петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:22
ЈАНИ ХАЈДУ, ПРВИ ТРЕНЕР ПРОСЛАВЉЕНЕ СКАКАЧИЦЕ У ДАЉ ИВАНЕ ШПАНОВИЋ

Тренутак кад смо обоје плакали од среће

То се десило када је наша шампионка на првенству у Новом Саду први пут скочила за европско злато, објашњава Хајду
Аутор: Ђ. Ђукићсреда, 13.03.2019. у 20:49
Ивана Шпановић и Јани Хајду (Фото приватна архива Ј. Хајдин)

Тренер нашег чувеног скакача Ненада Стекића Александар Маринковић својевремено ме је саветовао да добро водим рачуна да код спортиста које тренирам не спутавам њихов природни дар, већ да га препознајем и да тој урођеној способности дам што већу слободу.

Тога сам се касније стално придржавао, нарочито код Иване Шпановић, коју је природа обилато наградила. Ово истиче Јани Хајду, атлетски тренер из Зрењанина, који је у овај спорт увео нашу најбољу атлетичарку.

– Још чујем упозорење: „Оно што је природа дала не дирај да не поквариш” – каже педагог који је, након што се због болести повукао из штаба Шпановићеве, још у зрењанинском спорту као шеф стручног штаба АК „Ас 023”, једном од четири овдашња атлетска клуба. Још је и кондициони тренер и кошаркаша „Пролетера”. Јани Хајду је ушао у осму деценију живота, преживео је и срчани удар, па се повукао из ужег штаба шампионке и скрасио у Зрењанину, одакле помно прати такмичења на којима она учествује.

Јани Хајду се родио у старој зрењанинској породици и рано посветио атлетици. Од великог броја својих ученика натпросечним, поред Иване, сматра и Вукосаву Ђапић, државну рекордерку на 60 метара, у дворани, и на 100 метара, на отвореном (а тај рекорд још није оборен). Истиче и Ивану Попадић, балканску шампионку на 800 метара, која ће касније побеђивати у борилачким спортовима. Списак успешних ђака којима је преносио знања из завршене Више атлетске школе у Будимпешти и низа семинара широм Европе, где се усавршавао, далеко је шири, па многи мисле да се, захваљујући његовом труду и знању, Зрењанин нашао међу најважнијим српским атлетским центрима.

– Сећам се као да је било јуче. Мајка, такође врсна и талентована скакачица, довела је Ивану на први тренинг, када је пошла у школу. Чигра, ништа друго, сад је видиш, сад је не видиш – илуструје Јани прве тренинге своје љубимице. Прича како је имао обичај да ученицима поклања књигу Зига Зиглара „Пут ка врху”. Ова, код спортиста, стално популарна литература открива шта би требало да имају у себи да би успели: таленат, вољу, снагу, жељу, љубав према спорту, а и да им он доноси срећу. То је све имала и има Ивана.

– Шта је Јелена Генчић говорила о специфичностима малог Новака Ђоковића на почетку његове каријере, и то бих ја могао да кажем за Ивану. Водио сам је на тестирање код психолога Љубице Бачанац, која је одмах препознала њене врлине и сјајне предиспозиције – присећа се Јани.

Ивана је по завршетку основне школе прешла у АК „Војводина”, али се није преселила у Нови Сад, јер је у Зрењанину уписала средњу школу. Године 2006, Јани је отишао у пензију и сав се посветио Ивани. Смерни педагог каже да је било неспоразума с моћницима из Зрењанина. Она је прешла у „Војводину”, јер је тамо постојала тартан стаза за тренинге. Пошто је имао гас у аутомобилу, могао је да је неколико пута недељно вози на тренинг у АК „Војводина”. Новосађани су морали да плате Зрењанинцима три хиљаде евра за прелазак, а појединци су чак забранили Ивани да тренира у овдашњим спортским објектима, па су у Зрењанину тренирали и на отвореном – на коловозу у Његошевој улици. То већина Зрењанинаца и не зна, они воле скакачицу, њоме се и даље поносе и сматрају је Зрењанинком.

Педагог из сенке жали што се у атлетику више не улаже. Кад је председник српског МОК-а постао власник „Цептера”, тражио је да му се да списак наших десет најперспективнијих атлетичара како би им дао трогодишњу стипендију од 300 евра месечно. Свих десеторо је нагло побољшало резултате. – Спортистима не треба много – закључује Јани.

Кад су се једно време заређали штрајкови у школама, он је с Иваном одлазио у Бекешчабу у Мађарској. Град је близу, има одличне услове за тренинг. Зато се радовао штрајку. Успесима је мајка скакачице давала подршку, а отац је своју љубимицу цело детињство возио на тренинге. Хармонија у окружењу је врло важна за спортисте.

– Иванином успеху су родитељи изузетно допринели, а на самом почетку разговора сам истакао безболну смену тренера. Горан Обрадовић, о којем мислим све најбоље, наследио ме је без трзавица са било које стране. Кад је упитан који тренутак би истакао у свом дугом раду с нашом шампионком, он је поменуо првенство у Новом Саду, када је Ивана први пут скочила за европско злато. – Обоје смо плакали од среће – рекао је Јани Хајду. Срећан дан му је када му се јаве Ивана и Горан, а најсрећнији је када се то деси после освајања медаље.


Коментари2
757b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Slobodan Devic
Imamo brate Madjara koji su bolji od mnogih Srba!
Ivan Zgrozeni
Evo, i ja sam se rasplakao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља