као што су суше или олује могу да отежају живот милијардама људи.

У тој области Париски споразум из 2015. године предвиђа ограничење климатског загревања на плус два степена Целзијуса, у односу на прединдустријску еру.

Међутим санитарни утицај загађења, уклањање шума и индустријализованог прехрамбеног ланца су мање познати и за то не постији никакав међуанродни споразум о животној средини попут Париског споразума о клими.

Извештај ГЕО користи стотине извора података да израчуна утицај околине на око сто болести, и указује на низ санитарних хитних случајева повезаних са разним врстама загађења.„Осредњи” еколошки услови одговорни су за око 25 одсто смртних случајева и болести у свету, наводи се у тексту који наводи да је око девет милиона људи умрло везано за еколошко загађење 2015. године.

(Фото Пиксабеј)

У недостатку приступа пијућој води 1,4 милиона људи умире сваке године од болести које могу да се избегну као што су дијареја или паразити везани за загађену воду.

Хемијски производи који се испуштају у море изазивају негативне ефекте на здравље потенцијално на више генерација, а 3,2 милијарди људи живи на земљи осиромашеној интензивном пољопривредом или раскрченим шумама.

Такође се оцењује да загађење ваздуха изазива између шест и седам милиона преурањених смрти сваке године.

Када је реч о великој употреби антибиотика у производњи хране, наводи се да се тиме ризикује настајање супер отпорних бактерија које би могле да постану први узрок преурањених смрти до средине века.„Потребно је хитно и опсежно деловање да би се та ситуација зауставила и преокренула”, наводи се у резимеу извештаја.

Извештај ипак указује да ситуација није непоправљива и позива пре свега на смањење емисије угљендиоксида и употребу пестицида. Такође се позива на смањење расипања у храни, указујући да се баца трећина произвидене хране, од чега 56 одсто у најбогатијим земљама.„Цео свет говори да ћемо до 2050. морати да хранимо 10 милијарди људи, али то не значи да треба да удвостручимо производњу, рекла је Џојета Гупта копредседавајућа извештаја и рекла да треба да се измени начин живота.

Извештај је објављен током Генралне скупштине Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП) у Најробију, којој присуствује и министар заштите животне средине Горан Триван.

(Фото Министарства заштите животне средине)

Тај скуп представља наставак процеса развијања међурегионалне сарадње у области заштите животне средине на подручју Југоисточне и Јужне Европе који је започет на Министарској конференцији у Београду „Иновативна решења за смањење загађења у Југоисточној и Јужној Европи” која је одржана децембра прошле године.

Тада је формирана нова група земаља Јужне Европе у УНЕА које ће у будућности ближе сарађивати, што је, како се наводи у саопштењу Министарства заштите животне средине, један од кључних помака у регионалном повезивању и сарадњи у овој области.

Триван је у свом излагању у Најробију посебно указао да земље Југоисточне и Јужне Европе, упркос разликама, повезују слични еколошки проблеми који захтевају и сличне мере за решавање.

„Нови формат регионалне сарадње и ангажовања изузетно је важан као прекретница у практичном решавању еколошких проблема у Јужној Европи. Захваљујући Програму УН за животну средину и Италији који су подржали огранизовање београдске министарске конференције у овом формату, овај пример би могао да послужи као нови светски модел регионалног организовања и другачијег и ефикаснијег решавања нагомиланих проблема”, истакао је Триван.


Коментари3
28f36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

peraXLR
Gradovi, a sve vise manja mesta sve vise imaju problem zagadjenosti. Mi mozemo da smanjimo industrijsku proizvodnju kako bi smanjili kolicinu gasova ali svetska populacija je navikla na odredjene zapadne pogodnosti kojih se nece odreci. Broj automobila na ulicama se nece smanjiti ukoliko smanjimo industrijsku proizvodnju. Jos vise smo ustvari ugrozeni mi individualni gradjani, vazduh u stanovima i kucama koje se ne provetravaju precesto moze biti i gori nekoliko puta od onog napolju. Rusi su krenuli da rade tehnologiju za preciscivac vazduha nobel ambilife, mislim da ima sad i u Srbiji. Mi moramo da krenemo da podjemo sami od sebe i nasih pojedinacnih zivota, pa tek onda da krenemo da menjamo svet, ovo filozofiranje o zagadjenju nece smanjiti nista, cak sta vise glad svetske populacije za konzumiranjem se samo povecava, a time se povecava i zagadjenje.
Zoran
Na Vracaru ujutru i uvece, zimi, kad izneses ves na susenje on radi kao filter vaduha. Sve crne cestice po vesu.:) Ali vi zivite na VRACARU u BEOGRADU.:)
Муслин
Јавите Весићу, можда смањи сечу шуме.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља