уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:17
10 ПИТАЊА О МИГРАЦИЈАМА

Сеобе најчешћа српска реч: Најмасовније деведесетих

Четири милиона Срба живи на другим континентима, а цела историја наше државе, од Османлијског царства практично је била и историја избеглиштва предвођена патријархом Чарнојевићем. У Аустрију се 1690. уселило око 37.000 породица
Аутор: Драгољуб Стевановићчетвртак, 14.03.2019. у 11:57
Рат их није поштедео: мале избеглице из Крајине, 1995. године (Фотодокументација Политике)

Сеобе су једна од најчешћих речи са ових простора. Добрица Вуловић, аутор три тома књиге „Србија, земља избеглиштва”, почетком деведесетих година прошлог века упознао је бројне избеглице које су тада долазиле из ратом захваћених подручја бивше Југославије. Тада на месту комесара за избеглице пуне три године радио је на прихвату и помоћи свима који су напустили своје домове и спас потражили у Србији. Као сећање на то време настала је књига у којој су сабрана бројна документа и сведочанства на основу којих ће историчари моћи додатно да расветле тај период у нашој историји, иако је доста тога у вихору рата запаљено.

Књига је повод за разговор о насељавању Србије и премештању становништва које има своју дугу историју.

1. Када је Србија постала земља избеглиштва?

За Србију би се могло рећи да је цела њена историја од Османлијског царства била и историја избеглиштва. Велика сеоба Срба односи се на две повезане миграције у 17. и 18. веку, када је велики број Срба са Косова и Метохије и јужних крајева прешао на север, у област Хабзбуршке монархије и населио се у деловима Угарске и Славоније, као и Војне крајине. На челу прве сеобе из 1690. био је пећки патријарх Арсеније (Чарнојевић). Тада се у Аустрију уселило око 37.000 породица.

Педесет година касније, била је друга велика сеоба са патријархом Арсенијем Јовановићем на челу.

Српски етнички центар се сели из старих подручја Рашке, Старе Србије, Косова и Метохије у Војводину, а касније и у Шумадију. Непосредно после сеобе међу исељеницима је завладала глад и епидемија, тако да је велики број исељеника убрзо преминуо, па је, као резултат тога дошло до масовног исељења на исток, у Русију и Украјину.

2. Да ли је остало записано када се први пут помиње реч избеглица у Србији?

Реч избеглица се у Србији помиње у 19. веку, када велики број жена, деце и старих бежи из Босне после Босанско-херцеговачког устанка 1875. Краљ Милан Обреновић, 6. септембра 1876, за руковођење, прихватом и збрињавањем избеглица, поставља митрополита београдског Михајла Јовановића. Одбор сакупља храну, гардеробу и новац и збрињава избеглице углавном у сеоским домаћинствима.

3. Када је наступио следећи талас насељавања Србије?

Следећи талас избеглица долази након пуцња Гаврила Принципа на Франца Фердинанда, када у Србију долази велики број Срба из Босне, пошто је у Сарајеву после атентата уследио погром над српским народом, затварање радњи, паљење радионица и убијање.

4. Два светска рата су такође донела масовна страдања и премештања становништва. Шта бисте издвојили као карактеристично?

За време Великог рата српски народ и војска доживели су најстрашнију голготу, укључујући и повлачење преко Албаније. Други светски рат покренуо је талас Срба са Косова и Метохије, Хрватске, БиХ, као и из Војводине. Словенци су, такође, под одређеним историјским околностима морали да напусте своја огњишта, а уточиште су нашли у Србији. Избеглиштво настало током Другог светског рата је најтрагичнија и најмонструознија епизода избегличког стања у историји човечанства.

5. Ви указујете и на поратно исељавање шездесетих и седамдесетих година прошлог века?

Миграције Срба у највећој репродуктивној снази одвијале су се и у оквиру Србије и у земље западне Европе. Масовни одлазак у градове, тешко долажење до посла, отежани услови становања, лажне идеологизације „братства-јединства” и прихватање малограђанске свести, низак ниво образовања и културе, негативни трендови прираштаја – добијају драматичне размере. Цена свега тога био је масовни одлазак на привремени рад у иностранство, као и политичке емиграције. Процена је да је четири милиона Срба расуто по свим континентима. Значајан је број натурализованих Срба за које не постоје евиденције и процене.

6. Ви сте били непосредни сведок миграцијама које су уследиле деведесетих година?

У историји Србије најмасовније избеглиштво догодило се деведесетих година прошлог века; оно је по свим својим карактеристикама било идентично са фашистичким погромима НДХ и фашистичке Немачке у Другом светском рату. Тада је Србија прихватила око 1.200.000 људи, углавном српског становништва са ратних подручја, највише из Хрватске и БиХ. У то време, није била прихватилиште само српског народа, него и других националних заједница бивше СФРЈ, муслимана, Хрвата, Јевреја, Рома...

7. О томе се мање зна, да ли можете да нам наведете неки пример?

Почетком деведесетих у нашем колективном центру на Ртњу били су смештени и Срби и муслимани пореклом из Братунца, Скелана и Сребренице. И они су се тамо лепо слагали, склопљено је и двадесет мешовитих бракова. Није било ниједног ексцеса, организовали смо им и вечерња дружења. Нисмо хтели да муслимане смештамо у Санџак, да правимо гета, већ смо их распоређивали по заједничким центрима у Крагујевцу, Ртњу, Лесковцу и на другим местима. Било је случајева да су у Србију долазили чак и неки Хрвати који су бежали од ратних сукоба.

8. Колико је међународна заједница помагала онима који су остали без својих домова?

Избeглицe су у првoм пeриoду билe сaсвим нeвидљивe зa мeђунaрoдну зajeдницу у дoдeли пoмoћи. Дoк су избeглицe у Хрвaтскoj и БиХ дoбиjaле пoмoћ у збрињaвaњу, у Србиjи се вeћина хумaнитaрних oргaнизaциja није бавила њима. Међународна заједница је игнорисала постојање избеглица у Србији. У колективним смештајима издвајала је 0,25 центи по избеглици, а у Босни и Хрватској по десет долара. Прoгрaм за избеглице EУ у Србиjи је пoчeo дa сe примeњуje две гoдинe нaкoн примeнe у Хрвaтскoj и БиХ.

9. Како гледате на интеграције у будућности и да ли ће уместо расељавања доћи до усељавања?

То највише зависи од међународне заједнице, ми не можемо ништа да урадимо. Са више оптимизма гледам на економску и културну сарадњу. Проблеми миграната се тешко решавају. Криза палестинских и либијских избеглица траје деценијама, слично је и на нашим просторима. Прошло је четврт века од ратова, а хиљаду питања је још отворено, пензије, радни стаж, имовина...

10. Наш регион је доста испражњен, и ратовима и одласцима у иностранство, да ли би неке крајеве могли да населе мигранти са Средњег и Далеког истока?

Тај концепт нигде није успео у свету, чак ни у виду малих колонизација. Увек је било више негативних ефеката. Пре свега ради се о различитим културама, обичајима... Свако мењање националне структуре води у сукобе, држава мора да гради и доста инфраструктурних објеката, посебно верских. То су огромна средства и за много богатије земље него што је наша. Опасност лежи и у стварању потенцијалних терористичких група, немогуће је проверити карактер тих људи. То би могло да доведе и до јачања ултрадесничарских елемената унутар демократских држава, а то нам говоре и примери Француске, Белгије, Немачке и других земаља. То су врло претећи политички трендови.

Да остане забележено...

– Почетком деведесетих, као комесар Комесаријата за избеглице прихватио сам, заједно са сарадницима и другим институцијама, око 1.200.000 прогнаника из Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине. Тада Косово није било актуелно, али крајем прошлог века, после бомбардовања НАТО, дошло је још 220.000 људи. Књигу сам написао у жељи да изнесем из себе оно што ме је дуго мучило, да оставим забележена сећања о разлозима избеглиштва и патњама које су доживели напуштајући вековна огњишта – каже Добрица Вуловић.

Нису само Срби долазили

У бурној историји избеглиштва, Србија није била уточиште само за Србе. У Србију су долазили Руси, Монголи, Грци, Цинцари, Словенци, Бугари, Пољаци, Алжирци, Палестинци, чак и Монголи. Србија је након Великог рата била нови дом за 40.000 Руса, углавном белогардејаца. Према историјским проценама, 30.000 је остало у Србији, док су остали углавном емигрирали у западне земље. Почетком тридесетих година 20. века, Србија постаје тесна за руску емиграцију, па они одлазе, а након завршетка Другог светског рата, поготово након резолуције Информбироа, исељавање је масовно. Монголи су у Србију дошли након Октобарске револуције заједно са Русима, око пет стотина. Били су добро прихваћени од стране српског народа. Красиле су их особине поштења и радиности – када су обављали неки посао, радили су као да их контролише стотина надзорника.

Уместо Руса – Грци

Из нове социјалистичке Југославије, одлазили су Руси, а у њихове домове усељавали су се Грци. Тито је омогућио припадницима грчког левичарског покрета ЕРЛОС (Маркосови партизани) да населе Буљкош, данашњи бачки Маглај. Грци су 1949. морали да напусте своје ново боравиште из одређених историјских околности, а одређен број је остао у Србији до краја педесетих година прошлог века.

За две деценије отишло 650.000 људи

Од почетка овог века из Србије се иселило више од 650.000 људи у потрази за послом, углавном у земље западне Европе, говоре статистички подаци. Само у првој половини прошле године у Немачку је отишло 19.000 радника.


Коментари0
8b8d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља