петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:12

Пут до магичних пет одсто раста БДП-а

Корупција, неуједначена примена прописа, сива економија, али и споро правосуђе и недовољно развијен образовни систем, озбиљно коче инвеститоре у пословним намерама
Аутор: Маријана Авакумовићпетак, 15.03.2019. у 22:00
Стивен Ндегва и Зоран Дракулић (Фото Танјуг - Т.В.)

Зашто тржиште капитала мирује? Сваке године причамо исто. Остарио сам причајући о томе, рекао је привредник Зоран Дракулић на „Копаоник бизнис форуму” покушавајући да објасни зашто су домаће приватне инвестиције пале око 40 одсто и како обезбедити улагања за одржив раст од око пет и више одсто БДП-а. Три дана се на српском Чаробном брегу пословна и научна елита упињала да пронађе пут до тог магичног броја без кога нема бољег живота у Србији.

– Приватни сектор чека и не улаже. Или инвестира у иностранство, што је катастрофа. Потенцијал српског приватног сектора је фантастичан. Наши инвеститори могу да донесу милијарде евра, што су показали и куповином разних предузећа. Неке фирме су овде објавиле да ће у наредних четири до пет година да инвестирају 500 милиона евра у своје програме. Без домаћих инвеститора нема нам напретка – рекао је председник Клуба привредникa.

Ако добро српско предузеће може да се задужи по каматама од два одсто, што је упола ниже него у Румунији, зашто не инвестира у производњу него радије купује некретнине?

– Корупција, владавина права, неуједначена примена прописа, сива економија, али и споро правосуђе и недовољно развијен образовни систем нешто је што озбиљно кочи инвеститоре у пословним намерама. Листа баријера и проблема са којима се привредници у Србији суочавају годинама уназад је иста – истакла је Јелена Павловић, председница Америчке привредне коморе, која окупља 206 страних и домаћих приватних компанија.

Кирил Тјурденјев, генерални директор НИС-а, најавио је да ће та компанија уложити у нове пројекте и производњу 1,5 милијарди евра до 2025, а да се разматра и производња нафте и гаса у Босни и Херцеговини. Према његовим речима укупне инвестиције НИС-а су пет милијарди, укључујући и оне које треба да буду реализоване. Он је подсетио да је од 2009. када је „Гаспромњефт” постао деоничар НИС-а, већ уложено три милијарде евра, а само прошле године око 300 милиона у изградњу нових постројења.

– Овакве компаније нам требају – прокоментарисао је Дракулић НИС-ове планове за улагања. Џентлменски је похвалио продају РТБ „Бор”,  који је и сам својевремено хтео да купи. Међу добре вести уврстио је и продају железаре, најављену велику кинеску инвестицију у Зрењанину и концесију за Аеродром „Никола Тесла”.

Али, замерио је што Србија нема стратегију одрживог развоја.

– Путна привреда и грађевинарство дају добре резултате, али је проблем нерешено питање конверзије земљишта, која је легло корупције. Када би то било решено имали бисмо хиљаде нових радних места у тој области. Не обрађујемо милион хектара земљишта. Замислите да на њему гајимо само енергетско биље, то је замена за увоз два милиона тона нафте – изнео је Дракулић своје предлоге за инвестиције и повећање привредног раста.

Блаж Бродњак, председник управног одбора НЛБ банке, потврдио је да финансирање инвестиција није проблем. Али, проблем је права идеја и шта се жели постићи. Према његовом мишљењу земље региона треба да се удружују и само знањем могу стећи предност над конкуренцијом.

– Европа нас овакве неће. Намети су огромни. Морамо да растеретимо привреду 20-30 одсто да би нормално радила – оценио је Дракулић.

Мирољуб Лабус, професор на Правном факултету у Београду и некадашњи потпредседник владе, сматра да од улагања малих и средњих предузећа зависи привредни раст Србије.

– Кључно је подстаћи домаћа улагања. Привреда нема довољно акумулације, приватни сектор посебно јер је јако опорезован и није у могућности да инвестира профит. Зато је потребно смањити порезе. Порез на профит треба смањити пет одсто – рекао је Лабус.

Дејан Шошкић, професор Економског факултета и бивши гувернер НБС, рекао је да раст инвестиција и виша привредна активност захтевају битно унапређење пословног амбијента. Без њега нема предузетништва ни домаћих ни страних инвестиција. Према његовим речима постојање корупције и сиве економије показатељ је лошег пословног амбијента. Кључни аспекти доброг пословног амбијента подразумевају способност правосуђа да штити уговор, својину и фер тржишну утакмицу.

– Годишње инвестиције у Србији износе око 20 одсто БДП-а, док су у брзо растућим економијама 10 одсто више. Инвестиције приватног сектора су 16 одсто БДП-а, што је и даље испод просека земаља централне и источне Европе – оценио је Стивен Ндегва, шеф канцеларије Светске банке.

Према његовим речима домаће и стране приватне инвестиције требало би да буду промовисане у секторима који обезбеђују високо квалитетне послове и где је додата вредност највиша. Србија се, сматра, предуго фокусирала на промоцију инвестиција које се односе искључиво на проблем незапослености. Време је да се фокус пребаци на секторе где иновације, нове технологије и високо квалификован рад играју главну улогу.


Коментари5
55490
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav sarcanski
Biznismeni gledaju stvari iz svog ugla i u pravu su sto se tice potrebe jacanja domaceg privatnog sektora, odnosno smanjenja raznih opterecenja. Da bi se to uradilo, potrebno je smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru. Najbolje bi bilo da Drzava proda svu imovinu koja ima trzisnu vrednost, ukljucujuci i vecinu javnih preduzeca. Tako bi se stvorila sredstva za jacanje privatnog sektora, ali i za resavanje problema demografije, koji je najveci u Srbiji i decenijama se gura pod tepih. Ova dva pitanja su kljucna za buduci privredni rast. Oslanjanje na ino investitore je nepouzdano, sto se vidi i sada kada su zastali pregovori sa Pristinom, odmah je doslo i do zastoja u evrointegracijama. Dakle, Drzava treba da izradi program za ostanak mladih i za podsticanje nataliteta i obezbedi sredstva za njega, a da se sto manje petlja u vodjenje privrede i da maksimalno rastereti domaci privatni sektor.
pakito
..."Корупција, владавина права, неуједначена примена прописа, сива економија, али и споро правосуђе и недовољно развијен образовни систем..." па ово испаде да не ваљају "само" извшрна и судска власт а и законодавна заказала помало због лоше развијеног образовног система , хаха смешно јел да
M.N
Da li stvarno verujete direktoru NIS-a ,?, da će ulaganja biti tolika u proizvodnju(samo direktor nije rekao u koju proizvodnju),jer proizvodnja svake godine pada li pada,mada je direktor planirao i ove godine pad 7%,znači većinski vlasnici ulažu u preradu,prodaju derivata,proizvodnju gasne elektrane.Ovim tempom pad proizvodnje nafte,za godinu dana biće kao kad su Rusi kupili 2009 god.Zato sada ubrzano rade nove optimizacije,gde se planira višak oko 700 do 900 ljud.I dalje verujte svemu što je napisano.
Bg
Kažu u Srbiji veliki porezi? To je daleko od istine, Srbija je kao neki poreski raj, čak i porezi i doprinosi na plate su niži nego u Slo i Hr. Druga tema koja je stalno povlači je poslovni " ambijnt" još jedna neoliberalna podvala, taj ambijent ima S. Makedonija pa ništa. A ambijent to je uništavanje radničkih prava, sindikata, zazagadjenje okoline, probni rad od 2 godine...samo se povladjuje kapitalu a na štetu radnika i to je ambijent.
Aleksandar Veljković
Pričate o investicijama a uvodite zakon retroaktivan o poreklu imovine. 20 godina ne možete da završite katastar. Beograd pun napuštenih objekata a nemate kome da se obratite za preuzimanje. Poslovni prostor grada Beograda ne poštuje svoje odluke. Spreman sam za investiranje ali mi sigurnost investicije nije na zavidnom nivou.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља