среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:49

Немиран дух Васе Поморишца у Дому војске

Реч је о уметнику час анахроном час актуелном, и конзервативном и савременом, једном од оних који су обележили српски модернизам
Аутор: М. Димитријевићпонедељак, 18.03.2019. у 14:00
Потпис „Композиција”, 1939.

Само неколико недеља од затварања изложбе којом је у Зрењанину обележено 125 година од његовог рођења, наш познати уметник Васа Поморишац (1893–1961) поново је пред публиком, овог пута београдском. У Дом војске Србије пресељени су његови радови – њих 37 – један део је у власништву Народног музеја Зрењанин и Савремене галерије Зрењанин, док посебну чар ове поставке чини то што је двадесетак дела уступио његов син Гордан Поморишац, па је несвакидашња прилика да се из једне, до сада тешко доступне визуре упозна стваралаштво овог сликара. Дела изложена под насловом „Од традиције до модерне” важна су и због тога што је посредством њих понуђен преглед готово свих Поморишчевих фаза рада, дочарана је његова ауторска разноврсност која је пратила његову ка истраживању усмерену природу.

Кроз слике, цртеже, илустрације и документарни материјал, посетиоци имају прилику да се упознају са најранијим радовима насталим током његовог школовања у атељеу Стевана Алексића, потом са његовим ангажовањем и улогом током Првог светског рата, након чега следи школовање у Загребу, Београду и Лондону, учешће у оснивању и раду групе „Зограф”, боравак у Паризу… Посебно је наглашена његова улога у послератном Петровграду, данас Зрењанину, где је био ангажован при тадашњем Градском музеју, држао сликарски течај, излагао и био учесник Прве сликарске колоније у Ечки.

Како подсећа Оливера Скоко, историчарка уметности, кустос Народног музеја Зрењанин и једна од ауторки изложбе, реч је о уметнику „час анахроном час актуелном, и конзервативном и савременом”.

„Српски модернизам је обележио знатан број сликара богатих и разноврсних опуса, али је мало ко од њих имао тако немиран дух и незаустављиву радозналост као Васа Поморишац. Умео је да буде монументалан и у малим форматима као и у великим. Знао је да нас подсети на ренесансну слику када смо навикли да је изворно видимо једино у музејима. Показао нам је да декоративност није мање важна од аутентичног израза. Коначно, константно нас је враћао у прошла времена кроз народну поезију и ликовна сведочења која нам је оставио обилазећи средњовековне манастире”, истиче наша саговорница.

Иначе, у овом тренутку још два ремек-дела овог сликара су доступна престоничким поштоваоцима сликарства. Његова позната слика из 1924. са мотивом препознатљивим у историји уметности – „Карташи” – тренутно је изложена на поставци „Секвенце” у Музеју савремене уметности Београд, док је на сталној поставци у Народном музеју рад „Женски портрет” из 1926.


Коментари0
43ac4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља