субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:38

Чланице НАТО не воле да се сећају интервенција

Препоручивање држава „нове Европе” да се претворе у америчке војне базе окренуте ка Русији могло би поново да се испостави као грешка
Аутор: Биљана Митриновићнедеља, 17.03.2019. у 19:30
Кон­фе­рен­ци­ју у Пра­гу отвoрила је Ме­длин Ол­брајт (Фо­то EPA/Zsolt Szi­ge­tvary Hun­gary Out)

Приликом обележавања 20-годишњице уласка Пољске, Мађарске и Чешке у НАТО и 15-годишњице уласка Словачке ове недеље у Прагу високе званице су се присетиле како су се пријемом у ову војну алијансу спасиле од руског напада. Тог 12. марта 1999, када се у Индепенденсу у Мисурију догодило историјско ратификовање споразума о приступању поменутих трију бивших чланица Варшавског пакта НАТО-у, СР Југославију је делило само 12 дана од почетка бомбардовања. Као што је познато, Србију 24. марта 1999. није напала Руска Федерација него НАТО. Тако су ове, тада новопридошле, чланице учествовале у противправној агресији на државу чланицу УН.

Свечано потписивање пре 20 година је обављено у родном граду америчког председника Харија Трумана, који је био председник када је отпочео хладни рат. Улазак ове три државе у Северноатлантску алијансу у Трумановом родном месту био је симболичан потез закуцавања последњег ексера у ковчег растуреног Варшавског пакта и совјетског политичко-војног утицаја у источној Европи.

Опасност од руских провокација ове 2019. године у Прагу је била у фокусу конференције „Наша безбедност се не подразумева”. Неки од лидера данашње Вишеградске групе, председник Пољске Анджеј Дуда и Словачке Андреј Киска, оштро су упозоравали на руску претњу и следили одлучност тадашње шефице америчке дипломатије Медлин Олбрајт која је и отворила конференцију у Прагу. Они су били сагласни и са њеном оценом да руски председник Владимир Путин има циљ да изазове поделе у Европи и ослаби НАТО.

Јанош Адер, председник Мађарске, која има пријатељски однос са Русијом, подсетио је да је Будимпешта солидарно увела санкције Москви иако трпи економску штету, да учествује у надзирању неба балтичких држава, иако и даље сматра да је неопходно водити дијалог. Чешки председник Милош Земан је био још искренији у покајању. Он је поновио став који је изнео још пре пет година, да је бомбардовање Југославије било грешка. Грижа савести је тим већа што је Земан те 1999. године био премијер чешке мањинске социјалдемократске владе и упркос оштрим протестима у својој странци одобрио је бомбардовање и дао сагласност да авиони НАТО-а прелећу преко Чешке. Он је признао да се данас нерадо сећа одлучивања чешке владе да као „новајлија у НАТО” одобри бомбардовање. „Могу да вам кажем да то са дистанце сматрам грешком и сматрам да је то био чин извесне ароганције моћи. Тадашњег одлучивања чешке владе се сећам веома нерадо. Чешка је била последња земља која је дала сагласност за бомбардовање. И то и из тог разлога што смо били у НАТО три недеље и вероватно не би било потпуно нормално када би као ‘новајлија’ и као једина земља ставили вето на ту одлуку”, казао је Земан у интервјуу чешкој агенцији ЧТК. Земан је још 2014, када је постао председник, рекао да су га савезници убеђивали да ће бити бомбардовани искључиво војни циљеви у СР Југославији. „То њихово обећање није испуњено. Као што видите, обећањима неких политичара не можете потпуно да верујете.”

Данас, када су војне тензије све веће, источно крило НАТО-а постаје једна од потенцијалних кључних зона конфликта између САД и Русије. Изласком Вашингтона, а потом и Москве, из Споразума о ракетама средњег и кратког домета, улога бивших чланица Варшавског савеза постаје поново кључна.

Иако се Запад и даље прибојава политичких процеса у појединим посткомунистичким државама, сматрајући да би оне могле да буду „тројански коњ” Русије у ЕУ и НАТО, неке од ових држава истовремено предњаче у одлучности да се управо њихове територије претворе у војне базе на првој линији западног савеза, пред вратима Русије.

Познати термин бившег америчког државног секретара за одбрану Доналда Рамсфелда – „нова Европа” – поново је актуелан. То су државе које су биле бедем „руском експанзионизму”, земље централне и источне Европе које су одлучније подржале интервенцију САД у Ираку 2003, него неке од западних земаља, пре свега Француска и Немачка.

А Француска и Велика Британија су 1947. године потписале Денкеркски споразум као споразум о савезу и узајамној помоћи приликом могућег немачког или совјетског напада после Другог светског рата. Две године касније, у априлу 1949. године, придруживањем САД и других држава, потписан је Северноатлантски споразум. Када се НАТО-у прикључила и Немачка, Совјетски Савез је шест година после оснивања НАТО-а, дакле 1955. године, формирао Варшавски пакт – Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, који је до 1991. године окупљао централноевропске и источноевропске социјалистичке државе.

Од оснивања НАТО-а Русија није напала ниједну њену чланицу, али је НАТО у међувремену извео интервенције у бројним државама.

Количина апсурда којом се оправдавају циљеви НАТО-а била је очигледна у речима пољског председника у Прагу иако је он само имао намеру да истакне улогу САД. Дуда је рекао да, с обзиром на историјско искуство Пољске, која је пред Други светски рат 1939. године била у савезу са Великом Британијом и Француском, а та два савезника јој нису притекла у помоћ када је напала Хитлерова Немачка, „за Пољаке је НАТО постао истинска гаранција безбедности тек кад су у Пољској размештени савезнички војници, пре свега амерички”.

Пољски предлог о спремности да уложи око две милијарде долара у формирање сталне америчке базе „Форт Трамп” је актуелно препоручивање „нове Европе” да поново буде у првим редовима интервенције. Уз ракетне системе у Румунији и подизање тензија у балтичким државама, као и одговору Русије да ће одмах узвратити на ракетне нападе, не само на територије са којих се испаљују ракете него и на центре одлучивања – показује да је још мало потеза преостало.

Само да се после свега не понови ситуација да неким политичарима није вредело веровати и да нека комисија поново установи да није постојала опасност због које је интервенција предузета. Ако се узме да је пољски министар спољних послова Броњислав Геремек пре 20 година заиста веровао у оно што је рекао, могло би се рећи да су бројне интервенције НАТО-а широм света сасвим демантовале његове речи да ће чланство Пољске у НАТО-у ојачати демократију, људска права и међународну солидарност.


Коментари59
61120
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Andreja Analiticar Belosvetski
Clanovi NATO Alijanse ne zele da se secaju svojih zlocina, ali ce Srbi uvek da ih na to potsete. Nije smeo niko da bombarduje nezavisnu drzavu zato sto ima borbrnu teniku, jer je to protivzakoniti cin. I sada nece da o tome govore. Imaju grizu savesti ali nemaju savest.
Dusan
Ne vole da se secaju zato sto su porazeni od 3.armije:)
Istina
Dok mi ovde raspravljamo šta treba da uradi Srbija da bi što brže ušla u EU, 3 milijona imigranata čeka na Tursko-Grčkoj granici da uđu u Evropu. Setite se najave naših starijih glumaca, umetnika, muzičara i ostalih intelegentnih ljudi kako su govorili o razpadu SFRJugoslavije: Razpad Jugoslavije je razpad Evrope. Evropa koja nije uspela da prihvati multikulturnu Jugoslaviju prihvatiče svoj razpad, taj razpad se dogadja upravo sada. Ako nisu umeli da prihvate multikulturizam u SFRJ, još teže će ga ptihvatiti u Evropi tj. EU. Mislite li dragi čitaoci da je lako nekom Nemačkom Francuskom ili Engleskom starosediocu prihvatiti kako mu stranci azilanti otimaju hleb njemu i njegovoj porodici menjaju zemlju iz temelja? Pitat ću vas za jedno 2 godine, kada budu nasićeni i nasilno nastrojeni gledali, kako što pre da izbace strance iz svog dvorišta. Evropa ništa nije naučila iz Jugoslovenskog rata, čak su ga i podržavali! Vratiče jim se uskoro i to sa kamatom od 500%... Pozdrav iz dijaspore ;)
Vuk
Vreme je za pojedinačne tužbe protiv režisera zločinačke agresije na Srbe i Srbiju!Pravedno je to, a ne njihova sramna dela!
Dakic Zeljko
BES jevrejskog lobija u SAD,izazvala je dugogodisnja podrska Jugoslavije Palestincima,a to je kulminiralo operacijom "Milosrdni andjeo" i stvaranjem drzave Kosovo.Motiv su rudna bogatstva i profit,a Srbija je svedena na kredite MMF!No dok su na Kosovu SAD zatitile "neduzne muslimane",u Izraelu i Palestini im je sve gore!Bilo bi zanimljivo pitati i gdju Olbrajt sta misli o tome?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља