среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:01

Рат речима „диктатора” и „тиранина”

Драматични обрти у односима Израела и његових некадашњих „периферних савезника”
Аутор: Бошко Јакшићнедеља, 17.03.2019. у 23:30
Бен­ја­мин Не­тан­и­јаху (Фото EPA/Jim Hollander) / Ре­џеп Та­јип Ер­до­ган (Фото EPA-EFE/Tolga Bozo­glu)

У првим годинама после стварања Израела, премијер Давид Бен Гурион осмислио је концепт периферних савезништава са земљама иза арапског појаса који је окруживао нову државу: Турском и Ираном. Циљ је био да се Арапи нађу у сендвичу неарапске Турске и персијског Ирана, с једне стране, и јеврејске државе, с друге стране.

Седам деценија касније, односи Израела са Анкаром и Техераном су на историјски најнижим нивоима, док је у успону сарадња са арапским режимима попут Саудијске Арабије, других монархија Залива и Египта.

Од времена победе исламске револуције у Ирану 1979. Израел је прекинуо сваку сарадњу са режимима ајатолаха, чиме су поништене деценије више него блиске сарадње са шахом Резом Пахлавијем, чији је симбол био заједнички пројекат на прављењу ракета. Данас су пројектили две земље окренути циљевима у Израелу, односно Ирану.

Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху назива Иран „егзистенцијалном претњом” јеврејској држави и више пута је запретио да је приправан да бомбардује иранска нуклеарна постројења за која верује да се користе за прављење атомске бомбе.

Израелско-турски односи такође исцртавају трајекторију од блиске сарадње до отвореног непријатељства.

Благонаклон однос Османске империје према Јеврејима још од времена њиховог протеривања из Шпаније 1492. био је темељ ретко успешних односа Израела с Турском, првом муслиманском земљом која је дипломатске односе с Израелом успоставила 1949.

Ослањајући се на Бен Гурионов Периферни пакт из 1958, сарадња је добила стратешке димензије које су кулминирале деведесетих, када су две земље биле на ивици неформалног савезништва против заједничких непријатеља – Сирије, Ирака и Ирана. Израелу је одговарала сарадња са муслиманском земљом јаке секуларне традиције, прозападне политике и отпора према исламском радикализму.

Прагматски приступ сарадњи функционисао је уз повремене падове, а онда је успон Партије правде и развоја Реџепа Тајипа Ердогана у врхове турске власти увео ешалоне исламиста. Док су односи са Европском унијом ишли низбрдо, Анкара је исказала амбицију да буде лидер исламског света а на Блиском истоку се представља као заштитник „палестинске ствари” моћнији од Арапа.

Упркос размени посета на врху, сукоб је постајао све неизбежнији и кулминирао је маја 2010. торпедовањем и упадом израелских војника на турски брод „Мави Мармара” који је исламске активисте из Турске намеравао да довезе до Газе и сруши израелску поморску блокаду Појаса.

Девет особа је убијено, а у Истанбулу је новембра 2012. у одсуству суђено начелнику израелског генералштаба, адмиралу морнарице, шефу безбедности ваздухопловних снага и шефу војне обавештајне службе.

Замењујући некадашње периферне савезнике – Иран, Турску и Етиопију – Израел је такође потражио нове пријатеље: Азербејџан, Грчка, Кипар, Румунија, Јужни Судан. Односи са ирачким Курдима доживљавају се у Анкари као трн у оку.

Застој израелско-палестинског мировног процеса поставио се као кључна барикада. Подршка Анкаре исламистима Муслиманске браће у Египту и вођама радикалног палестинског Хамаса превела је односе некадашњих савезника у орбиту тешких међусобних оптуживања.

Председник Барак Обама интервенисао је и наговорио Нетанијахуа да се јавно извини за напад на мировну флотилу у Медитерану. Израел је жртвама исплатио компензације, дипломатски односи су обновљени, али нормализација из 2016. није дуго трајала, као што се видело у новом дипломатском судару због сукоба у Гази. Различите визије решења сукоба у Сирији додатно су допринеле удаљавању.

Када је Доналд Трамп крајем 2017. најавио пресељење америчке амбасаде за Јерусалим, Турска је под хитно организовала састанак Организације исламске конференције. Ердоган Израел описује као „апартхејд” државу, а политику према Палестинцима као „геноцид”. Баражи међусобног оптуживања жешћи су него раније. Турски председник Нетанијахуову политику назива „блатантним расизмом” градећи своју оптужбу на контроверзном закону о јеврејском карактеру државе који искључује милион арапских држављана Израела. „Не ударајте непријатеља кога сте оборили на земљу. Нисте Јеврејин у Израелу”, поручује Ердоган Турцима који су на истоку земље војно ангажовани у сукобима са „курдским терористима”. Нетанијаху назива Ердогана „антисемитским диктатором” и „окупатором северног Кипра” који зна шта су истинска демократија и морална армија, али његова армија „масакрира жене и децу по курдским селима, унутар и ван Турске”.

Ауторитарни и амбициозни шеф турске државе ставио се на чело кампање против десничарског и националистичког израелског премијера, али и Трамповог мировног плана за који каже да има за циљ да ликвидира Палестинце а Јерусалим и џамију Ал Акса стави под контролу „самопрокламоване јеврејске државе”.

Ердоган оптужује Израел као „најрасистичкију земљу на свету”, додајући да се „дух Хитлера обнавља у неким израелским властима”, док шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу каже да је Нетанијаху „хладнокрвни убица модерног времена” оптужујући га за „масакр хиљада невиних Палестинаца”.

Турска кампања добија на убрзању док се Нетанијаху спрема да на априлским изборима затражи четврти узастопни мандат и ослања се на крајње десничарске странке ултра ортодоксних Јевреја који негирају право Палестинаца на државу.

Ердоган каже да је Нетанијаху „тиранин” а истрагу против премијера која се води у Израелу због корупције користи да би га назвао „лоповом”. Израелац не остаје дужан и за Ердогана каже да је „диктатор који напада израелску демократију док турски новинари и судије пуне његове затворе”.

Везе које су се стварале вековима срушене су у једној деценији оптуживања која тешко да имају пандан у савременим међународним односима. Способност Израела да утиче на догађаје у близини својих граница никада није била велика, али оно што се догађа са Турском сада потпуно измиче контроли.

Американцима свакако не одговара заоштравање два стратешка савезника на истоку Медитерана, али Трампу су могућности посредовања сасвим сужене: Ердоган се, као лидер друге највеће армије унутар НАТО, окреће Русији ширећи по Леванту нове елементе неизвесности.


Коментари2
f33ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Zgrozeni
"Благонаклон однос Османске империје према Јеврејима још од времена њиховог протеривања из Шпаније 1492. био је темељ ретко успешних односа Израела с Турском". Blagonaklon odnos iz solidarnosti. Mali broj ljudi zna da su tada iz Spanije proterani Jevreji i muslimani. To mozemo zahvaliti propagandi koja odabrani narod uvek predstavlja kao jedinu zrtvu. Kao i u slucaju genocida tokom Drugog svetskog rata. Kada sam u SAD rekao da je moj otac bio u nemackom koncentracionom logoru rekli su mi: "O, pa vi ste Jevrejin"!
Lepa Ribich
@Ivan Grozni Amerikanci, sta oni znaju o evropskoj istoriji, nego samo ono sto su gledali u holivudskim filmovima, sto je uvek bila i ostala americka propaganda. A ko su bili vlasnici holivudskih filmskih kompanija? Pa zna se, americki Jevreji. Ne mrzim Jevreje, iznosim samo fakta.
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља