среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58
ДЕЦЕНИЈА И ПО ОД ПОГРОМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Дан када је горела Косовска Митровица

Аутор: Биљана Радомировићнедеља, 17.03.2019. у 10:21
(Фото ЕПА/Valdrin Xhemaj)

Косовска Митровица – Ничим то јутро, 17. марта, није наговештавало да ће бити један од најтрагичнијих дана за Србе не само у Косовској Митровици, него и свуда на Космету где су живели.

Било је сасвим обично, чак сунчано јутро, када су Срби у северном делу града, али и оно мало што их је живело до самог Храма Светог Саве у јужном делу града, где су биле две свештеничке породице, започињали дан. Као и сваки други, с већ урођеним страхом, који се увукао још 1999. године.

Толико је било мирно да чак ни стране обавештајне службе, за које ће се испоставити да нису „одрадиле свој посао”, ниједним знаком нису упозориле ни представнике мисије Унмик да ће то бити дан када је „Косово горело”.

Негде пре осам сати позвали су нас из Унмика да кренемо у Приштину, на конференцију за новинаре, на коју се тада ишло једино возилом које је било видно обележено. Госпођица која је радила у тадашњој мировној мисији назначила је да је зборно место испред Главног моста на Ибру, са северне стране, одакле се, иначе, и кретало. Одбили смо, јер је ваш новинар само два дана пре био у манастиру Свети архангели крај Призрена, задужбини цара Душана, где је братству данима била искључена струја од стране Приштине, а и којима је већ тада била ускраћена пратња. Тог дана, када су и Архангели горели, само који минут пре, чули смо се с настојатељем манастира, који је казао да су добро и да очекују да им струја буде укључена.

Испоставиће се да ће новинари, који су тог јутра кренули возилом Унмика, у Приштини остати „заробљени” два дана, везе су биле у прекиду, па се на једвите јаде сазнало шта се с њима догађа.

А управо су ка мосту, у „пробоју” на северну Косовску Митровицу, тачно у 11.25 минута кренули екстремни Албанци, њих око две стотине, пробијајући ограду која је била постављена с јужне стране моста на Ибру. Пакистански Кфор је био засут каменицама, на возила Унмик полиције су бацани „молотовљеви коктели”. Горела су возила, а демонстранти су надирали ка северној страни.

Огласила се сирена за ваздушну опасност, која је као и увек за Србе представљала панично упозорење да се нешто догађа на Главном ибарском мосту. Тутњало је северном Митровицом. Низ главну и споредне уличице које воде ка Мосту безглаво је јурила река људи.

Албански демонстранти су већ прешли мост, стигли до првих зграда на северној страни, која води ка Бошњачкој махали, али и тамо даље ка чувеном кафићу „Долче вита” и у правцу Три солитера. Засипали су каменицама Србе, војнике Кфора, ломили излоге радњи, а из правца југа почело је да се пуца. И Срби су кренули у одлучан отпор. Њихово једино „оружје” су биле тек покоје каменице, на које су успут наишли.

Сирена није престајала, тресла се земља, што од Срба који су кренули да „одбију” упад албанских екстремиста, што од тешког звука тенкова француског Кфора, који је пристизао.

Све се жешће пуцало из правца југа, штектало је из аутоматског оружја, али су и на нишану снајпера Албанци држали Србе.

Унмик и Кфор су почели да испаљују сузавац и шок бомбе. Французи, али и Срби, где је и старо и младо изашло да брани град, да одбрани „своју територију”, успели су да потисну демонстранте ка јужној страни.

CaptionПолиција УН уперила оружје према Албанцима, 17. март 2004, Косовска Митровица (Фото ЕПА/Valdrin Xhemaj)

Убрзо се у маси Срба прочуло: од снајперског метка смртно су страдали Јана Тучев и Боривоје Спасојевић! Јана је била на тераси стана, у згради која је на само неколико метара од Главног моста, док је међу Србима био и Боривоје, којег је сирена за ваздушну опасност затекла у Колашинској улици, оној која води од моста и даље ка Сувом Долу.

На њих су мучки, с једне од зграда, касније се причало са зграде Југобанке, али и Културног центра, пуцали Албанци. Из снајпера!

И док су кола хитне помоћи из митровичке болнице једва успевала да превезу повређене Србе, и одакле је истог дана саопштено да је 22 теже и лакше страдало, што од аутоматског оружја, што од каменица, као и од сузавца, дотле су возила с болничким ознакама на југу изгредницима, како се касније испоставило, довозила оружје и каменице. Демонстранти, међу којима су били припадници самозване ОВК, али и терористичке АНА (Албанска национална армија) пуцали су на све живо што се кретало на северној страни града.

Тог дана, повређено је и 11 француских војника.

Француски Кфор, успео је да евакуише две свештеничке породице из Храма Светог Саве у јужном делу, као и неколико српских породица, али нису успели да спрече да до темеља изгори једина српска црква која је била у граду. Густ црни дим дизао се до касно у ноћ.

Из правца јужне стране до касног поподнева су се чули хушкачки покличи, горела су аутомобили Унмика, а ветар је ка северу града доносио мирис паљевине.

У северној Косовској Митровици Срби су негде око 15 часова почели да се удаљавају од моста.

Француски Кфор је тенкове и оклопне транспортере поставио на средину моста. Поново је постављена и покретна ограда, коју су албански демонстранти у јуришу разнели.

У северном делу се и даље осећао мирис сузавца. Са страхом су у град на Ибру стизале вести да су Срби јужно од Ибра нападнути. Да има страдалих, да горе куће, цркве...

Тог дана, већ пред мрак, огласио се Дерек Чапел, портпарол Унмик полиције, који је демантовао да су се албански дечаци из села Чабра удавили у Ибру „бежећи од Срба који су на њих нахушкали псе”.

Убрзо се име Чапела више нигде није спомињало. Сви ми, који смо с њим сарађивали, с нелагодом смо примили вест да је смењен и да је „отишао на нову дужност”. Сматрали смо да је склоњен јер је открио истину.

А заправо је реч о лажи коју је 17. марта, албанским и иностраним медијима, пласирао Халит Берани, Албанац који је за време рата сателитским телефоном давао информације страним медијима о „страдању Албанаца”. Овај „хуманитарац” из јужне Митровице био је и сведок у Хашком трибуналу, у процесу који се водио против Слободана Милошевића.

Остало је записано да је Берани, који живи у јужној Митровици, био иницијатор етничког чишћења Срба, у „кристалној” ноћи 17. и 18 марта када је горело Косово.


Коментари0
88313
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља