недеља, 24.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:41

Уметност мора да нас изненади

Моје јунакиње изгледају екстремно, имају огромне груди и нокте, дугачке косе и тону шминке, све три живе у патријархату, а њихови међусобни односи су заправо најтрагичнији, каже Сташа Бајац, ауторка драме „Овај ће бити другачији”
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинчетвртак, 14.03.2019. у 20:00
Сташа Бајац (Фото: Лична архива)

Постдрамска бајка „Овај ће бити другачији” суочава дневне снове младих жена са истином ноћне море. Реч је о драмском искораку ауторке Сташе Бајац чију праизведбу на сцени Атељеа 212 поставља редитељка Ђурђа Тешић. Премијера је у недељу 17. марта од 20.30 сати на сцени „Петар Краљ”. Драматуршкиња је Јелена Мијовић, костимографкиња Маја Мирковић, сценограф Синиша Илић, а композитор Владимир Пејковић.

„Овај ће бити другачији” победничка је драма петог Хартефактовог регионалног конкурса за најбољи ангажовани целовечерњи драмски текст 2017. године, а коју метафору, асоцијацију доноси наслов комада, објашњава драмска ауторка Сташа Бајац.

– Увек су ми се допадали наслови који откривају једнако колико и сакривају. Не знамо ко је тај „овај” и на који начин ће бити другачији. Не знамо да ли ће бити бољи или гори, као ни ко то изговара. С друге стране, тај неко носи наду и веру у нешто што ће уследити. У жижи овог текста су младе жене које су се подвргле читавом низу процедура, што естетских, што менталних, да би им се ти снови остварили. Друштво их етикетира, назива погрдним именима, а мене је занимало шта је то о чему оне сањају и какви су то снови до којих се долази сечењем сопственог тела, идентитета, одрицањем сопствене безбедности и самосталности.

Јунакиње Сташе Бајац – Мирела, Ивана и Јована (тумаче их Тамара Драгичевић, Ана Мандић и Милица Јанвеска), живе у свету спектакла, прихваћених модела потрошње и пожељног понашања. Ко су заправо њене јунакиње, какве су њихове судбине, како је и зашто у драми „Овај ће бити другачији” укрстили њихове приче, сазнајемо од наше саговорнице.

– Моје јунакиње изгледају екстремно, имају огромне груди и нокте, дугачке косе и тону шминке. Мене екстреми заправо занимају не зато што су инциденти, већ зато што представљају нешто обично, само увеличано, као под лупом. Крајност открива нешто у свима нама, а у свом екстремном облику га је лакше препознати и анализирати. У том смислу њих три су све жене које живе у патријархату, само појачане до максимума. Њихови међусобни односи су заправо најтрагичнији, јер у тој животињској трци за преживљавањем страда женска солидарност. Бавећи се овим текстом гледала сам пуно ријалити програма, читала „жуту” штампу, пратила естраду. Најинтензивнији утисак на мене оставила је ситуација када жена преузима говор шовинисте и мизогиног мушкарца, ускаче у улогу сопственог агресора и другу жену назива „курвом” или „проститутком”. Подсетиле су ме на капое у логорима у Трећем рајху, где би често најсуровији стражари били управо они постављени из редова логораша. Потреба да се докажеш своме тлачитељу је потресна и фасцинантна, каже за „Политику” Сташа Бајац и додаје:

– Снови ових јунакиња условљени су друштвом у којем су се формирале и у којем живе, то је потпуно логично. Ако на врху вредносног система стоји мушкарац преварант ког друштво назива способним, а крај њега обесправљена жена коју друштво назове преданом, онда ће се томе и тежити. Жижек у једном свом филму интерпретира Лакана и каже да је кошмар остварена фантазија. Баш се често враћам тој идеји, мислим да она врло прецизно сумира и овај комад. Наша прошлост је кошмарна, стварност такође, а најбизарније и најсилније фантазије нам се константно остварују. А како ово превазићи? Па, проблем је сложен, а решења су очигледна и има их много: владавина права која без изузетка осуђује сваки облик насиља, васпитавање и дечака и девојчица у духу родне равноправности, санкционисање говора мржње усмереног према женама, отварање једнаких могућности и не осуђивање избора које жене праве. Међутим, мислим да је заиста прво и основно да престанемо да одгајамо дечаке ратнике, већ да им говоримо да је у реду да буду тужни и нежни.

  Сташа Бајац дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. На Универзитету уметности у Берлину дипломирала је на смеру за Наративни филм и аудиовизуелне технологије. Ауторка је сценарија за краткометражне филмове „Четвртак” у режији Николе Љуце, „Простор између нас” у режији Маше Нешковић, „Двоје”… У фази постпродукције је и њен кратки филм „Понуда и потражња” који је писала са Миланом Марићем, а који је режирао Никола Љуца. Тренутно ради на сценарију за дугометражни филм „Странкиња” и завршава кратки документарни филм „Тешка душа, бели град”. О томе како из свог драмског угла гледа на нашу стварност, Сташа Бајац каже:

– Тај угао је једна прилично чудна позиција. Ја сам по природи несносно осетљива и у уметничком изразу реагујем на све што је истанчано и неухватљиво, док са друге стране, кад погледам пројекте којима сам се бавила и теме које ме изнова привлаче, понављају се мотиви агресије, мачизма, потиснутог мрака. Као резултат тог споја настаје нешто што људе често збуњује, јер с нежношћу приступам нечему грубом и вулгарном. Мени је судар форме и садржаја узбудљив и у том смислу мислим да уметност мора да нас изненади и изремети, поготову ако је друштвено ангажована. Никад не бежим од хумора, он је катарзичан и уме да потури провокативне мисли, међутим, пријатна, симпатична представа о узнемирујућим стварима би била етички проблематична.

 


Коментари2
911de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
E užas šta sve potpada pod kulturu. I ako nisi feminističkih i slobodnih shvatanja, nisi dobrodošao. Šta fali dečacima ratnicima?
Boris
"Драматуршкиња", ostalo ste sve u pravu...
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља