уторак, 23.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44
На Земунској тврђави

Почела обнова средњевековног утврђења

У току је прва фаза радова, после четири деценије чекања, која подразумева учвршћивање темеља кула, посебно југоисточне, док ће друга фаза бити обновљен део „малог града”
Аутор: Бранка Васиљевићсубота, 16.03.2019. у 19:38
(Фото Анђелко Васиљевић)

Обнова некадашње Земунске тврђаве која опасава Миленијумску кулу на Гардошу није ових дана прошла без лавине коментара на друштвеним мрежама. „Информације” попут оних „руше кулу на Гардошу”, „уништавају бедеме”, „ваде бандеру како би сравнили кулу”… направиле су праву збрку. А на земунском видиковцу са ког пуца поглед на Дунав и Београд најзад је, после деценија чекања, почела обнова средњовековног утврђења, посебно четири куле које су га чиниле.

У току је прва фаза радова која подразумева учвршћивање темеља кула, посебно југоисточне, док ће друга фаза бити посвећена обнови осталог дела тврђаве.

– Циљ израде овог пројекта био је да се остаци бедема Земунске тврђаве консолидују и рестаурирају у оној мери колико постоје поуздани подаци о њеном изгледу, али и да се афирмише један од најлепших видиковаца у Београду. Такође је важно да се кроз презентацију културног добра препозна основни облик цитаделе, као и њена форма. Обнова Земунске тврђаве је чин очувања идентитета старог Земуна – кажу у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

Сматра се да постојећи зидови потичу из 14. или 15. века и да представљају најстарије остатке старог Земуна. На Прандштетеровој минијатури из 1608. године види се да је замак сачуван и покривен, али већ од 18. века је у рушевинама на панорамама Земуна. Рушевине замка представљају најстарије остатке старог Земуна. Цитадела је проглашена спомеником културе 1948. године.
За обнову једног од најлепших видиковаца у граду предвиђено је 33.642.000 динара из различитих извора.

Крај прве фазе пројекта коју финансира Министарство правде планира се за крај јуна, а другу финансира Министарство трговине, туризма и телекомуникација.

– У ту сврху Министарство правде је из опортунитета обезбедило 13 милиона динара, Министарство трговине, туризма и телекомуникација 12 милиона динара, а град Београд око 10 милиона динара – кажу у општини Земун.

Да је обнова некадашње цитаделе односно „малог града” потребна видело се још пре више деценија. Надземни остаци зидова тврђаве су већ годинама у оронулом стању, опека је у потпуности остала без спољног слоја, југоисточна кула тврђаве је услед померања тла обрушена, па је претило да се сручи на куће испод ње. Тврђава је додатно уништена бесправном изградњом објеката у њеној близини.

Тек 2016. године створили су се услови да се заврши пројекат рестаурације Земунске тврђаве. Урадио га је Завод за заштиту споменика културе града Београда, а он подразумева статичку санацију и обнову обрушене југоисточне куле и рестаурацију лица бедема.

– Осим иницијатора за израду пројекта Александре Дабижић, историчара уметности, детаљна истраживања су спровели и израдили пројекат архитекте конзерватори Љиљана Конта и Раде Мрљеш. Да овај план не би остао само део документације Завода за заштиту споменика културе, директорка ове институције Оливера Вучковић покренула је сарадњу са општином Земун да би се реализовали радови на обнови Земунске тврђаве – кажу у Заводу.

Највећи изазов тренутно представља обнова обрушене југоисточне куле Земунске тврђаве, где су почели ископи ровова до темеља како би се, према пројекту конструкције, делимично обновила кула.

Средњовековна утврђења Земуна сачувана су у остацима цитаделе такозваног готског типа. Четвороугаони замак, са по једном кружном кулом на свакој страни, сачуван је у деловима спољних зидова и кула у висини до два метра. Зидови су од ломљеног камена, обложени опеком у кречном малтеру.

Миленијумска кула изграђена после утврђења

Земунска тврђава потиче из раног средњег века и смештена је на данашњем Гардошу. Од некадашњег утврђења се очувала само четвороугаона цитадела, у чијем средишту је 1896. године подигнута Миленијумска кула. Ова кула једна је од седам споменика којима је Угарска хтела да истакне своју хиљадугодишњу државност. Због тога је добила име миленијумска.

Кроз историју је била симбол моћи, осматрачница и видиковац. У народу је позната и као Кула Сибињанин Јанкау спомен на мађарског великаша Јаноша Хуњадија, витеза, принца намесника и борца против Турака, опеваног у српским народним песмама.

Кулу су пројектовале мађарске архитекте, а изграђена је од камена и опеке. Висока је 36 метара, а о подруму куле испредане су многе мистериозне приче. Једна од таквих легенди је и да из њега води тунел којим се, испод Дунава, може стићи до Београдске тврђаве.

Нови изглед степеништа од Лагумске улице до Гардошке терасе

Представници општине Земун са председником Дејаном Матићем на челу обишли су јуче радове на Земунској тврђави, али и послове на реконструкцији и рестаурацији степеништа које се простире од Лагумске улице до Гардошке терасе, а део су историјске целине „Старо језгро Земуна”. Један крак степеништа пружа се од Миленијумске куле до Улице високе, други од Високе до Улице старе, а трећи од Старе до Улице гардошке. Реконструкцију степеништа које воде ка Гардошу финансира општина Земун у износу око 15 милиона динара, а на основу иницијативе грађана кроз пројекат „Да се ради и гради по твом”.


Коментари1
1c394
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар
Требало је у тексту навести још један важан податак у вези куле Сибињанин Јанка. Наиме као што се каже, њу су градили Мађари као део великог пројекта када су саградили доста таквих истих кула, по ободу свог тадашњег царства. Било их је 8 или 9, не знам тачно. По распаду њиховог таквог царства, све куле су остале у страним државама, и све су срушене. Све осим ове у Земуну.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља