среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:50
НЕ САМО О ПОСЛУ ВИКТОР САВИЋ

Глумац није пајац

Од комичара се очекује да у сваком моменту буду забавни, али и они су понекад нерасположени, забринути и нервозни, каже младић који је глумачко умеће већ показао, а сада је заслужан што је Баново брдо добило позориште
Аутор: Дана Станковићчетвртак, 14.03.2019. у 15:18
(Фото Стефан Ђаковић 011 Инфо)

За Виктора Савића, познатог глумца млађе генерације, београдско насеље Баново брдо је идеално место за живот. Има готово све што би човек пожелети могао. Нa радост свих Чукаричана, а нарочито Викторову, недавно је добило и позориште. Том чину умногоме је и сам кумовао.

– Моји другови из краја и ја дуго маштамо о позоришту на Бановом брду. Пре неколико година изашли смо на локалне изборе као Група грађана под паролом „Ваша Чукарица, ваша правила – Виктор Савић”. Једна од тачака у нашем програму односила се на постављање летње позоришне сцене у парку. Kада су 2017. године одвојили посебан буџет за културу, челници општине Чукарице су се консултовали са мном где би тај новац могао паметно да се уложи. Пошто им се допао предлог, одмах сам позвао колегу Андрију Милошевића, који већ неко време живи на Бановом брду и увелико се распитивао и маштао о позоришту. Без њега се тог посла сигурно не бих дохватио – каже Виктор.

Некадашња биоскопска сала је реновирана и од прошле године у њој је позориште под називом Театар на Брду. Виктор и Андрија су ту и уметнички директор и директор позоришта, и глумци... У представи „Шећер је ситан, осим кад је коцка”, у режији Николе Пејаковића, која је тренутно врло гледана, поред њих играју Александра Томић (Викторова најбоља другарица из основне школе) и Слобода Мићаловић.

У представи „Шећер је ситан осим кад је коцка” са колегиницом Слободом Мићаловић (Фотографије приватна архива Виктора Савића)

Нема безначајне улоге

Виктор је своје глумачко умеће показао и на телевизији, и на филму и у бројним представама у позоришту.

– Улоге су као лоше и добре везе у љубави. Ниједна није безначајна. Све се дешавају с разлогом, да бисмо из њих извукли неку поуку. Ипак, издвојио бих лик Милутинца у филму „Монтевидео, бог те видео”, који је публици, а и мени, можда најбоље легао – процењује.

Његово матично позориште је „Бошко Буха”, а игра и у Народном позоришту, Атељеу 212, Звездара театру и Мадленијануму.

– Тренутно на репертоару имам више од 12 наслова. Било је можда и дражих, али „Велика драма” је најзначајнија и најозбиљнија улога у мојој позоришној каријери – каже наш саговорник, коме дечје представе у односу на све остало представљају релаксацију. Виктор са глумцима из позоришта не седи по бифеима и не распреда о послу. Чим се заврши представа, одмах бежи у своју базу на Брду. Има широк круг блиских пријатеља.

– То су људи различитих професија са којима се познајем од детињства. Ишли смо у исти вртић, исту Основну школу „Јосиф Панчић”. Многи су завршили 13. гимназију на Бановом брду, а ја сам уписао Четврту београдску гимназију на Дедињу, али нисмо прекидали везе – истиче.

Лудује на сноуборду

Виктор је рођен на Сењаку, али од треће године живи на Бановом брду. У једном тренутку направио је излет до Врачара, али се брзо вратио. Свој крај не би ни за шта мењао. Планира да ту остане заувек.

– Невероватна је привилегија што сам од моје куће највише за пет минута колима или десет, петнаест минута пешака у шуми, а у граду живим. Волим и језеро на Ади Циганлији, али душом сам ближи Кошутњаку. Увек бих море мењао за планину – признаје.

Многе лепе успомене из детињства вежу га за Брдо. Да ли је као дечак правио несташлуке? Ушивали су му главу и делове тела сигурно десет, можда и петнаест пута. Али, то су ране које брзо зацеле. Највише је „болело” његове родитеље.

Свој темперамент ни данас није обуздао. Сада лудује на сноуборду.

– Идем једанпут годишње на скијање у Италију, а Копаоник је близу, па тамо често побегнем за викенд. Имао сам прилику да идем и лети на планину. Било је право уживање док сам у Бугарској на Рили шетао од језера до језера на две и три хиљаде метара. И то ми је боље од мора. Не волим превише да се сунчам, не одговара ми ритам живота на врућини. Зими одлазим на спавање најкасније до поноћи, а лети тек тада излазим у град. Али, када решим да идем на море, најчешће бирам „парти” острва, попут Ибице, која има лепу природу, али и најбоље журке на свету – открива.

И музика има велики значај у Викторовом животу. Од класичне до електронске.

– Одрастао сам уз све музичке жанрове поред мајке и оца. Тата и сада са својим бендом „Лоле и радио блуз бенд” има свирке по џез клубовима. Пишем текстове и компонујем реп искључиво за своју душу. Треба ускоро да ми изађу нова песма и спот.

Сцена из филма „Монтевидео, бог те видео”

Музика само хоби

Ипак му је драго што је глума његов позив, а музика само хоби.

Од сваког музичког жанра има бар пет песама које обожава, чак и у турбофолку. Кафана га не привлачи, смета му дим, а ретко и пије, па на таква места иде само с поводом. Тада наручује Томине песме, а обожава и Рођу Раичевића.

Виктор важи за једног од најпривлачнијих глумаца на сцени, па његов љубавни живот изазива велику пажњу. Медији су га повезивали са многим атрактивним девојкама, али он се, бар за сада, каже, ниједној није обећао.

– Имам 35 година и криво ми је што се још нисам оженио. Сестра се удала, има и дете, а пет година је млађа од мене, али ја немам особу с којом бих у овом тренутку градио породицу. Ако се у тој улози не остварим, сматрам да сам водио промашен живот. Али, све је то божја воља – чврсто је уверен.

Више не игра фудбал

Фудбал је обележио велики период мога живота, али престао сам да га играм да се не бих повређивао. Фудбал сада само гледам. Страствени сам навијач ФК „Црвена Звезда”, у њиховој сам скупштини већ други мандат. Са Александром Радојчићем сам учествовао и у радним акцијама реновирања стадиона „Рајко Митић”.

Оче наш

Девет година сам био члан драмске групе коју је водио Мика Алексић. То се одразило и на моје опште васпитање, јер се подударало са кућним. Он је заслужан што имам навику да читам. „Оче наш” сам научио код њега, а после сам уз породицу наставио духовно да се надограђујем. Из првог покушаја 2002. године уписао сам глуму на Факултету драмских уметности у класи код професора Владе Јефтовића и дипломирао.

Хуманитарне журке

Виктору смета што од глумаца, поготово комичара, очекују да у сваком моменту буду забавни.

– Наравно да такве ствари оптерећују. Нико од нас није пајац. И ми често устанемо нерасположени, забринути и нервозни. Ја можда некоме делујем и одбојно, и резервисано, и затворено, можда и намрштено, али мени то, искрено, олакшава живот, јер ми онда мање прилазе на улици. Знам да људи воле мајмуне, али ни мајмуну не прија увек да га неко дира. Погледајте орангутане или било које животиње у зоолошким вртовима које тугују у кавезима. Не значи да онај ко је духовит мора стално то да буде. То су превелика очекивања – истиче Виктор. Добру страну популарности види у томе што може да утиче на свест људи када на пример треба да учествују у добротворним акцијама.

 


Коментари0
07eec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља