недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Мале хидроелектране – у складу са природом

Ми се још држимо анахроног, у цивилизованом свету одбаченог начела: човек је господар природе, природа слуга човека. А модерни хуманизам се заснива на начелу: живети у складу са природом
Аутор: Витомир Теофиловићсубота, 23.03.2019. у 18:00
Изградња МХЕ на Црновршкој реци (Фото А. Ј.)

Последњих месеци дигла се халабука око градње малих хидроелектрана. Дилема градити их или не градити толико се разбуктала да се више не решава кроз друштвене институције већ се пренела и на блокаде започетих градњи, чак и на уличне демонстрације околних становника.

Да ли су високо развијене земље са одговарајућим рељефом, попут Шведске, Норвешке, Француске, Швајцарске... које су изградиле и још увек граде на десетине, неке од њих чак и стотине малих хидроелектрана, еколошки крајње немарне, а ми изузетно посвећени заштити животне средине? Или не разумемо дух времена, неминовну потребу за диверсификацијом енергетских извора?

Одговор на ову дилему би био очигледан кад бисмо могли да у исти мах, једним погледом, видимо неку нашу и неку шведску или швајцарску шумску електрану. Разлика је невероватна и на први поглед чудна – наша електрана је модернија и функционалнија, док шведска и швајцарска изгледају примитивно, као да су у афричкој забити а не у најмодернијим земљама света. Но, понављамо, тако изгледа на први поглед.

Мале европске (и америчке, канадске, јапанске...) брдско-планинске хидроелектране су тачкице у простору, готово се изненадимо кад их угледамо испред себе, ништа успут их није најављивало. Потоци и речице теку својим природним вајкадашњим током све до језерцета пред  браном електране. Наше се назиру километрима, неке и десетак и више километара пре бране. У корито речице или потока ми полажемо огромну металну или уграђујемо бетонску цев, делове обала бетонирамо, негде и токове коригујемо, окуке ублажавамо или исправљамо. Захваљујући свим тим интервенцијама, наше електране су знатно рентабилније јер се не расипа вода успут, сва пада са бране.

Зашто те мале електране нису у модерним земљама функционалне као наше? Тамо потоци и речице теку својим природним током да би се максимално очувао природни амбијент, а део воде се успут „губи” јер залива траву и дрвеће поред обала. Природа остаје иста и изгледом и својим укупним еко-системом. Природни ток  потока или реке је светиња.

Ако ми цевима каптирамо воду да је тло не би упијало, угрожавамо околну флору и фауну, а и људима у приобаљу ових малих водотокова одузимамо воду која им од памтивека опскрбљује животне потребе – за личне потребе, појење стоке, заливање баште... Зато су се мештани поред потока и река и побунили – драстично им се мења животна средина и изгледом (биље крај потока се суши и постаје мртва природа) и у начину живота. То више није њихов завичај.

Мале хидроелектране у модерним земљама минимално мењају природну средину. Та се промена своди на градњу само два објекта – бране, издалека једва видљиве танке линије, како нам је сликовито Иво Андрић предочио једну другу људску промену у природи (градњу мостова) – и зграде саме електране, урбанистички оптимално уклопљене у околину.

 Језерце испред бране јесте додуше приметна промена, али брзо се уклопи у природну средину јер се обзиђава само са стране према брани, а остале обале за кратко време обрасту истим биљем као и обале речице или потока. Убрзо језерце одаје утисак  природне лепоте, као да је одувек ту било, и постаје мала туристичка  атракција за мештане и пролазнике – пливалиште и пецалиште. А пошто је вода топлотно инертнија од околног тла, ублажава и температурне шпицеве топло–хладно...

Наша рентабилност – уграђивање цеви да сва вода иде у електричну енергију и мењање изгледа читавог водотока – даје за петину или четвртину више струје, али то је ништавна корист у односу на немерљиву штету која се на тај начин прави. Ми се још држимо анахроног, у цивилизованом свету одбаченог начела: човек је господар природе, природа слуга човека. А  модерни хуманизам се заснива на начелу: живети у складу са природом. На дуже стазе гледано, заштита природе није само у интересу природе, она је и у интересу човека.

Природа по себи и природа за човека су два лица истог бића.

Ако ову философску максиму преведемо на обичан језик, закључак се сам намеће: треба да градимо и мале хидроелектране, али не скрнавећи већ максимално поштујући природу и њене лепоте. Да не бисмо са прљавом водом из корита просули и дете, како каже наша стара изрека.

 *Књижевник

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари10
0db62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

paranoid
Stvar je veoma jednostavna - obiđete postojeće mhe, i vidite na licu mjesta koliko njih ispoštuje hidrološki minimum. NIKOLIKO! Korita su prazna.
Popovic Zoran
Vec 25 godina radim na konstrukciji mini hidroelektrana u Latinskoj Americi. Kod njih postoje zakoni o minimalnom ekoloskom proticaju koji se mora obezbediti da se ne bi narusavala priroda na potezu izmedju brana i hidro centrale. Samo ostatak vode se moze transportovati cevima ili kanalima do hidro centrale. Takav zakon znatno umanjuje isplativost projekta, pa ako investitor ipak vidi da njegov projekat moze biti ispalativ on ce uloziti sredstva. Medjutim u Srbiji je veliko pitanje da li bi se takav zakon postovao imajuci na umu da su investitori uglavnom tajkuni koji su uvek u dosluhu sa vlastima.
Unistvanje pritode
Ne treba graditi hidroelektrane.
M
Obidjite nekad ono što smo nekad zvali rekama. Hoćete struju, izgradite nuklearku ko sav ostali civilizovan svet. Da vidim ko će nas opet bombardovati. Ostavite potoke i reke našoj deci.
Dragan Todorovic
Zasto ne citate, koliko je drzava odustalo od gradnje mini-elektrana, zbog stetnosti po okolinu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља