уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:31

Дуплиране цене акредитација изненадиле многе факултете

Универзитети ће дозволу за рад плаћати 1.080.000, уместо некадашњих 720.000 динара, факултетима је лиценца поскупела са 360.000 на 540.000, док ће за сваки студијски програм морати да издвоје још 320.000 динара, а не 144.000 као пре
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићчетвртак, 14.03.2019. у 21:30
Пољопривредни факултет у Земуну (Фото С. Ступарушић)

Високошколске установе мораће много више, чак и дупло, у случају неких које имају богату понуду студијских програма и модула, да плате за неопходне акредитације, како би по истеку старих наставиле да раде. Лиценце се, према новом закону о високом образовању, обнављају сваких седам година, а морају да их имају сви универзитети, факултети, као и сваки студијски програм и модул на високошколској установи. Уз то, неопходно је прибавити и папире за такозвану спољашњу проверу квалитета ових установа, које се мере стотинама хиљада динара. Кад се све сабере – биће то некима и дупло више него до сада, мада сви признају да цене акредитација нису мењане протеклих десет година.

Влада Србије дала је крајем фебруара сагласност на одлуку о поскупљењу, која је већ уздрмала српску академску заједницу, а донео ју је Управни одбор Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Србије (НАТ). Не чуди онда што је скок цена акредитација високошколских установа и њихових студијских програма јуче изазвао највећу пажњу представника Сената Универзитета у Београду (УБ) на седници која је одржана у Научно-технолошком парку.

Декани многих београдских факултета, који су се и пре промене ценовника жалили да једва плаћају акредитације, јуче су истицали да тек сада не знају где ће наћи новац за њих. Примера ради, један од најцењенијих и најтраженијих техничких факултета у Београду за акредитацију установе и свих студијских програма, којих и нема много, мораће да издвоји око четири милиона динара. Он ће још и добро проћи, кажу познаваоци универзитетских прилика, јер, како незванично сазнајемо, Пољопривредни факултет, који има више студијских програма, мораће за све дозволе за рад да издвоји више од девет милиона динара.

Како објашњава Петар Булат, проректор за наставу УБ, сами универзитети мораће према новом ценовнику да плате акредитацију 1.080.000 динара, уместо ранијих 720.000. Цена акредитације факултета скочила је са 360.000 на 540.000 динара, док ће за сваки студијски програм факултети морати да издвоје 320.000 динара, уместо ранијих 144.000.

– Не знам одакле да створимо те паре, а процес акредитација је већ у току. Нема рата, новац мора да се уплати одједном и одмах. У јавности се дигла бука када је пет од 31 београдског факултета, повећало цену школарина у занемарљивом проценту, иако су цене комуналија вишеструко увећане. Шта ли ће сада јавност рећи? – пита проф. др Булат, док студенти на форумима већ већају да ли је ово увод у нова поскупљења школарина од јесени.

Проф. др Иванка Поповић, ректорка УБ, такође је почетком седмице, на седници Ректорског савета Конференције универзитета Србије, кратко прокоментарисала нови ценовник. Она је, наизглед иронично, нагласила да се нада да ће нове акредитације бити ваљано урађене, с обзиром на то колико сада коштају.

Недавно одобрена одлука о висини накнаде за акредитацију и проверу квалитета високошколских установа и студијских програма обухвата укупно 19 нових цена, а највиша њих се односи на почетну акредитацију високошколске установе и студијских програма и износи два милиона динара. Занемарљив трошак нису ни акредитације академија струковних студија, чије оснивање министар просвете Младен Шарчевић најављује у скоријем периоду.

Свака од њих за ту накнаду мораће да издвоји по 720.000 динара. Како је „Политика” детаљно известила крајем августа прошле године, у предлогу потпуне реформе високих школа планирано је њихово уједињење у десет академија у Србији, уз већ основану Академију струковних студија Београд, насталу уједињењем Београдске пословне школе и Високе пословне школе из Блаца. Само од њихових акредитација НАТ ће добијати близу осам милиона динара. Акредитација 31 београдског факултета, без њихових студијских програма и модула, стајаће укупно 16.740.000 динара, не рачунајући трошкове издавања уверења за сваку акредитацију установе и програма, који се додатно наплаћују.

У образложењу НАТ-а стоји да су досадашње цене акредитација биле установљене пре више од десет година, када „нису ни били предвиђени износи накнада за почетну акредитацију установа, као ни за спољашњу проверу квалитета, иако спровођење тих активности такође повлачи значајне трошкове”.

– Осим тога, НАТ има месечне расходе, који, поред текућих трошкова и зарада запослених, укључују и исплату накнада за 17 чланова Комисије за акредитацију – наведено је у образложењу одлуке о новим накнадама, коју је донело републичко национално тело.

Најновија вест која се јуче појавила на сајту НАТ-а гласи да је рок пријава установа за акредитовање продужен до 30. априла.


Коментари14
f7256
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
Ako je gest ove Vlade da smanji odlazak naših stručnih kadrova u inostranstvo neka im onda to ide na čast njihovu. Sramotno. Ovo je na mala vrata ozvaničena pljačka naroda i potpuni je rastur ionako razgradjenog sistema vrednosti a i potreba ove države ako je uopšte i imamo.
Milovan
Pa mora necim da se plati izmisljena duplirana administracija naprednjaka
električar
Ljudi koji sebe nayivaju "vlast" u ovoj zemlji odavno su dokazali da neverovatno zaziru od pametnih i obrazovanih ljudi. Njima su potrebni isključivo nepismeni ljudi. Zato i rade na tome da što više onemoguće školovanje širokim masama. Dovoljne su one diplome koje su kupljene. Stvarno obrazovanje u principu ne dolazi u obzir. Dovoljno je da čovek moze da pročita račun koji treba da plati državi i da eventualno zna da sabere iznose na više tih računa. Da zviždi u pištaljke, lupa u šerpe i zaokruži tamo neki broj na izbornim listićima ume i potpuno nepismen čovek. A to su najvažniji "instrumenti" !!!
Саша Микић
Сада ће поскупети и пријемни испити на факултетима. То је најлакше и најбрже зарађен новац који сваки факултет узме од кандидата. Немојте ми само рећи да је реалан трошак факултета 10 000 динара по кандидату, колико кошта пријемни испит на неким факултетима. Када се то помножи са бројем кандидата . . .
svašta
Državni fakulteti plaćaju bogatstvo državi za akreditaciju, istoj državi koja ih je osnovala. Van svake pameti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља