Да Робин Содерлинг није зауставио Рафаела Надала 2009, питање је да ли би Роџер Федерер икада освојио Ролан Гарос. Да Новак Ђоковић није испао из такмичарског ритма пуне две године, у периоду 2016-18, да ли би и Надал и Федерер додали својим колекцијама по три највећа пехара, после пола године одсуства крајем 2016, током којег су се састајали да би причали о старим временима и о томе шта ће радити када окаче рекет о клин?
Срећа и неисцрпни оптимизам су пратиоци великих успеха. Ко издржи лоше карте, а добре скупо наплати, стиже до циља. Тема дана је срећа с којом је Миомир Кецмановић као 130. тенисер света, стигао до четвртфинала мастерса у Индијан Велсу, далеко највећег успеха у каријери. Међутим, одмах потом, сви примећују да је почетак 2019. нагло буђење новог пролећа српског тениса.
Подсетимо, крајем јануара је Ђоковић у Мелбурну освојио трећу узастопну гренд слем титулу, а укупно 15. крунски пехар, оставивши за собом на вечитој листи Пита Сампраса. Исте те недеље се Душан Лајовић – редовно у сенци – попео до личног рекорда, 42. места на свету. У фебруару је Ласло Ђере у Рију – први у нашем тенису после Ђоковића – освојио АТП турнир серије 500 и затим полуфиналом у Сао Паулу скочио са 90. до 32. места у свету и до улоге носиоца у Индијан Велсу.
У калифорнијској пустињи су им се придружила још двојица јунака, па смо одједном – као никада до сада – добили петорицу у другом колу мастерса, а четворицу у трећем. Финалиста Париза 2017, Филип Крајиновић, управо је био истрошио све залихе свог узлета до 26. места на светској листи и остао без тренера Томаса Јохансона, који није био задовољан његовим потенцијалом током кратке и неуспешне сарадње у 2018. Уочи мастерса у Калифорнији испао је из првих 100, чак до 113. места, па је прилику морао да потражи у квалификацијама. А, онда је уследила фантастична серија од пет победа без изгубљеног сета, у којима је просечно губио шест гемова по мечу, баш као и у дуелима са далеко боље рангираним Давидом Гофаном (6:3, 6:3) и Данилом Медведевом (6:3, 6:2). Зауставио га је Рафаел Надал (6:3, 6:4), али је Шпанцу узео један сервис и пружио јачи отпор него претходни ривали.
Коначно, дошао је ред и на деветнаестогодишњег Кецмановића. Не само што је сигурним победама уграбио прилику да уђе у првих 100, него му је већ, као калифорнијској сензацији, стигла специјална позивница за следећи највећи турнир, мастерс у Мајамију. То су тренуци који мењају каријеру, под условом да се максимално искористе.
Без обзира на неочекивани пораз Ђоковића од Колшрајбера (6:4, 6:4), овдашњи тениски навијачи ће с нестрпљењем очекивати мастерс у Мајамију, где имамо обезбеђена четири места (Ђоковић, Ђере, Лајовић и Кецмановић), а потом ће сезона шљаке за нас бити занимљивија него икада. Наиме, Ђере, Крајиновић и Кецмановић су најбоље резултате постизали на челенџерима на шљаци, а у главном жребу Ролан Гароса би реално могла да се нађу сва петорица, са барем двојицом носилаца.
