четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Има ли кога

Аутор: Мирослав Тодоровићсреда, 20.03.2019. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Болничка соба. На кревету до врата старац Благоје. Неће да легне, не може да стоји, зове: Сестро, ’оћу да идем. Тамо, показује руком ка ходнику. Прође сестра, колица шкрипе, вози пацијента у другу собу. Минут, каже, минут, стижем. Ево гуска, рече, чим дође. Нећу гуску, ’оћу да идем…

Сестра ниска растом. Како да поведе згуреног старца? Минут, каже. Враћа се са болничаром, са другог је одељења. Деко, ја ћу те повести. Ево, пружа руке. Идемо до ве-цеа. Нећу ве-це, ’оћу да идем на капију. Чекају ме син и ћерка. Дува ветар, има да се смрзну. Траже ме. Деко, моли сестра, није још време, хајде да једеш. Ево, супа.

Нећу, ’оћу на капију. Нису још стигли. Хајде, срце моје, да једеш. Деда неће да једе, ставио главу међу суве шаке. Плаче. Они ме чекају.

Ништа тужније нема него када старац плаче. Мене растужи и када видим старца како сам копа на њиви. Као да себе видим у малињаку, у Трешњевици.

Сестро, чује се из ходника. Минут, јави се. Одлази. Биле четири сестре, сада њих две, а Лена се спрема за Немачку. Чека папире. „Политика” 12. фебруара пише: „У последње две године само у Немачку иселилио се око 50.000 грађана Србије.” Само минут, каже сестра. Ишла би и она, али чува непокретну мајку. Отичу ми ноге, не могу да стигнем. Ево, летим.

Деда Благоје дозива. Сестро, ’оћу д’ идем. Траже ме, сада су у полицији.

Теже је чувати старца него мало дете. Дете можеш по гузи, шта старцу да радиш?

Да ме поведеш, пита ме. Хоћу, али не могу, пашћемо обојица. Ћути. Вади мобилни телефон. Погледај, ако знаш, јесу ли ме звали. Не могу да зову, нема сигнала. Он се поново заплака.

Сестра долази, доноси у тањиру чорбицу. Једи, деко, срце моје. Нећу једем, ’оћу д’ идем. Они ме траже, у полицији су сада.

Нема довољно сестара, нема лекара. Ови што раде у државним болницама су јунаци.

Ви разумете, каже. Упозорава штампа „Одлазе лекари, инжењери и други стручњаци, али одлазе и квалификовани радници, шофери… Не може политика бити на првом месту, него економија, сервис грађана и стални увид у свеопште стање нације.”

Отишао бих и ја, али коме су потребни старци. Старац из Големо село ништа не говори. Големо село, а пусто. Кажем како у селу Парада има само један чича од 75 љета. Новине писале. Писале како у становима налазе умрле људе када „провале врата.”

Шкрипе колица, и кревети гвоздени када човек легне. Стари, дотрајали, као и ови старци на њима. Нема пара, нису „опредељења средства”.

„У новембру прошле године, Врање је потресла прича о слепој и непокретној баки, старој 87 година, коју такође нико није желео да узме из болнице, иако је мајка шесторо деце. Она се и данас налази у Прихватном центру у Врању.”

Сестро. Ево, идем. Минут само.

Јеси ли видео на ТВ оне куће у „Задрузи”?

Само минут, каже сестра. Свако дан остајем по два сата дуже, вели хигијеничарка. Правница je, а и овде се запослила „преко везе”. Иде на преквалификацију за сестру, па ће у Норвешку. Колегинице отишле раније, уз „Збогом, мили роде”.

У граду се сваке вечери окупљају и протестују. Ишту зарађене плате, ратне дневнице, а фабрике распродате. Носе плакате: Гладни смо.

Са ТВ политичари говоре о „срећној будућности”. Откако знам за се, тако је како је, каже старац. Нас нико не чује. Пише пријатељ: „Али чему о томе, када овде људи чак ни сами себе више не желе да чују!”

Умире народ, ко никад, мрмља са петог кревета чича. Запрашују с неба, трују храном, памет узимају преко оних телефона. Неће имати ко да нас закопа, каже.

Сестро, зове деда Благоје. Они ме траже. Минут, само минут. Ево…

Ћутимо. Са ходника светло пада у собу. Како ствари стоје, стиже време па ће они што овде буду узалуд звати:

Има ли кога?

Књижевник, живи у Нишу и Трешњевици (код Ариља)

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари4
3b7ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mирослав
Оглас на бандери у Н: Нестао старац из Б. Немамо никакав траг где је отишао, он је дементна особа. Молимо све који нешто чују да јавe на тел. 065…. или најближој полицијској станици. Јужне новости, 15. фебруар Пронађем мртав дека код Б. В. на путу за Бању. Само је усред ноћи неопажено изашао и више се није вратио.
Nebojša Joveljić
Ne kažu naši ljudi džaba “Oj starosti, najgora bolesti!”. Mnogi starci koji se pate živeći sami ili po bolnicama vjerovatno zažale za “starim dobrim vremenima” kad su Srbi imali rješenje za njih, stručno zvano senicid ili u narodu poznato kao “lapot”. Kažu da je stara srpska izreka 'zreo za sekirče' ostala kao podsjetnik na davna vremena kad su Srbi upražnjavali taj krajnje morbidan običaj. Po tom mitskom senicidu, kada muškarac navrši 60 godina, postaje teret za kuću i obitelj, pa je na sinu ili najbližem muškom srodniku, ako nije imao sina, bilo da ga odvede u planinu i ritualno ubije, udarajući močugom (batinom), sjekirom ili maljem po pogači koju je 'starac' držao na glavi. Interesantno je da mitovi poput ovog nikad ne kažu šta su Srbi radili sa staricama, svojim majkama. Mora da je njihova sudbina bila još groznija. Sve je to, evidentno, ostavilo traga i na današnje tretiranje starih osoba u Srbiji (i ne samo u njoj).
Dragana
Svaka cast!Divna prica?Tuzno i pretuzno i za stare i same i za one u najboljim godinsma koji odose trbuhom za krihom. Vlast zivi u paralelnom univerzumu . I sta bi sa dekom?
Radovan
Treba snage i pameti
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља