уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:16

Отац интернета верује да се његово чедо може поправити

Поводом три деценије глобалне мреже Тим Бернерс-Ли указује на важност њеног унапређења пре свега у сфери заштите приватности и спречавања ширења дезинформација
Аутор: Јелена Кавајачетвртак, 14.03.2019. у 23:00
Дру­штве­не мре­же су по­ста­ле по­ли­гон за остра­шће­не рас­пра­ве (Фо­то EPA/Ju­lia Mu­el­ler)

Британски информатичар Тим Бернерс-Ли по традицији објављује отворено писмо сваког 12. марта, на дан када је 1989. године ударио темеље интернета. Ову јубиларну 30. годишњицу искористио је да позове владе, организације и јавност да заједно раде како би побољшали систем који је променио свет на боље, али је у међувремену показао и своју мрачну страну. Бернерс-Ли, данас професор на Оксфорду и америчком МИТ, признаје да нам је светска мрежа олакшала живот и дала глас маргинализованим групама, али га је, нажалост, дала и свима онима који шире мржњу и олакшала је разне врсте криминала. Због тога му је разумљиво што се многи плаше интернета и нису сигурно да заиста доноси добро.

„Међутим, имајући у виду колико се променила последњих 30 година, било би дефетистички претпоставити да се не може променити набоље у наредних 30. Ако сад одустанемо од поправљања интернета, онда нећемо моћи да кажемо да је он издао. Биће да смо ми издали интернет”, написао је у писму.

На конференцији у ЦЕРН-у Женеви, где је говорио поводом јубилеја, рекао је да „ово није веб какав смо желели” и да је оптерећен говором мржње, бригом за приватност и хакерским нападима.

Као главне претње је издвојио злонамерне нападе иза којих стоје државе, криминалне активности, злостављање, изопачене моделе рекламирања и заразно ширење дезинформација, али и друштвене мреже које су постале полигон за острашћене расправе и поларизацију друштва.

„Тешко је предвидети како ће се развијати систем који створите. Када се догодило ’арапско пролеће’ – никада то нећу рећи без знакова навода – били сте у искушењу да кажете да је „Твитер” снага добра јер је омогућио људима да се побуне против репресивних режима. А онда се Земља окрене око Сунца још неколико пута и схватите да репресивни режими користе друштвене мреже да шпијунирају дисиденте пре него што уопште успеју да се организују”, рекао је у једном од бројних интервјуа ових дана.

Мрежу какву данас познајемо Бернерс-Ли је креирао у време док је у ЦЕРН-у радио као софтверски инжењер, с намером да физичарима олакша приступ информацијама расутим по разним рачунарима са различитим програмима. Интернет као мрежа повезаних рачунара настао је пуних 20 година раније, 1969. године, на иницијативу америчке војске и у сарадњи водећих америчких универзитета. Међутим, тај праинтернет није био широко доступан, као ни друге мреже које су у међувремену формиране.

Идеја британског стручњака за рачунаре била је да користећи постојеће технологије склопи систем информација којем свако може да приступи и тако је настао World Wide Web. Систем је решио проблем дељења информација међу физичарима и за само неколико година израстао у мрежу која је направила револуцију у комуникацијама.

Сматра се да је темељ интернета ударио када је свом шефу предао рад са насловом „Менаџмент информација: предлог” и зато се 12. март, дан када је га је предао, слави као рођендан светске мреже, иако је тек следеће године написао код. Први сајт такође је настао у ЦЕРН-у (info.cern.ch) 1990. године, да би се наредних година појавили Јаху (1991), Амазон (1995),  Гугл (1998) и многи други. Када је 2001. основана Википедија на нету је било 513 милиона људи, а данас их је више од четири милијарде.

„Отац интернета” је у ЦЕРН-у је говорио и о Уговору за веб, који предвиђа да интернет буде третиран као људско право и да се користи за опште добро. Овај оквир који би уредио употребу интернета, представљен јавности у новембру на конференцији у Лисабону, предвиђа сарадњу влада и грађана. Задатак влада би био да осигурају приступ интернету за свакога и поштовање приватности. Од компанија се очекује да, гарантујући приватност података, обезбеде ценом приступачан интернет и да приоритет у развоју нових технологија буде добробит грађана а не профит. Коначно, грађани треба да поштују норме цивилизованог понашања.

Бернерс-Ли сматра да је борба за слободан интернет је једна од најважнијих данас. Она подразумева да се на мрежу укључи и она половина грађана света која је тренутно офлајн и да се истовремено успоставе јасне норме и закони. Враћајући се на предложени уговор, нагласио је да то не сме бити списак брзих решења, већ процес дигиталног сазревања. Најважније је да грађани позову на одговорност владе и компаније и да од њих захтевају да поштују интернет као глобалну заједницу чије срце чине људи.

„Потребни су нам борци за отворени интернет у владама који ће предузети акцију када интереси приватног сектора угрозе јавно добро”, поручио је.


Коментари7
bc76c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stalno se saplicemo na isti kamen
ko plasticne kese;prvo su bile pronalazak veka...a sad da vidimo sta cemo sa njima...
ташоли
Све мирише на убрзано увођење цензуре интернета. Док су они ("демократски запад") имали примат у креирању информација, све је било у реду, као што је то случај са "арапским пролећем" које спомиње уважени професор. Данас када постоје и друге снаге, које користе исте методе као и они и исто тако успешно, слобода на интернету постаје проблем. Дакле крећемо се ка једноумљу у којем ће "неко" одређивати шта је информација а шта дезинформација, шта је пропаганда а шта не, шта је говор мржње а шта ширење "демократских вредности". А на основу чега ће то одређивати? Па на основу сопствених интереса, као и у читавој досадашњој људској историји.
deda iz Srbije van sebe
Нема тог изума који прво није злоупотребљен у ратне сврхе , а затим за акумулацију капитала и индустрију забаве . Обично ипак остане и део за опште добро .
ВлаДо
Ли види да "репресивни режими користе интернет да шпијунирају своје дисиденте".Не види да Амери користе интернет да шпијунирају цео свет.Кинеској фирми Хуавеи, која покушава исто то да уради, супротстављају се на све могуће начине и покушавају да спрече уопште продају кинеских компјутера по целом свету.
Nikola Kiric
Poslovicni utopizam engleske burzoazije. Trazi od ubice da se smiluje i postedi zrtvu. Ako iko poznaje konkretne poteze za rjesavanje problema, onda je to on. Licemjer!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља