среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:35

Боемска четврт без боема

субота, 17.05.2008. у 22:00
Скадарлија се бори да очува препознатљиву душу (Фото Б. Педовић)

Странци у Београду, посебно ових дана, не заобилазе Скадарлију. Осим звукаакустичне музикекоји се чује у ноћним сатима, мириса меса са роштиља и старе калдрме, туристима није остало много тога у чему би моглида осете дух старих времена.

Као и да житељи престоницене верујуда је Скадарлија очувала препознатљиву душу јер, жале се угоститељи, све мањенавраћајуу овдашње кафане.

У низ боемских локала данас се усецају италијански и кинески ресторани и еротски клуб, док у средини шљашти неонско прочеље коцкарнице. На грубој калдрми, где су се некада заривали штапови господе, сада запињу штикле дамских ципела и мартинке рокера, али само у пролазу према кафићима са модерном музиком. Стара клијентеласвоја омиљена места посећује дању и у тишини се присећа некадашње атмосфере.

– Људи из комшилукадолазили су редовно, али многе од њих одавно не виђам. Када их сретнем, кажу ми да нас заобилазе не само због промењене атмосфере него и зато што немају пара – каже Драгана Лазић, управник ресторана „Два бела голуба”.

Истина је, велеискусни келнери, да цех у Скадарлији већ деценијама није за песнике без динара у џепу. Овде пристојна вечера за једну особу не кошта мање од две хиљаде динара.

Аутентичност Скадарлије нарушена јеи у јеловницима. Уместо обилних порција меса са роштиља, кухињски мајстори са деценијским стажом морају дабрзо уче како се припремају вегетаријанске и нискокалоричне ђаконије. Мада Драган Драгић, шеф сервиса у „Три шешира”, истиче да сви, кад дођу у Скадарлију, пре или касније навале на месо.

У Скадарлији су некада наступали Мокрањац и елитни оперски музичари, у кафанама су одржаване позоришне представе, док су песници рецитовали тек исписане стихове. На њен уметнички дух данас слабо могу да подсете само једна ликовна галерија и улични продавци сувенира. Небојша Вучинић, који у галерији „Ас”ради од 1989. године, кажеда с годинама има све мање пазара и да чак и странци купују само ситнице. На улици пролазницима потурају бижутерију, значкеи лампе у стилу који се више уклапа у кич него антиквитетно филигранство. Старински су једино лонци и чутурице, које продавци откупљују по селима далеко од Скадарлије. 

Завод за заштиту споменика културе, премда би волео да је другачије, каже Лидија Котур, њихов представник за односе са јавношћу, нема законско упориште да прописује какви се локали могу наћи у Скадарлији и какви тонови могу да се ваљају низ чувену калдрму. Једино што може да се уради је да градске службе обнове прилазе Скадарлији, поставе капију и ограду, као и да доведу добошара и гатару какви су некада шпартали овим крајем, али за то и даље нема новца. За „стаклено одело”у које би до краја 2010. године требало да буде обучен ресторан „Стара Скадарлија” паре су спремне, међутим, судећи по бројним коментарима, та идеја не задовољава представу Београђана о истинској боемској четврти.

– Предање о аутентичној Скадарлији помало је комерцијализовано, и то од раних дана. Нушић је писао да се стари дух скадарлијских кафана сели на периферију. Нема доказа да су многи локали који се данас диче дугом традицијом заиста постојали у старим данима, јер се у раним записима уопште не спомињу. У славном раздобљу Скадарлије све њене муштерије су подједнако обилазиле и друге кафане– наводи Видоје Голубовић, аутор више књига о старом Београду.

Ако се боеми повлаче, остали су конобари који чувају достојанство пређашњег духа. Они, и још понешто, помажу да се легендарно састајалиште не претвори у реплику славних места у природној величини, која после одласка туриста и глумаца постаје празан град духова.

В. Вукасовић - Д. Мучибабић

-------------------------------------------------

„Дама” с краја 19. века

Скадарлија јенастала у 19. веку. Најчешће је пореде са париским Монмартром, како због изгледа, тако и због уметничке атмосфере. Централна, Скадарска улица дуга је око 500 метара. Име је добила 1872. године. У турско доба била је слабо осветљена, поплочана калдрмом, а данас је простор између камења заливен бетоном. 

Боемско обележје стиче од 1901. године, када су се, после рушења познате кафане „Дарданели”, њени гости преселили у кафане Скадарлије. Ова „дама” некада је била дом многим књижевницима, глумцима, сликарима и новинарима. У Скадарлији је живео и умро познати српски песник и сликар Ђура Јакшић. Ову амбијенталну целину, чија је ревитализација почела 1968. године, урбанистички и архитектонски је обликовао познати београдски архитекта Угљеша Богуновић.


Коментари4
73120
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

КостићБ
Понекад има и неочекивано лепих ствари на Скадарлији. Пре неко вече сам слушао једну врло младу певачицу код Два Јелена која је дивно певала врло старе песме. Боема ће увек бити!
laky
Skadarlija je prestala da bude BOEMSKA od momenta dolaska OSLOBODIOCA na celu sa JAHACEM U BELOM ODELU , tj. 1945 godine? Boemije jos bilo do pocetka Drugog svetskog rata i tu i tamo za vreme Nedica? Ali glupo je govoriti da je cela Skadarska ulica bila ispunjena BOEMSKIM ZIVOTOM . Kafane "DVA JELENAI" i nije bila steciste Boema, jedina kafana gde su se okupljli BOEMI je "TRI SESIRA" i mozda "IMA DANA"? Po okupaciji od komunista boemi su prakticno i proganjani kao sto su proganjani i burzuaski elementi? Ali upornost pojedinih Boema ., kao sto je bio glumac Duda Radivojevic , Zoran Antonijevic , pa gitarista Jova , i Dragan Peza (penz. mornaricki oficir inace Dorcolac ) Kao i Bata Vlajkovic, Lale Pijani, glumac Gidra i jos neki, Boimija je TINJALA U "TRI SESIRA", a pridoslice u Beogradu poput Kapora i Grobara nekih drugih neuspelih pesnika i pisaca je samo pokusavalo da budi Boemi , ali u sustini bez uspeha? I ovo sada TEPANJE Skadarliji da je Boemska je samo pokusaj OBMANE posetioca i turista. Mi Stari zitelji Skadarske ulice se dobro secamo terevenki Dobrice Milutinovica, cica Ilije , bore Stankovica pa i tetka ZAnke , koje terevenke se nikada vise nece ponoviti , jer ovaj novi svet koji dolazi u SKADARSKU i to ne bi umeo a i nije rodjen za takvo nesto? laky
paja patak
Ако је Скадарлија икада била “боемска четврт“ - што је велико питање, после Другог светског рата и доласка комуниста на власт, а поготово после 1947. године и одузимања свих приватних бирцуза, кафана и ресторана и њиховог претварања у мензе – што отвореног, што затвореног типа, и оно мало „боемског“ што је, можда, и постојало је било угашено, или се и само угасило јер – боемштини није било места у Петогодишњим Плановима и изградњи социјализма... После делимичног ублажавања репресија, негде крајем шездесетих година, неким меродавним друговима (природно – уз одобрење „из Комитета“) пало је на памет да обнове оно чега више није било. И тако, направили су предходника садашње Скадарлије – „боемску четврт“ онако како мали социјалистички Ђокица (или још боље: Мирко и Славко) замишљају. Испустили су из вида да се боемске четврти не праве, већ саме настају (или не – као у овом случају). Како је почело, тако се и наставља – али ово сада је стварно ружна, жалосна и неукусна фарса. Да сам страни туриста, довели би ме тамо само једном – и више никада, а да сам стални становник Београда, обилазио
Stanislav Sr
Ma kakva Skadarlija! Pa ceo Beograd je nestao! Pokusajte da nabrojite destak starih kafana - i vidite sta se danas nalazi na njihovom mestu. Kao da smo se postideli crnog patosa, sarenih stoljnjaka, pohovanih skembica, crevaca na zaru ili u saftu pa pobegosmo u nalickane, metalno staklene akvarijume kafica, picerija, pabova i expres restorana, misleci valjda da cemo tako postati "svet". Ama kakav Beograd - bilo koje selo ili gradic sada ima samo picerije, kafice, pabove - nigde kafane, nigde mesta za onog "obicnog" coveka. Temeljno smo to unistili i dobili sto smo dobili. Uostalom - kako odrzati boemsku cetvrt (ili boemske kafane) bez boema? Umetnici bez minimalnih uslova za prezivljavanje, "penzionisani" boemi sa ponizavajucim penzijama, stiromasni studenti - i jos siromasniji glumci i mnogi kulturni radnici - pa koga to mi ocekujemo u boemskim kafanama? Nalickane sminkere, novokmponovane biznismene, "elitu" kako neko naziva to prazno drustvo - nema od toga nista. Njima je potrebno da budu vidjeni na mestima koja su IN, a ne da se vucaraju po tamo nekim kafanama. Skadarliji spasa nema - to ce ubrzo uvideti i turisti i Skadarlija je mrtva, kao i toliko toga drugog u Beogradu. Mi naprosto ne umemo da sacuvamo ono sto imamo a ne umemo zato sto to ne cenimo. Ko ce od sramote piti rakiju pored viskija, ko ce u kafanu olajem premazanog poda odvesti svoju sponzorusu ili "damu". Borimo se beskompromisno da zadrzimo neke stvari koje ne mozemo zadrzati - ali bezbrizno posmatramo kako nam se dusa topi i nestaje u prosecnosti i kicu. ZIVELI!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља