недеља, 13.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Масакриран дрворед у центру Београда

петак, 15.03.2019. у 09:46
(Фото Т. Отковић)

Под изговором реконструкције овог дела града, градске власти су одлучиле да орежу неколико километара дугачак двоструки дрворед, један од најлепших у Београду, од Душанове до Рузвелтове улице. У ту сврху ЈКП „Зеленило Београд” је користило најдеструктивнији метод орезивања, тзв. топинг методу, која подразумева одсецање целокупне крошње дрвета, тако да од бујног и здравог стабла остане само дебло.

Топинг метода је пример застареле и давно превазиђене праксе орезивања, која се више не користи нигде у свету. У свим градовима САД ова метода је строго забрањена, а у неким државама за овакво орезивање се наплаћује казна од 1.800 долара по стаблу. Амерички Институт за стандарде прописима који се односе на одржавање дрвећа и градских дрвореда, индустријским стандардом А300 строго је забранио топинг метод орезивања.

Све међународне арбористичке и еколошке организације (International Society of Arboriculture, European Arboricultural Council, Tree Care Industry Association) изричито су против топинг методе орезивања и на њиховим сајтовима може се наћи детаљан опис његових штетних последица по здравље стабала.

Између осталог, наводе да уклањање свег лишћа покреће различите механизме преживљавања дрвета, који доводе до убрзаног раста изданака, што исцрпљује дрво. Ако дрво нема залихе ускладиштене енергије да то учини, бива озбиљно ослабљено, не може да се одбрани од болести и инсеката и постепено трули. Превелики резови отежавају зарастање и лако постају заражени, а изложена дрвна ткива почињу да пропадају. Без крошње, дрво је изложено сунцу, што доводи до сушења и пуцања коре и опекотина ткива.

Уништавање целокупне крошње дрвета нарушава осетљив однос између лишћа и корена, што доводи до постепеног одумирања корена, те дрво постаје склоно паду. Убрзани раст више изданака испод сваког реза формира танке гране које имају вишеструко слабији спој са стаблом од оних које дрво природно формира. Зато су ове гране далеко подложније ломљењу и паду при ветру или снежним падавинама. То Београђани имају прилику да искусе сваки пут када дуне кошава или падне јачи снег.

Ово су све разлози због којих су градске управе у развијеним земљама Запада, штитећи се од великих трошкова замене дрвореда и плаћања надокнаде за штету насталу падом грања и стабала, строго забраниле топинг метод орезивања.

То нас доводи до питања зашто су се наши градски оци одлучили за примену овог превазиђеног, радикалног и деструктивног метода на вишекилометарском дрвореду, и то још у тренутку када се Београд високо котира на листи најзагађенијих градова света?

Некад бујан дворед, сада је претворен у сабласну колону бледих стабала са патрљцима грана уперених у небо, као да моле за милост.

Али наше, иронично названо, „Зеленило Београд” нема ни трунке милости. Од свих метода за орезивање градских дрвореда препоручених од релевантних међународних организација, изабрали су баш ону коју те организације строго забрањују.

Наши вајни стручњаци ћуте. Једино што се усуде да проговоре је „Па порашће...”

Татјана Отковић,
Београд


Коментари32
aaac6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Voja Milutinovic
Pa kojom metodom i kako bi ste Vi izvrsili irezivanje koje je svakako potrebno? To drvece je vec jednom orezivano, vidi se kad se malo bolje pogleda gde su secene stare grane odakle su krenule da nicu nove. U Zelenilu Beograd rade strucni ljudi koji se time bave sumarski inzinjeri i biolozi, koji znaju sta rade.
Aleksandar Mihailović
Питање за милион $ у кубицима дрвене грађе, ко се на кога угледао, ко коме даје пример, БГ власти терминаторима српских шума на КиМ и југу Србије или однос сецесиониста до шума БГ властима? Овакво поступање је одраз незнања, аматеризма, пацераја, неодговорности и похлепе, а титулари се хвале невиђеним "успесима" и "реформама" којима се и даброви диве.
Zorka Papadopolos
Gde su nasi ekolozi, gde gradjani da sprece ovakve `poduhvate'?
Srboljub
Ne shvatam? Pa za koga rade ovi iz GZ. Neko je doneo odluku, neko je naredio da se po toj odluci i uradi. Svi ti valjada imaju neko ime, poziciju? Ne zadovoljni "poslom" ("Takav je poso, ni ja ga ne volim" da citiram "Lakija iz Maratonaca), nacinom, izgledom, strucnoscu.... Pa znate gde je Uprava. Tamo za sve zalbe. Pa ako nista, onda sud. Pa ako nista, e onda ulica ili izbori. Kod nas, kao sto svi znamo, mora da se kreci vise puta. Mozda ce se gdin. Vesic (jedan i drugi) oglasiti ovim povodom i zastititi gradjane od laznih vesti i uznemiravanja.
Sad je lepše
... ovako će fasade lepo i potpuno doći do izražaja

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља