четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:59

Волим да сам добра вила

Култура мора бити цењенија и на вишем нивоу, а доступнија свима. То је суштина и неки мој циљ којем тежим, каже глумица и водитељка Тијана Чуровић
Аутор: Исидора Масниковићчетвртак, 14.03.2019. у 19:00
(Промотивне фотографије)

Тијана Чуровић је лепо, весело, младолико лице које сви, крај малих екрана, јако добро знају. Гледали смо је као Марину у „Стижу долари”, Злату у „Рањеном орлу”, Дуњу у „Греху њене мајке”, Мају у „Мом рођаку са села”, Беку Арсенијевић у „Цвату липе на Балкану”, Ивану у „Певај, брате”, али и као водитељку ријалити формата – „Домаћине, ожени се” и „Тренутак из сна” који се емитује на ТВ Пинк.

Веома воли ову емисију и тврди са су је виши циљеви мотивисали да се упусти у овај ТВ подухват. Водећи емисију „Домаћин, ожени се” помогла је у промовисању живота на селу и многим домаћинима да остану на својим огњиштима, створе потомство и пронађу сродне душе. Када су јој понудили да води „Тренутак из сна”, помислила је – „Помогла сам мушкарцима, ред је да помогнем и женама.” Првенствено да врате самопоуздање, осмех, као и да им пружи бољи и квалитетнији живот. Поред промене физичког изгледа, она емисијама помаже учесницама у проналажењу посла, преуређивању животног простора, решавању породичних односа, здравља...

– То је моја мисија. Волим да се осећам као добра вила и да знам да сам неком помогла да се осећа боље– искрено прича Чуровићева (39), додајући да се труди да у свему ономе што ради остави неки свој печат.

Случајно је ушла у свет глуме. Близу 14. Београдске гимназије, коју је похађала, налази се омладинско позориште „Дадов” које је објавило конкурс за пријем нових чланова. И тако је све почело. Није имала никог да је усмери. Тата је комерцијалиста, мама је била васпитачица у вртићу, а бака је причала да је била глумица у рату. Нада Блам јој је помогла око одабира текстова за пријемни и за њу воли да каже да је њена глумачка мајка.

– Глума је константно копање по сопственој души. Изискује много труда, енергије, тражења, истраживања, суочавања са демонима, али и сумњи, и преживљавање најтананијих емоција… Али ако се једном „инфицирате”, постајете зависни од тог адреналина вечите игре и понеки пут се деси катарза на одређеним представама и онда заувек трагате за њом, да је опет преживите. То су ти моменти због којих се бавим овим послом – овако сагледава своју професију.

Поборник је тога да се каријера заснива и на одбијеним улогама. Иако глумачки хлеб није лак, никада није прихватила нешто иза чега не може да стане читавим својим бићем. Уколико је нека улога не инспирише, или се не види у њој, увек верује да ће улога пре њу пронаћи, него она њу! Али, има ту још много фактора који утичу на то да ли ће неки ангажман прихватити: важно јој  јеко је у екипи, да ли се слаже са партнерима, да ли може да сарађује са њим, ко ће да је води, каква је продукција….

–. Трудим се да направим баланс и да останем жељна игре, и то је оно што ме држи и мотивише да не напустим ову професију, иако сам свесна многих проблема у нашој бранши – додаје.

Не воли када људи праве разлику између медија јер – глумац је глумац, и у позоришту, и на телевизији, и на филму. Правила су слична, само се начин и техника деловања разликују.

– То је као да питате пекара да ли више воли да прави кифле или ђеврек. Тесто је исто, само се начин прављења разликује. Позориште је жива игра, жива реч и ствар тренутка и одмах имате реакцију публике, док се на филму или телевизији препуштате монтажи, редитељу, јер они након вашег кадра могу да га кроје и прекрајају док ви више у томе немате никаквог удела. Не слажем се да је глума једноставнија пред камерама јер можете да поновите. Углавном су технички и продукциони услови такви да немате никакве припреме и урадите све у једном, евентуално два кадра, док у позоришту имате бар месец дана за припрему. Али све има своје чари – живописно појашњава.

А зашто је све више глумаца у водитељским водама? Да ли зато што нема посла или нема довољно добрих водитеља?

– Глумце зову зато сто су опуштени, навикнути на камере, немају никакве кочнице да покажу емоције, природни су, спонтани и комуникативни у кадру. То је иста грана једне уметности и ми на то гледамо као на глумачки задатак, само што не градимо лик већ све проживљавамо у своје име што, иначе, ми глумци радимо на првој години студија – истиче ова глумица.

Бити глумац овде и у иностранству није иста ствар. Реч је о истој професији, али је однос према њој другачији. То није само психички, већ и физички исцрпљујући посао. Једина разлика је што се глумци овде више троше него што могу да издрже, даље објашњава. Морају да раде више послова истовремено, и то није добро ни за професију, ни за сваког понаособ.

– То је моја теорија зашто глумци одлазе пре времена. Култура мора бити цењенија и на вишем нивоу, а доступнија свима. То је неки мој циљ– подвлачи.

Тијана је мајка дванаестогодишње Таје, коју је добила у браку са глумцем Славишом Чуровићем, са којим се растала пре две године. Најважније јој је да јој ћерка буде срећна и зато ће је подржавати за коју год се професију буде определила.

– Она је присуствовала свим чекањима на снимању, исцрпљујућим пробама, премијерама, свим добрим и лошим стварима које ова професија носи са собом, и за њу је то, као и за нас, посао као и сваки други....Усмеравам је да буде  добар човек, да поштује старије, да чува и негује пријатељства, да никада никога не вређа, да се поштеним радом и залагањем све постиже, да је најважније да си чист пред собом пред спавање и да си увек дао све од себе – са пуно емоција прича.

Поред глуме и водитељства, Тијана ради и у Центра за културу „Влада Дивљан” као особа задужена за односе са јавношћу, популарније речено пи-ар. Задовољна је, каже, када види да постоје људи којима је култура важна, који знају да је то једна од основних потреба човека и да раде на томе да она буде доступна свима.

– Представници општине Палилула пропагирају важност културе и улагања у њу. Презадовољна сам када видим ред људи који чекају да преузму бесплатне улазнице, то показује колика је потреба за културом, само људима у данашње време није доступна, што код нас у центру свакако није случај. Пуно ми је срце када видим и чујем да је Центар за културу „Влада Дивљан” постао препознатљиво и незаобилазно место на културној мапи Београда и по броју дешавања у свим сферама уметности и по квалитету садржаја. Ту су и позоришне представе за децу и одрасле, комерцијални филмови, биоскопске пројекције, Фест, Белдокс, Фестивал ауторског филма, књижевне вечери, изложбе, концерти… И сама сам одрастала на Палилули и била полазник разних секција и курсева у тадашњем Универзитету „Браћа Стаменковић” и то је још један од разлога зашто сам емотивно везана за ову кућу. Лако сам се снашла у овом послу јер сам из сфере уметности, разумем се у добре и лоше стране овог посла, знам на чему треба да се ради и познајем људе са којима сарађујем. Ко други треба да се бави културом него онај ко је баш из те сфере – самоуверено казује.

И за крај нам каже да се у животу води тиме да учи из прошлости, да живи у садашњости и тек онда планира будућност. Свакако је највише фокусирана на садашњи тренутак, да успе да га удахне пуним плућима и проживи га што квалитетније. Не каје се ни због чега, јер за сваку своју одлуку добро промисли, а поносна је на то када јој неко каже да је добар човек, да је искрена и да има дивно и васпитано дете.

– Тада знам да сам на добром путу – са осмехом закључује.


Коментари0
0f0bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља