понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:34

Одбили смо окупацију, бомбардовање се није могло избећи

Некадашњи потпредседник владе Југославије Никола Шаиновић наводи да се на Париској конференцији „од Београда очекивало да прихвати да снаге Нато дођу у земљу, да носе оружје, лишавају слободе кога хоће”
петак, 15.03.2019. у 14:48
Никола Шаиновић (Фото Танјуг)

Некадашњи потпредседник владе Југославије Никола Шаиновић оцењује да је Париска конференција која је почела на данашњи дан 1999. године као наставак преговора у Рамбујеу, била још једна неискрена понуда међународне заједнице да се реши косовска криза, после чије пропасти је уследило је бомбардовању Србије.

Према његовим речима, скуп у Паризу који је пропао после само четири дана, био је још тужнији од Рамбујеа који је представљао крај једног процеса.

Како каже, у Рамбујеу није било преговора, а у Паризу није било ни разговора.

Бомбардовање Србије је било извесно, закључује Шаиновић. Требао им је изговор – српско одбијање мировног споразума и у Паризу, а који ни Албанци нису потписали у Рамбујеу, где су претходно вођени преговори под окриљем Контакт групе за Балкан. 

„Косову ни под претњом нисмо могли да дамо суверенитет као ни да истим потписом прихватимо окупацију целе земље”, рекао је Шаиновић за Танјуг и подсетио да је српској делегацији управо понуђен такав документ.

Он је подсетио да се тада „од Београда очекивало да прихвати да снаге Нато пакта дођу у земљу, да носе оружје, лишавају слободе кога хоће, да га изведу пред службеника, не пред суд”, што су све, како каже, елементи окупације.

„Само две реченице испод у документу који је требало да потпишемо, писало је да би тако било три године, а после тога би међународна конференција одлучивала у складу са вољом народа”, навео је Шаиновић.

Шаиновић је подсетио да је тадашња државна секретарка САД Мадлен Олбрајт рекла да је одбијање Србије да потпише такав текст споразума предуслов за бомбардовање.

„Ни тада нисмо, а не бисмо ни данас могли да потпишемо тај папир и то је историјска чињеница. Из дана у дан стизале су нам све лошије понуде. У Паризу нам је нуђено то исто зато што се знало да ништа не можемо да прихватимо”, рекао је он.

Годину дана након бомбардовања, стигла је нова потврда да су тврдње српске стране да циљ преговора у Рамбујеу није био тражење решења, већ начин да се бомбардује Србија, чињеница и то из Беле куће од човека кога је 15 година касније, за заслуге, одликовала косовска председница Атифете Јахјага.

Портпарол Стејт департмента и један од главних сарадника Олбрајтове Џејмс Рубин је изјавио да циљ Вашингтона није био постизање мировног договора.

„Стварна намера САД била је да започне рат у који ће увући Европу, руководећи се циљем да се југословенска делегација доведе у положај да просто не може да потпише документ. Сви званичници укључени у процес веома јасно су ставили до знања да се Срби морају учинити одговорним како би се прешло у војну акцију”, рекао је Рубин.

Цео дотадашњи процес обећавао је могућност да се криза ублажи и да не дође до оружаног сукоба, али у лето 1998. САД мењају страну што потврђују и у Женеви, каже Шаиновић.

Он додаје да је управо слика Ричарда Холбрука из Јуника, са човеком са калашњиковом, догађај који потврђује да је Албанцима обећана држава.

Речено им је да ће САД извршити такав притисак на Милошевића да промени Устав да би Косово добило независност, наводи Шаиновић и додаје да је истовремено порука била „одатле, па надаље онај ко води процес води га у рат”.

„Зато је Раумбује био осуђен на политички неуспех”, каже Шаиновић.

Он је подсетио и на то да је први човек САД Бил Клинтон рекао делегацији америчких Срба да оно што је дато Милошевићу, ни он не би потписао, а да би прекид бомбардовања довео у питање кредибилитет Нато, САД и председника САД.

Скуп у Паризу, последња рунда преговора о Косову почела је 15. марта, а окончан неуспехом после свега четири дана. Две делегације су 18. марта потписале различите споразуме.


Коментари63
ca9d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zlatiborac
Прича о Милошевићу трајаће колико и прича о Лазару. Уколико се уопште ради о Милошевићу и Лазару, а не о нашем геостратешком положају и идентитету који се очигледно ствара, поништава и потврђује непрекидно. Узети као целина, стално смо у дилеми борити се или не борити, и стало у опасности да се побијемо међусобно. То не би било тако да спољни изазови нису били несразмерни нашим капацитетима. У Милошевићевом случају непријатељ нам је био једна стоструко јача распомамљена неман жедна крви, против које се узалуд било борити али се он ипак очајнички борио и изборио - Пирову победа. У таквим случајевима, у којима се по таквој цени нешто одбрани, губи се накнадно. Као што неко рече, попусти Дринска дивизија а камо ли срце у јунака. Дакле, изгубићемо Косово, као да су нам га отели Албанци а не Американци. Зато се оно данас више i не помиње као ultima ratio. Данас је наш ultima ratio ЕУ, јер тако нешто може да се рационализује само via ЕУ. Хвала богу да је има!
Славиша Гавриловић
Ма нећемо изгубити јужну српску покрајину Косово и Метохију. А сад што се тиче Еу, ево скоро ће 20 година како се Србија клати том странпутицом, а краја нигдје нема. Докле ћете ви еурофанатици вући народ и државу у пропаст. Да ли ви уопште користите основне рачунске радње - сабирање и одузимање.
Препоручујем 4
Стеван Марковић -Париз
Sudeci po komentarima, NATO ce moci, bez narocitih problema da nam uvek u buduce objasni kako je neko tu "Milosevic", da nas podzapa jedne s drugima i potom ladno bombarduje i oduzme sto god zeli - i mi cemo nastaviti da verujemo da je za sve kriv - taj neki "Milosevic". Dobro je da se zna.
Дејан.Р.Тошић
Re:Стеван Марковић/ Побогу Стеване,С.Р.Југославија није била ни члан У.Н.ни ММФ ни УНЕСКО ни ИНТЕРПОЛА ,НИЧЕГА ! Није била призната као чланица У.Н. а камоли као наследница СФРЈ. Ембарго на постојање С.Р.Југославије од Маја 1992. одмах након након проглашења Југославије су Вам доказ.Катастрофалном политиком тадашњих "оснивача"Југославије,Србија је враћена у 19 век,и то кривицом Ликова који и даље бране своју позицију и након 30 година се служе демагогијом,каже"НАТО би хапсио по Југославији" па што не покаже шта је Југославија тада прихватила у предлогу "Договора за Мир и самоуправу на Косову".То је пун назив "Споразума из Рамбујеа".а шта је Одбила из Споразума.Они и даље држе час демагогије и прикривају истину од Српског народа.
Препоручујем 3
Дејан.Р.Тошић
Неопходно је рећи истину о Рамбујеу.Милошевић није хтео Конфедерацију што су предлагали Американци а није хтео ни Савез независних држава што су предлагали Руси. Југославија је одувек егзистирала сагласношћу и Америке и Русије и Милошевић је то знао.Обе државе су гласале за санкције Југославији.Шта је мотив Милошевићу био да сачува Југославију,без решења Српског питања ?без објаве рата,без програма о Уједињењу са деловима Хрватске и БиХ где су Срби били конститутиван народ.Слушао је и Американце и Русе који су му пружали ЛАЖНУ подршку.Истина јесте да је Југославија изабрана као колатерална штета новог Св.поретка.Распадом СССР-а био је потребан нов основ за Хладан рат између Русије и Америке.Русија није била у Рамбујеу а гласала је за санкције.Године 1988-1999.Русија проглашава Банкрот и откупљује самостално све своје дугове по 10% вредности.Русија од 1999.дугује самој себи као Америка,и након Рамбујеа створен је основ за нов Хладни рат на темељу Бомбардовања Југославије без знања Срба.
Dusan Martinovic
Gospodine Druze) Molim Vas Ovo je vrlo nepristojno od Vas. Vi I Milosevic ste ziveli izolovano od naroda. Rezultati se vide.
Decak
Mada G. Sainovic pokusava da opravda odbijanje sporazuma, vrlo je jasno da je to odbijanje bilo ne samo uzaludno neko i pogubno za Srbiju.
Miloš
Ma nemoj, dečače? A radije bi živeo pod okupacijom kao '15-'18 i' 41-'45? Odrasti.
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља