четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:21

Дефибрилатор помаже код срчаног застоја

Уколико некоме „застане” срце а није у болници, шансу да преживи има само пет до седам одсто пацијената
Аутор: Д. Д. К.четвртак, 14.03.2019. у 11:27
(Фото: Пиксабеј)

Изненадни срчани застој погађа 25.000 људи годишње у Србији, а жртве су у већини случајева мушкарци који имају од 35 до 70 година. У Европи око 700.000 људи због овог проблема изгуби живот, а у САД 400.000 особа. Због ових упозоравајућих података, лекари сматрају да би на јавним местима требало да буду постављени апарати, аутоматски екстерни дефибрилатори (АЕД), који служе за електричну стимулацију срчаног ритма, приликом изненадног срчаног застоја.

Према речима др Игора Димитријева, специјалисте интерне медицине и помоћника директора београдског Дома здравља „Палилула”, ови апарати су једина ефикасна помоћ код срчаног застоја, а у Европској унији постоји препорука од 2001. године да се они постављају у пословним зградама, хотелима високе категорије, бањама и рехабилитационим центрима, великим тржним центрима, метроима, аеродромима, железничким и аутобуским станицама. Уређаји су неопходни и у спортским и фитнес центрима и авионима.

– Уколико особа доживи срчани застој а није у болници, шансе за преживљавање има само пет до седам одсто људи. Време је важан фактор јер сваким минутом одлагања дефибрилације шансе за преживљавање смањују се за седам до 10 одсто по минути. Зато је битно да се за њихову употребу обуче ватрогасци, полицајци, ноћни чувари али и други грађани који могу у тренутку да пруже помоћ пацијенту. Апарати су сигурни и неће „испоручити” шок како би се вратио срчани рад код особе, уколико не постоји застој овог органа, јер сами то детектују – објашњава др Димитријев.

Наш саговорник наглашава да је важно да се дефибрилатори поставе на оним местима где дневно прође више од 1.500 људи. Физичарка Љиљана Лаиновић наводи да су у Београду ове апарате набавили Спортски центар „11. април” и Ада Циганлија чиме су дигли на још виши ниво безбедност посетилаца.

 – Добро је што лаици могу да се обуче за рад са дефибрилаторима и да помогну неком коме је неопходна помоћ у тренутку. Уређаји имају гласовне команде на локалном језику и говоре особи шта треба да уради. Сваки авион који слети на америчко тле мора да има апарат у авиону – додала је Лаиновић.


Коментари1
2a78c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Adzic
Upravo je obrnuto. Defibrilator zaustavi srce koje radi ubzano da bi stvorio uslove da srce ponovo pocne da kuca normalnim ritmom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља