среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:05

Сваки трећи запослени ради за државу

Чак 132.000 особа ради у бирократији, а највише у здравственој и социјалној заштити. У коцкарској и кладионичарској индустрији је запослено више особа него у библиотекама, музејима и галеријама
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 17.03.2019. у 21:00

Свака трећа запослена особа у нашој земљи ради у државној служби, показују најновији подаци Републичког завода за статистику, који сведоче да је од 2.131.079 особа које су биле запослене у 2018. години, чак 606.118 њих радило за државу. Бројке РЗС такође сведоче да је изузетно велики број запослених у државној администрацији – чак 132.271 особа обавља бирократске делатности. Поред њих, 87.793 запослених ради у државним предузећима, 60.972 за јавна локална предузећа, 28.162 запослено је у локалним самоуправама, 149.603 ради у здравственој и социјалној заштити, а 146.917 њих ради у образовању и култури.

Коментаришући чињеницу да највећи број запослених ради у јавном сектору, представница Уније послодаваца Србије Светлана Будимчевић оцењује да је више него парадоксалан податак да највећи број ради за државну администрацију, а истовремено највећи број грађана изражава незадовољство њиховим радом.

– Упркос причама о дигитализацији, обичном грађанину и даље је потребан огроман број докумената да би остварио било какво право или измирио своје обавезе према држави. Осим тога, документа и формулари су често написани толико неразумљивим бирократским језиком да имате потребу за ангажовањем адвоката који би вас посаветовао како се ти папири исправно попуњавају. Истраживања сведоче да најсиромашније и социјално најугроженије особе не могу да остваре своја права на социјална давања, јер не могу да сакупе све документе, а радно време државне администрације је такво да вам је потребно да узмете годишњи одмор да бисте ишли од шалтера до шалтера. Иако државни службеници раде до 16 часова, са странкама често раде само ограничени број сати, а анегдоте о њиховој пословичној нељубазности ушле су у легенду – каже наша саговорница.

Графикони Републичког завода за статистику сведоче да је највећи пораст броја запослених забележен у сектору прерађивачке индустрије, у којој су прошле године радиле чак 27.324 особе више него 2017. године, поготово када је реч о производњи прехрамбених производа, пића, текстила и моторних возила. Повећан број радника приметан је и у области административних и помоћних услужних делатности, у којој је запослено чак 13.489 радника више него у 2017. години, као и у грађевинарству, у којем је 2018. године радило 7.090 радника више него претходне.

Занимљиво је да је у коцкарској и кладионичарској индустрији запослено више особа (9.590) него у библиотекама, архивима, музејима и галеријама (6.902), односно више особа него у уметничким, стваралачким и забавним делатностима (9.220). Када је реч о мањим делатностима, на подручју целе Србије свега 6.000 становника бави се пословањем некретнинама, док се уметношћу, забавом и рекреацијом бави 35.000 особа.

Свака трећа запослена особа у Србији ради у Београду, а највише запослених у престоници живи у општинама Нови Београд (142.000) и Савски венац (102.000). Регионално посматрано, трећина запослених Војвођана ради у Новом Саду, а највише запослених у Шумадији и западној Србији живи у Крагујевцу и Чачку.

Полна статистика сведочи да стопа запослености жена износи 38 одсто, што је за 14,7 процентних поена мање од стопе запослености мушкараца. Највећи родни јаз на тржишту рада, кад је о запослености реч, забележен је у категорији особа старости од 55 до 64 године, где је стопа запослености жена 32,5 одсто, а стопа запослености мушкараца 53 процента. Статистика такође сведочи да је предузетништво резервисано за мушки пол – у нашој земљи има 80.976 предузетница и чак 154.758 предузетника.

Подаци изведени из истраживања Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања под називом „Родна равноправност у Србији 2014. године” јасно говоре да жене чине већинску радну снагу у мање плаћеним занимањима – у сектору здравствене и социјалне заштите ради чак 79 одсто жена, у поређењу с 21 одсто мушкараца, док у области образовања 73 одсто запослених чине жене. Мушкарци чине више од 70 одсто запослених у сектору саобраћаја, грађевинарства и рударства, док је међу руководиоцима – менаџерима, законодавцима и функционерима учешће мушкараца на нивоу две трећине. 


Коментари9
445ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Славко
Да ли је тема структура српске привреде или родна равноправност? Да, треба нам више жена на руководећим местима, али колико видим у свим бољим секторима оне доминирају - инжењерство, администрација, култура, образовање. Мање их је у војсци, занатству, управљању машинама.
Milan T.
Нешто мање од трећине запослених 600 000 ради за државу, али до тога тек 132 000 у бирократским делатностима, а коментатори аутоматски тумаче да су сви у бирократији и управама. Нпр. радници на КОП-у у Колубари који копају руду раде за државу, као и рудари у рудницима који су у државном власништву (скоро сви) или радници на чишћењу улица, копању гробова итд... Свакако да добар део делатности треба изместити из државе у приватни сектор, па би се и овај однос смањио, али тек нешто више од 6 % људи ради у државним управама.
Srdjan Stojanac
Lako ce se smanjiti broj administrativnih radnika, ali pitanje je da li ce gradjani biti u mogucnosti da plate efikasniju upravu. Npr. pre ste u sudu mogli da overite ugovor za 300 dinara, sad mozete brze da overite ugovor kod notara, ali taj ugovor sad kosta minimum 9000 dinara. Isto tako ce u skoroj buducnosti dosta stvari da bude prebaceno sa katastra na notare i privatne geodetske organizacije, ali zato ce nesto sto je bilo dzabe tada papreno kostati. Svako smanjenje broja ljudi u administraciji je dobro po drzavu jer smanjuje njene troskove, ali pitanje je da li gradjani imaju dovoljno novca da plate te nove i brze usluge. Isto tako mozete da odete u privatnu bolnicu i kod privatnog zubara i da resite zdravstveni problem brze i bolje, ali to kosta. To moraju ljudi da razumeju. Sto je manja uprava to ce vise stvari da se prebacuje na privatna lica i to ce vise da kosta gradjane.
Cicka 8:50
Zbog ovolikog broja zaposlenih u drzavnoim firmama ste tako surovi prema jadnicima koji moraju tolike poreze da placaju . A da malo pogledate da li zaista rade takve osobe i da li zasluzuju platu koju dobijaju . Treba da se osnuje neki telefon drzavne uprave gde bi sa dokazom svaki gradjanin mogao da prijavi lose obavljen posao drzavnog sluzbenika , ne anonimnu prijavu , vec lepo napisano sta i cime nije zadovoljan sa datumom i opisom lose obavljenog posla , sto s emoze proveriti , koji je prouzrokavan usled nezainteresovanosti ili bezobrazluka drzavnog sluzbenika .
Вања Мандић
"највише запослених у престоници живи у општинама Нови Београд (142.000) и Савски венац (102.000)." Како може да 107 000 запослених живи на Савском венцу када цела општина има 39 000 становника?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља