недеља, 24.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:41

Велики лекари Великог рата

четвртак, 14.03.2019. у 09:35
(Фото Пошта Србије)

Симпозијум „Велики лекари Великог рата” одржан је у суботу, 9. марта 2019, у просторијама Српског лекарског друштва на Зеленом венцу. Био је посвећен, како му име каже, лекарима који су учествовали у Првом светском рату, домаћим и страним, и свој стручни рад несебично посветили војницима и цивилном становништву Србије.

На симпозијуму су саопштени и радови који ближе објашњавају околности и услове у којима су лекари радили: лечење рањеника у току српских феноменалних победа 1914, збрињавање заразних рањеника и болесника за време епидемије три тифуса, брига о страдалницима албанске голготе, реорганизација војног санитета по преласку Албаније (1916), и збрињавање рањеника и оболелих у епидемији маларије током трајања Солунског фронта. Све то уз присуство и рад око две стотине лекара и две хиљаде другог особља савезничких медицинских мисија, без чије би помоћи страдање српског народа током рата било још трагичније.

Ти хероји су били невидљиви, а затим деценијама скрајнути у наметнут заборав, све док пре десетак година група лекара, историчара аматера, није почела озбиљно да се бави својом стручном прошлошћу.

Непосредни повод за симпозијум (организовала га је Секција за историју медицине СЛД) је то што је ЈП „Пошта Србије”, обележавајући 100 година од завршетка Првог светског рата, објавило карнет од шест поштанских марки са ликовима лекара који су дали изузетан допринос у збрињавању рањеника и болесника током рата. То су странци: др Едвард Рајан, др Лудвик Хиршфелд и др Вилијем Хантер и домаћи лекари: др Војислав Суботић, др Михаило Мика Петровић и др Милош Ђ. Поповић. Они су спасли хиљаде и хиљаде живота, што од ратних рана, што од ратних зараза. Хвала им, од свег срца.

Професор др Снежана Вељковић


Коментари4
4127a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

baba Jaga
Zar su samo engleski lekari zasluzni, bila je i americka misija koja je radila na suzbijanju epidemije. Cudno je da ovi komentari koje sam procitala prosipaju pamet i ne daju vaznost zasligama nasih, srpskih, lekara koji su u to vreme bili mladi skolovani ljudi u inostranstvu, Beci, Parizu... I koji su se vracali da rade u otadzbini i oduze dug. I jesu ga oduzili. Doktori Boric, Kosta Todorovic, dr. Basevic iz Crna Gore, dr. Mihailo Djokovic moj otac, dr. Milan Zankovic, oni su svi lecili u Valjevskoj bolnici, presli Albaniju, iskrcali se na Krfu, i posle lecili u vojnim logorima bolnicama Severne Afrike, Tunisu, Alziru, Maroku..
Zoran
Za infektivne u BTG s ene zna jel lece zarazene ili se zdravi zaraze tamo. Al bitno da skrcani milioni u hram Svetog Save. Niej mogla crkva da napravi neku svoju bolnic da budu srecni ljudi, lekari i sam acrkva.
Decak
Najslabija karika u vojnom sanitetu bila je higijensko-epidemioloska sluzba. To se videlo jos u srpsko-bugarskom ratu kada je samo od kolere umrlo 5 000 vojnika. Krajem 1914 god, buknula je epidemija pegavog tifusa. Suzbijena je tek u martu 1915 (zaslugom engleske sanitetske misije) ali je odnela 300 000 zivota. Ratna dejstva, prelazak preko Albanije, iscrpljenost, glad i zarazne bolesti dovele su na kraju I Sv rata srpski narod na ivicu bioloskog opstanka. Srbija je ostala bez trecine stanovnistva.
zoran stokic
Da! "Znanje je moć" Fransis Bekon (London 1600.); Rim 1600. na "Cvetnom trgu" spaljen Đordano Bruno. U kulturnu matricu Engleza ugrađeno je da vertikalna i horizontalna prohodnost u društvu mora podlegati strogo empirijskom regulativnom principu: praktično postignutim rezultatima. Na primer, Njutnova ulaznica u nauku i Kraljevsko društvo 1672. bio je vrhunski svojeručno izrađen teleskop velikog dometa... zahvaljujući misiji dr Hanteru mi još postojimo jer je suzbio epidemiju pegavog tifusa u nas (prvi sterilizator na bazi vodene pare izumeo je u Engleskoj Čemebrlend 1876.). Za 6 meseci (12.1914 – 05.1915) obolelo više od 1 milion ljudi; naš sanitet je bolesne vojnike slao kući (u sela i gradove) pa se epidemija razbuktala. Pokazalo se da fali znanje iz epidemiologije, lekarske opreme, fale lekari (od naših 450 lekara njih 150 je već umrlo od pegavca)...Hanter je 1920 napisao o tome knjigu "Epidemija pegavog tifusa i povratne groznice u Srbiji 1915" ali ona nije prevedena u Srbiji.
Препоручујем 23

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља