уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:31

Размена кипова с Македонцима узнемирила Грке

Аутор: Јасмина Павловић Стаменићчетвртак, 14.03.2019. у 23:00
Бициклистичка трка пролази поред скулптуре „Тркача” (Фото: EPA/Pаris Papaioannou)

Од нашег дописника
Атина – „На срећу, једна суманута идеја је на време откривена”, коментаришу грчки медији, запањени идејом коју је изнела министарка културе Мирсини Зорба да Атина и Скопље размене скулптуре.

Прецизније, њена замисао је да скулптура „Дромеаса” (Тркача) испред хотела „Хилтон” у центру Атине оде у суседну државу, а да „Александар Македонски” с главног трга у Скопљу буде пребачен у грчку престоницу. Наводно, до тог предлога је дошло у складу са Преспанским споразумом којим је регулисан вишегодишњи спор Атине и Скопља и којим су обухваћени и неки „културни подухвати”. Међутим, како наводе грчки медији, у тексту споразума нема говора о оваквим идејама, посебно не о могућности да скулптура Александра Великог, која је, као и истоимени називи за аеродром и национални пут у Северној Македонији, иритирала Грчку.

Изгледа да је министарка сама или подстакнута предлогом из владе покренула идеју о размени споменика између две државе, што је моментално изазвало бурно негодовање јавности и политичких партија, па је стигло и до парламента... Све је почело да личи на фарсу када је министарка, изненађена таласом негативних реакција, почела да тврди како никада ништа слично није званично предложила, те да је неистина да је с тим у вези контактирала аутора „Дромеаса” Костаса Вароцоса. Међутим, вајар светског гласа потврђује да је разговора било и каже да је „министарки јасно рекао шта је имао”. Срамно је и неморално што, оцењује Вароцос, „министарка којој сам јасно рекао да никада нећу дати дозволу за размену скулптура сада негира да смо се срели и притом ме прави лудим”.

„Позвала ме је уочи викенда у министарство, изложила идеју о размени моје скулптуре за ’Александра Македонског’, скренула пажњу на то да идеју подржавају и други у влади и оставила ме забезекнутог. Подсетио сам је на то да ’Дромеас’ има своју историју, да га Грци воле и да не може ником да га даје као поклон”, каже скулптор у интервјуу за ТВ Скај.

„Рекао сам министарки да сам скулптуру правио према простору у коме се налази, да сматрам да је, можда, политички изводљиво да се роди једна таква идеја о пресељењу или размени скулптура, али да је са становишта уметности – то криминал”, рекао је скулптор. „Уверавам Атињане да ће ’Дромеас’ остати тамо где је увек био, јер га окужују симпатије грађана и туриста и зато што је то дело на које имам сва права и никада их нећу предати неком другом. Скулптура припада граду Атини и њеним становницима.”

„Дромеас” је преко пута хотела „Хилтон”, на раскрсници две прометне централне градске улице, постављен 1994. године. Реч је о првој скулптури савремене Грчке направљеној од стакла и челика, која је од момента стварања поделила тадашње јавно мњење, али је у међувремену постала симбол града.

Неколико година након што је постављена, појавили су се проблеми с њеном статиком, а упоредо је почела и изградња метроа, што је довело до одлуке да се „Дромеас” уклони са те локације. Поново су израђени прорачуни и у мају 1994. постављена је на данашњу локацију, у центру Атине, преко пута хотела и Националне галерије.

Македонска страна негира било какве потезе и контакте око размене споменика, о чему, како кажу, у Скопљу није било разговора. Иако нема потврде колико је и да ли је читава влада Алексиса Ципраса евентуално умешана у овај случај, чињеница је да се све дешава пред долазак македонског шефа дипломатије Николе Дмитрова у Атину, крајем недеље. Такође, и уочи званичне посете премијера Ципраса Северној Македонији крајем месеца, првој после потписивања Преспанског споразума.


Коментари5
35b1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matija Soskic
Aleksandru Makedonskom nije mesto u Skoplju jer on nije njihov predak. On je ziveo cetiri veka pre dolaska Slovena na Balkan.
Мирко
Грци су данас чувари свега тога што су њихови преци ту такође чували и градили - додавали - одузимали, како је већ морало. Данашњи Грци нису антички Грци - еволуција се десила - сви су се временом мењали. Ништа није вечно, али Грчка држава је далеко од Мега Грчке те сваки покушај узурпације територија које прилично тачно припадају идеји Мега Грчке сматрају се непријатељским. Проблематична је западна анадолска обала данашње Турске и наравно Источна Тракија - Коснтантинопољ. Грчка је најразбацанија својим територијама, најразуђенија острвима. Тек Норвешка, Канада, Индонезија да се упореди. Одавно су нека острвца на продају због економске кризе и јавног дуга. Али данашња Северна Македонија има јасне и јавне претензије на проширење до хипотетичке Македоније старог доба на историјски потврђено заузеће Атине од Филипа Македонског. То је основа спора. Ко гарантује да нашим "југословенским" Македонцима не дуне да ратују једног дана да то и остваре? А и "мега" Албаниа има свој митски сан...
Starosedeoci
ti Grci su gori mitomani od svih na ovom Balkanu. Grci nemaju veze sa starosedeocima, dosli su najverovatnije sa arapskog poluostrva, kao sto nemaju ni siptari, koji su dovedeni kao krdno sa Kavkaza. Zna se ko su ovde starosedeoci, bez obzira sto lazu dan i noc svabe.
Ташко Васиљев
Најстарији трагови грчког писма (наравно и језика) пронађених до сада на Балкану потичу од IX-X века пре наше ере. Ћирилично писмо (преузето од грчког унцијала) и глагољица су се појавили тек у X веку после рађања Христа. То је размак од скоро два миленијума, а намена писма је била да покрсти Словене не да их описмени. Нити су Ћирило и Методије били Словени, још мање Бугари или Македонци, већ по свему судећи покршћени Јевреји у служби Бизанта. Нити су, када је настало писмо, сва словенска племена преко ноћи постали писмени. Узгред, македонска је ћирилица уведена и уобличена тек 1944. године.
Препоручујем 21
Иван Грозни
Грци имају скоро 3000 година писане историје. О томе шта су дали цивилизацији не вреди расправљати. Шта на крају значе ти митови о староседеоцима? Зашто се тиме не баве у Луксембургу или Данској?
Препоручујем 20

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља