понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05
ИНТЕРВЈУ: РАЈКО ДАНИЛОВИЋ, адвокат

Косово је прва и последња станица Србије на путу ка ЕУ

Без помоћи Европе тешко ћемо се извући из сиромаштва које траје деценијама, а нормализација односа са Приштином је услов за то
Аутор: Александра Петровићпетак, 15.03.2019. у 19:58
Рајко Даниловић (Фото Иван Милутиновић)

После тачно две деценије, убиство Славка Ћурувије добиће први судски епилог. Изрицање пресуде заказано је за 5. април, шест дана пре кобног датума када је 1999. године у центру Београда, у јеку НАТО агресије на СРЈ, ликвидиран уредник „Недељног телеграфа”.

Адвокат Рајко Даниловић присутан је у овом предмету од првих иницијатива за покретање истраге, па све до последњег дана суђења, најпре као заступник Ћурувијиног брата Јове, а затим и као пуномоћник његове животне сапутнице Бранке Прпе. Даниловић за „Политику” говори о правди на коју се дуго чека, о политички мотивисаним убиствима, али и о актуелној политичкој сцени у Србији и неопходности решења косовског питања.

Суђење је трајало три и по године и окончано је 7. марта, завршним речима оптужених. Да ли су разјашњене све околности убиства Ћурувије?

Тужилаштво је учинило огроман напор да целу ствар реши. Будући да се све десило, да тако кажем „у фамилији”, унутар круга Државне безбедности, онда је разумљиво да се то развлачило и трајало не дуго, него предуго. Ћурувија је убијен на Ускрс 1999, из заседе, мучки, уз пратњу ДБ-а и наводно са прекидом пратње уочи убиства. Зато је ствар требало расправити најпре унутар ДБ-а, јер су готово сви сведоци радници Службе, а међу њима има солидарности и разних интереса.

Да ли је истрагу у неким периодима кочило и одсуство политичке воље да се случај расветли?

Наравно, увек се поставља питање политичке воље, јер се без ње ништа не може решити. Можда је она имала неког утицаја, али овде су објективно ствари биле такве да су убиство организовали неки делови државних органа, фокусирајући се на Ћурувију као највећег непријатеља, у ситуацији када нас је НАТО бомбардовао.

Да ли мислите да је доказана кривица оптужених?

Како да није. Кривица је сама јасна по себи. То је тужилац у завршној речи и рекао. Најчуванији човек у Србији 1999. године био је управо Славко Ћурувија, који је убијен.

Ко су били налогодавци?

Вероватно Слободан Милошевић или Мира Марковић. То је исти налогодавац. Убиство Ћурувије је било државна ствар, о којој је одлучено на врху државе. То је политичко убиство пар екселанс.

Може ли се исто рећи и за убиство Ивана Стамболића 2000. године и случај „Ибарска магистрала” из 1999?

Све то. Чак је и тужилац имао потребу да у прикупљању доказа и у завршној речи то потенцира, да је то повезано, да то није случајно, него да је то био систем.

На суђењу оптуженима за убиство Ђинђића заступали сте као пуномоћник његову породицу. Ко су налогодавци убиства премијера Ђинђића?

То није истражено, али има разних теорија и комбинација. У сваком случају, неки од његових непријатеља су се удружили и искористили Службу државне безбедности – „црвене беретке” да га убију у спрези са „земунским кланом”. Криминалци су били у функцији власти и Државне безбедности.

Да ли је утврђена истина у вези са побуном „црвених беретки”?

Сигурно није. То је већ била припрема неког тихог пузећег државног удара, која је претходила убиству Ђинђића.

Иако је било иницијатива за покретање посебне истраге о политичкој позадини убиства, то никада није урађено...

Била је покретана идеја да се организује истрага политичке позадине, али је то стало. Није настављено. Није довршено.

Зар утврђивање пуне истине о убиству премијера није увек важно и хитно?

Ја то исто мислим. Може да се очекује и завршетак те истраге, мада је протекло много времена и много се ствари догађало у друштву. Живимо у времену где се све брзо заборавља, а много шта се дешава. За сада је тај процес замрзнут, али сигурно није у забораву. Још има људи и има снага који то питање постављају и које то интересује.

Како данас видите у политичком животу Ђинђићеве наследнике, људе који су остали иза њега из тог периода?

Сви су у политичком животу, како који и како где. Нису на истим местима, али су ту. Милошевић је мртав, али сви његови кадрови су у животу, и као његове присталице и као његови противници. Сви су у игри на терену, у политичкој арени, отворено или скривено.

Били сте политички активни још у време комунизма, касније блиски СПО-у, Ђинђићу, потом и у политичком савету ЛДП-а, са Латинком Перовић и Весном Пешић. Сведок сте и добар познавалац политичких прилика. Како видите данашњу политичку сцену у Србији?

Питање свих питања за Србију је улазак у ЕУ, а томе претходи још важније питање, вишедеценијски проблем решавања косовске кризе. То данас у правој политичкој арени одговорно покушава да реши Александар Вучић, са намером да пронађе решење за тај велики проблем нашег народа. Такође видимо и да, упркос бројним препрекама, Вучић није ниједног тренутка одступио од уласка у ЕУ. Уместо да у томе има најширу подршку свих слојева друштва, отпор постаје све већи. И то, како на Косову, чак и јаче, овде у Србији. Решење је неминовно, а отпор је последица и емоција и политике. Извикивањем парола „Косово је Србија” не решава се ништа, проблем се само појачава.

Како видите решење питања Косова?

Волео бих да се реши договором, уз обостране компромисе, после чега би Косово као држава постало део ЕУ, а вероватно и чланица НАТО-а.

А Србија?

Србија ће постати чланица ЕУ, за сада не верујем чланица НАТО-а. Не искључујем да ће и то бити тема о којој ће се разговарати. Због тесне повезаности Европе и НАТО-а, то тешко може једно без другог.

Србија има позицију жртве НАТО-а, ако се слажете.

Да, али се позиција жртве користи за отпор уласку у НАТО.

Зар то није добар разлог за отпор?

Прошло је 20 година и сматрам да то не треба да буде разлог отпора, јер интервенција НАТО-а није била случајна. Враћамо се на Милошевића.

Шта мислите, какав би став Србија требало да заузме у односу на платформу Приштине, која предвиђа признање Косова у садашњим границама?

Ја мислим да треба да се деси обострано признање, успостављање неке врсте пријатељских односа између народа, уз претходни договор о границама и другим питањима. И народу је доста више. То је једна истрошена прича, вечита, дуготрајна, без краја. Косово постоји још од средњег века као проблем. Дошло је ново време, да се тај проблем реши.

Мислите ли да ми можемо лако да идемо у корак са тим временом?

Нормална ствар. И Косово иде тим кораком. И они доживљавају промене. Овде као да не виде то. Заслепљени су. И све се доживљава као борба на брвну, два јарца која се сударају.

Чиме су заслепљени?

Мржњом, која је стара, вечита, дубока, увек политички коришћена и злоупотребљавана.

Мислите ли да та мржња може да се превазиђе?

Мора.

Коме онда иде у прилог распиривање мржње?

Не мора то да иде некоме у прилог. То је уграђено у гене и увек је пријемчиво, чак и ослобађа људе одговорности. Идентификују се са колективом, осећају се заштићено и хране се осећајем патриотизма који је заправо шовинизам. Прави патриотизам је уважавати и друге као и себе.

Ако се призна Косово, које су последице?

Последица ће бити нормализација односа. Јер Косово мора бити мултикултурално. Не може бити ни албанско. Срби и Албанци морају заједно да живе у тој држави. Али одавде се не води таква политика, јер косовски Срби нису спремни за ту политику. Не познајемо ми довољно Косово, ни како живе Срби на том Косову. Тамо ипак има суживота и мора бити. На крају, и једни и други иду ка Европи.

Да ли је Србији неопходно да уђе у Европску унију?

Без помоћи Европе тешко ћемо се извући. Много смо заостали као друштво, сиромаштво траје деценијама и због тога највише трпе грађани. Морамо ићи ка европским стандардима и вредностима, а релативно смо далеко од тога. Нема других и бољих вредности за које се треба борити. Кад видим Бугарску и Румунију, који су били увек иза нас, а ушли су у ту Европу, почињем и ја да бивам оптимиста – да је важно ући.

Шта је најважније за улазак?

Најважније је Косово. То је прво и последње. Сва остала поглавља треба да испунимо колико можемо. Све ће се решавати споро и тешко, али ће се решавати. АНТРФИЛЕ

Народ није наиван, неће насести на замке опозиције

Шта мислите о протестним шетњама „Један од пет милиона”?

Протести су генерално саставни део демократских друштава и политичког живота јер утичу на власт и њихов су коректор. Они иницирају промене, али сами по себи нису суштински важни. Ове протесте код нас карактерише намера да Ђилас, Јеремић и остали лидери опозиције покушавају да протесте преотму од грађана, док се иза грађана све време скривају. То им неће успети јер промене морају да постоје у политичком бићу, а тога нема. Народ није наиван и то им неће дозволити.


Коментари19
43e89
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

straja
Ne cenim advokate...ali ovo sto rece RD govorio je covek a ne advokat...."Problem" Kosova treba resavati RACIONALNO a ne EMOCIONALNO!Da ne upadnem u "fraze,floskule" njiva je onoga ko je ore...zena je onoga ko sa njom izradja decu....a na Kosovu ima sve manje i bice jos manje onih koji nisu siptari (albanci)....Kako rekose neki umni ljudi "Kosovo je izgubljeno za Srbiju kada su poceli masovno srbi sa Kosova da se iseljavaju...ZBOG CEGA,kasno je danas da se pita!!Ali ti koji su recimo POBEGLI sad su najjaci zagovornici DA SE KOSOVO NE SME DA NAPUSTI!!! i sto je najgore sa usadjenom mrznjom zele da se drugi izbore za ono sta su oni pobegavsi napustili!!! Zadrzavanje sadasnjeg Kosova Srbija bi sebi natovarila iste probleme koje je imala sa CG,BiHi Hrvatskom koji su zabili noz u ledja cim su ojacali i izvukli MNOGO TOGA!! ...a sada nadajmo se PAMET U GLAVU!!Ne velika nego Srbija onolika kolika je(oni koji HOCE i ZELE) ali JAKA i pre svega SLOZNA.
Decak
Danas Srbiju vode ljudi koji su stasavali i sluzili u doba Slobodana Milosevica, kao na pr Vucic, Vulin, Dacic i dr. U Sluzbi DB i MUPu rade ljudi koji su na razne nacine bili povezani sa ubistvima Stambolica, Curuvije i Djindjica. Razumljivo je da njima ne odgovara ulazak u Evropsku Uniju, obzirom da bi u tom slucaju Srbija morala da ispuni niz uslova pravne drzave, pre svega odvajanje sudske od izvrsne vlasti.
Miloš
Ne odgovara ni ulazak Srbije u EU. Kako rekoh dečače, odrasti.
Препоручујем 1
Славиша Гавриловић
Претпоставио сам да овако обиман интервју има везе са атентатом на Зорана Ђинђића. Кад оно адвокат износи политичке ставове. Зашто адвокатска професија има привилегију да се у јавности изјашњава о крупним питањима, а не и припадници других професија. Него, адвокат нам је остао дужан да одговори како то да адвокатски тим није успио да се оптужницом јасно дефинише налогодавац, при томе не мислим на тзв. политичку позадину. Мислим да то и није био тежак задатак и да је адвокатски тим пао на испиту. Џаба су узели паре.
Dragan Djordjevic
Ovaj advokat je od onih sto 78 dana podmuklog I nezakonitog bombardovanja jos zove "Nato intervencijom" SRAM TE BILO!!
Боба
Увек је било кратковидих и наивних који мисле да туђа рука свраб чеше. Нажалост не чеше и одрицање од Косова би био не крај већ почетак даљег гашења Србије и као државе и као народа. Питање је не зашто овакви кратковиди мисле то што мисле, него зашто им се даје простор? Ако неко мисли да ће милион пута понављајући неистину да ће се Србија усрећити пристанком на одвајање Косова у замену за празна обећања ишта постићи - неће.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља