среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:08

Било једном у Банату

Аутор: Далиборка Мучибабићнедеља, 17.03.2019. у 10:07
Мјузикл зрењанинског позоришта „Тоша Јовановић” гостовао у Позоришту на Теразијама (Фото И. Милутиновић)

Био једном један имућни гроф. Ватрени заљубљеник у глуму, позориште и лепу пештанску глумицу. Због ње и њене путујуће дружине одлучио је да сагради позориште у Банату. Било је то 1839. године у Бечкереку, градићу насред панонских поља, на југу Аустријске царевине. Тако барем каже легенда у коју су поверовали Зрењанинци, а позориште из тог града на Бегеју, „Тоша Јовановић”, преточило ју је у свој први мјузикл – „Било једном у Банату”.

Прича о великој љубави из које се родио и опстао банатски храм уметности синоћ се преселила у Позориште на Теразијaма. На даскама, где се играју бродвејски мјузикли, више од 60 глумаца драмске и луткарске сцене зрењанинског театра није само дочарало љубавну драму него целу галерију живописних ликова из Великог Бечкерека у првој половини 19. века – људе и њихове ћуди, маштарења, сплетке, надјачавања моћника али и то како су се прилике у Европи тог времена одржавале на тадашњи аустријски Банат и његов развој.

Осим у музичким и плесним тачкама, публика је могла да ужива и раскошним костимима у које су се глумци и играчи пресвлачили а носили су их весело, славећи не само позориште и уметност него и живот.

Изградњом позоришта с барокним ентеријером, грејањем и осветљењем у које је долазила господа у фраковима, уз пратњу дама у најбољим хаљинама, Бечкерек је показао економску снагу. Али зграда позоришта у коју је, према другој легенди, био преуређен житни магацин важна је и због тога што је постала центар културног живота у којем су се играле представе на немачком, мађарском, српском језику. Здање намену никада није мењало.

– Улога позоришта у друштву одувек је била важна зато што његов задатак није само да забави него и просвети, али томе се не придаје много значаја. Зато стално траје борба да театри опстану, што је у унутрашњости јако тешко, али за дивно чудо још трају – каже редитељ Владимир Лазић и директор Позоришта лутака „Пинокио”.

Лазић и Жељко Мијановић написали су текст за комад „Било једном у Банату”, а Мијановић је аутор стихова за сонгове. Композитор је Нинослав Адемовић, кореографкиња Милица Церовић, сценограф Филип Јевтић, костимографкиња Вања Поповић, а помоћница редитеља Сенка Петровић.


Коментари1
ab9f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Djordjevic
Voleo da vidim ovaj mjuzikl , tema je inspirativna i osvezava nas u ovom , ne bas najboljem vremenu za kulturu . Dogadjaji koji nas mogu vratiti na svetski podium su nam potrebni , a ovaj ansambl stvara tu sferu povezanosti svetova kroz istoriju koja je na Balkanu zaustavljena .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља