среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:53

Сенка косовских такса над српском економијом

Индустријска производња, после децембарског пада, у јануару нижа за додатних 5,5 одсто
Аутор: Ј. Рабреновићчетвртак, 14.03.2019. у 20:00
Северни део Косовске Митровице (Фото Танјуг)

Ситуација у економији није идеална, али је још рано само на основу јануарских и фебруарских података давати прогнозе о привредном расту за ову годину. Забрињава пад производње у неколико области као што су прехрамбена, ауто, хемијска индустрија, као и основних метала. Успоравање производње у челичани у Смедереву може бити последица увођења квота за ту робу за европско тржиште, али и пада производње у аутомобилској индустрији у ЕУ. Пад производње у ових неколико делатности лош је не само због привредне активности, већ и спољнотрговинске размене, рекао је јуче Стојан Стаменковић, координатор „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) на представљању новог броја ове месечне публикације. Сенку на економију бацају и косовске таксе, а проблем је и успоравање у Европској унији због чега ће њихова тражња за робом бити мања.

Стаменковић се осврнуо и на то што је Павле Петровић, председник Фискалног савета, на „Копаоник бизнис форуму”, изјавио да је главни фактор успоравања у другој половини 2018. године пад производње електричне енергије седам одсто и производње угља 12 одсто.

– Да је ЕПС кочио привредни раст тачно је, али да је он био главни фактор успоравања било би лепо, али није тачно. На смањену динамику БДП-а, крајем прошле године, подједнако су утицали грађевинарство и индустријска производња, а унутар те индустрије тај утицај се дели на ЕПС и прехрамбену индустрију – објаснио је Стаменковић додајући да допринос осталих делатности није био пресудан.

Он је подсетио да је ЕУ смањила прогнозу раста за ову годину са ранијих 1,7 на 1,1 одсто. Земље које вуку надоле су Италија, која је од друге половине 2018. године у техничкој рецесији, и Немачка, која је у стагнацији.

Стаменковић је рекао и да је отпрема робе на КиМ смањена с просечних 39 милиона евра месечно, у периоду јануар октобар 2018., на девет милиона евра у децембру, док је отпрема прехрамбених производа пала са просечних седам милиона евра месечно на само 240.000 евра.

Уредник билтена, Иван Николић, рекао је да је индустријска производња после децембарског пада наставила ту тенденцију и у јануару пала додатних 5,5 одсто. Постоји само један изузетак, а то је производња капиталних производа која је међугодишње повећана 2,2 одсто.

Добро је што извоз наставља да расте, међутим расте и увоз и то брже од извоза и та разлика се повећава. У јануару дефицит је износио 180 милиона евра, а добар показатељ је то што 55 одсто спољнотрговинског дефицита чине енергија и капитални производи што указује на већу инвестициону активност.


Коментари10
3cdb8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Кочапар
Блокирамо улазак било каквих камиона на окупирану територију као одговор на таксе.
miroslav sarcanski
U Srbiji, nazalost, sve zavisi od politike. Ona je priblizavanjem EU donela boljitak u vidu predpristupnih fondova i investicija iz vodecih EU zemalja, vecu zaposlenost, a samim tim i rast BDP. Sada kada su pregovori sa EU u zastoju zbog tenzija na relaciji sa Pristinom, pa jos i dodatnih 100% carina, dolazi u pitanje palnirani rast BDP, odnosno vec sada se cini da ce biti da ce biti znacajan podbaca. Posebno ako prinosi u poljoprivredi ne budu iznad proslogodisnjih, a oni su bili rekordni. Dugogodisnje zanemarivanje domaceg privatnog sektora opterecenog velikim nametima i bez mogucnosti da investira, sada ce doci do punog izrazaja. Prespora je reforma javnog sektora, koji i dalje udomljava veliki broj nedovoljno uposlenih radnika, za cije placanje se zadrzava visok nivo dazbina. Kada se sve sabere i oduzme, politika je prethodnih godina doprinela privrednom rastu, ali ga sada usporava. Krajnje je vreme da se politika ukloni iz privrede i da se smanje dazbine privatnom sektoru.
мргуд
Ако те неко звизне по зубима, а ти не вратиш можда чуваш мир, ако те опет звизне, а ти опет не вратиш чуваш безбедност, али ако те поново распали, а ти ћутиш, сасвим сигурно си будалетина за пример.
Radovan
Pazite vi sta pisete ili prenosite. Narusavate sliku koju stvara nasa vlast o usponu,pocetku blagostanja,nikad boljoj situaciji u poslednjih xx godina ... Ugrozavate poverenje gradjana da ce biti povecanja plata i penzija ! Takodje ugrozavate ove silne gondole,fontane, dve milijarde ovamo...tri milijarde onamo.... i tunele zaboravih...pardon.
Milka Radic
"Taksa" se, inače, u ovom kontekstu na srpskom kaže "carina". To treba shvatiti. Nije ovde reč o nekoj proviziji na transakciju u banci, pa da bi to bila "taksa". Oni hoće da uvođenjem carina pokažu da su država. Bukvalnim prevođenjem sa engleskog, opštim angliciziranjem srpskog, naše novinske agencije su zamaglile tu činjenicu. Takođe, Politika se muči sa menjanjem reči "takse" kroz padeže. Treba da bude "senka kosovskih taksi" (a ne "taksa".
slamkamenac
Vi ste u pravu ali, ako mi prihvatimo da ih zovemo carine onda polako ali sigurno u glave nasih ljudi usadjujemo da su oni druga drzava. Naprotiv, treba ih zvati taksama, dakle pokrajinskim nametima koji nisu u skladu sa ostatkom drzave, nametnutim od privremenog rukovodstva pokrajine.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља