субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Програмирање и вештине уместо „бубања”

У следеће три године ученици од петог до осмог разреда 1.150 осмолетки у Србији биће укључени у пројекат „Школе за 21. век” и учиће да кодирају, критички размишљају и решавају задате проблеме
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсреда, 13.03.2019. у 19:01
Нове генерације хватају корак са новим технологијама (Фото Срђан Боснић)

Како би били спремни за послове будућности, које ће захтевати савремено тржиште рада, у наредне три године милион ученика од петог до осмог разреда у региону научиће вештине програмирања, критичког размишљања и решавања проблема. Програм „Школе за 21. век”, који је јуче, на тридесетогодишњицу настанка интернета, у сарадњи са Министарством просвете почео да спроводи Британски савет, обухватиће и 1.150 основних школа у Србији. Те установе биће опремљене такозваним микро-бит уређајима, односно микрорачунарима, помоћу којих ученици могу програмирати и креирати најразноврсније уређаје, од робота до музичких инструмената. Захваљујући тим малим џепним рачунарима, ђаци ће кроз игру и сарадњу савладати вештине кодирања и програмирања неопходне за већину послова у 21. веку. Програм финансира Влада Велике Британије са десет милиона фунти.

Амбасадор Велике Британије Денис Киф на представљању програма у београдском Музеју науке и технике нагласио је да та земља, у години у којој напушта Европску унију, овим потврђује чврсто опредељење да подржи стабилност, безбедност и друштвени развој нашег региона и жељу да оснажи стара савезништва и успостави нова партнерства.

– Драго ми је што овде сада покрећемо највећи образовни програм у овом делу света. Читаве генерације основаца у Србији имаће прилику да учествују у овом историјском пројекту и развију нове вештине – рекао је Киф.

Председница владе Ана Брнабић је нагласила да је реформа образовања најважнија реформа коју спроводи Влада Србије, а да се пројекат „Школе за 21. век” савршено уклапа у ту визију.

– Реформа образовања говори како ће изгледати Србија будућности, наша економија и друштво. То је и најкомплекснија реформа коју спроводимо, јер ми, као особе које стојимо иза ње, не знамо ни како ће изгледати многи послови у будућности за које припремамо ученике. Морамо да образујемо генерације које неће зазирати од тога да сваког дана науче нешто ново, које ће бити спремне за целоживотно учење и чињеницу да у будућности неће постојати послови које ће радити цео радни век, као данас – истакла је Брнабићева.

Премијерка је нагласила да је највећи недостатак српског образовног система то што су ђаци учени да „бубају” велики број непотребних информација, а да је у будућности потребно другачије образовање, током којег ће деца учити аналитичко и алгоритамско размишљање, да се не плаше да уђу у решавање проблема, па и погреше.

– То је сет вештина које ће од данашњих ученика тражити тржиште рада у 21. веку. Пет пута смо увећали број специјализованих ИТ одељења у гимназијама и за 20 одсто број студената на техничким факултетима у две године. Издвојили смо сто милиона евра за науку и образовање, изградили научно-технолошки парк у Београду и правимо нове у Новом Саду и Нишу – рекла је Брнабићева и подсетила да је влада у првој години мандата увела програмирање као обавезан предмет у основне школе, велики број учионица снабдела компјутерима и пројекторима, у сарадњи са привредом и приватним сектором, и повезала их на безбедан интернет.

Британски министар за Европу и Северну и Јужну Америку сер Алан Данкан поручио је у обраћању путем видео-линка да је ова иницијатива настала из жеље Велике Британије да регион постане стабилнији и просперитетнији, те да ће развијање вештина за 21. век подстаћи нове генерације технолошких предузетника, као и стварање нових занимања. Наставници у Србији већ су видели важност примене критичког размишљања и решавања проблема у настави, а интересовање за програмирање повећано је код ученика 90 школа у којима је од школске 2017/2018. године у пилот-фази спроведен овај програм, подсетила је Клер Сирс, директорка Британског савета за западни Балкан.

Брнабићева: Сигурна сам да би Ђинђић улагао у образовање

Премијерка Ана Брнабић јуче је истакла да јој је драго што спровођење пројекта креће на годишњицу смрти некадашњег премијера Зорана Ђинђића, јер сматра да би он подржао овај пројекат и улагање у образовање.

– Тог дана су заустављене неке храбре реформе и дуги низ година након убиства премијера Ђинђића наступило је време у којем су особе које су преузеле вођење државе показале невероватан степен кукавичлука и бежања од бављења непопуларним темама. Имали смо дугачак период стагнације и у политичким и економским реформама, што је Србија јако скупо платила. Све то променило се 2014. године, када је Александар Вучић постао председник владе, када смо поново почели да се бавимо тим тешким темама. Тада су отворена поглавља и кренули преговори за приступ ЕУ, поново смо почели да разговарамо о нормализацији односа са Приштином, што је био табу од убиства Зорана Ђинђића – истакла је Брнабићева и додала да су ове реформе биле неопходне и пре десет година, али нико није имало храбрости да их покрене, а да је сигурна да би Ђинђић то учинио.


Коментари8
22534
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan
Mislim da se o drugoj strani medalje slabo govori i piše. Imamo nekakva obećanja o lepšoj, pametnijoj i sigurnijoj budućnosti koja je viđena kroz sintetičku ljubav prema IT-u, ali pitam čitaoce i novinare Politike da se zamisle ko će na kraju imati najveću korist od prodaje silnih softvera, računara, prateće opreme, ko će profitirati od prodaje svakog "pametnog" telefona prodatog svakom detetu od 4 godine pa nadalje. Izračunajte koliki je to novac potreban za kupovinu te silne "opreme" zarad neke pametnije i digitalnije budućnosti? Jedno dete (pametni telefon od 100 do 1000 eura + kompjuter od 400 - 1000 eura + licencirani softveri itd....). Troškovi rastu a pameti sve manje sa "pametnom" opremom. Da li je to pametno?
дд
Мени није јасно коме идеалу тежимо. Наиме, мора да постоји неки узор у који гледамо и тежимо да га достигнемо. У једној од бројних глупавих емисија на једном квазинаучном каналу надмећу се за куповину из складишта на невиђено. Након доброг "пазара" жена изјављује да се нада да је оно што је на невиђено купила а налази се испод цираде (цитирам): "...онај љубавни брод који плови по каналима у Бечу, а вози га лепо обучени господин. Он смрди, али мени се допада..." Ко није погодио да вам кажем - реч је о гондоли. Ето какво образовање има та млада дотерана жена у тој Америци у коју гледамо као у бога (а где су "неки" студирали на престижном трећеразредном универзитету). И још нешто - не можете ништа никада применити док прво не научите основно, у противном мораћете емпиријски (искуствено) да откривате корак по корак. То оклдеветано бубање је у ствари учење од оних који су нешто искусили, открили и применили.
буки
Логика коју сам научила у стааарој школи ми каже да ништа није баш тако како изгледа док слушамо једну страну приче. Значи, дефинитивно одбацујем могућност да је Британија толики новац уложила само да би помогла српској деци. Ту мора да постоје вешто камуфлиране цаке, које ће од Срба правити Енглезе, које ће нам растурати породице, уништити традицију и ко зна шта још да би се добио употребљив роб неолиберализма.
Ljiljana
@ "у будућности неће постојати послови које ће радити цео радни век, као данас." Само ако довољно дуго будете радили у одређеној струци, и непрекидно се будете усавршавали, бићете стручни, па и добро плаћени. Робовласничка прича о различитим пословима током радног века, је управо то -прича, чији је циљ да се људи обучавају на курсевима, уместо квалитетног и темељног школовања. Самим тим постају јефтина радна снага, која мало зна, па нема ни сигурности. У Србији се реформама од 2000. урушава образовни систем, али кога брига. Следеће године прваци ће учити да се играју на таблетима. Када ће учити да пишу, није познато.
Mikica
,,Реформа образовања говори како ће изгледати Србија будућности, наша економија и друштво. То је и најкомплекснија реформа коју спроводимо, јер ми, као особе које стојимо иза ње, не знамо ни како ће изгледати многи послови у будућности за које припремамо ученике. Морамо да образујемо генерације које неће зазирати од тога да сваког дана науче нешто ново, које ће бити спремне за целоживотно учење и чињеницу да у будућности неће постојати послови које ће радити цео радни век, као данас." Треба објективно анализирати шта нас чека. Неизвесности? Још много више стреса? И онога што он има за последице. Нажалост. Па коме то треба?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља