четвртак, 24.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43
ИНТЕРВЈУ: професор др БРАНКО Ж. ЉУТИЋ

Како ће Србијa заиста изгледати 2204. годинe

Аутор: Озрен Милановићпонедељак, 18.03.2019. у 23:00
(Фото лична архива)

Редовни је професор три универзитета годинама студенте уводи у основе финансија и пословне финансије, у ревизију и контролу, у банкарско и берзанско пословање… Предугачак би био списак свега онога чиме се др Бранко Ж. Љутић научно бави тако да може да мериторно говори о многим економским темама.

Овог пута нам је фокус на економским прогнозама јер у јавности круже различите процене, оптимистичке, песимистичке, с аргументима или без њих... А економетрија или математичка економија је наука која се базира на мноштву претпоставки а оне, уз експертске интуитивне оцене, јесу сагледавања шта ће и како бити сутра.

Колико се економетрија као наука користи у економским прогнозама?

„Предвиђање је веома тешко, посебно када се односи на будућност”, казао је Нилс Бор, нобеловац. Процес економског предвиђања је врста анализе података која пружа процене вредности кључних економских варијабли у будућности. Користе се историјски подаци, инпути и претпоставке да би се креирао економетријски модел. Пре више од три деценије је у Савезном заводу за статистику Југославије формиран модел. Био је сакривен од очију јавности. У суштини је према циљној стопи инфлације прерачунавао улазне параметре-вредности, што вам и није неки модел. Релативно мали број посвећених који се тога сећају и данас се смеју.

Због чега многе пројекције из прошлости већ данас не важе? Организација за економску сарадњу и развој је објавила да се раст светске привреде успорава. Главни ризици су постојано присутни. Слаби и успорава се раст много више од очекивања, посебно у Европи и водећим земљама ЕУ.

Једноставан одговор је што економисти имају кратко памћење. Економиста је стручњак који ће вам објаснити због чега његове јучерашње пројекције нису остварене а био је у праву. Менаџер је најчешће богат човек који је своје пројекције реализовао кроз профите и ликвидност а ништа и никоме не објашњава. Стационарне теореме економског раста се не ослањају довољно на реалне податке базиране на емпирији. Стога тачност економских пројекција и предвиђања базираних не економетријском моделу није етаблирана истина типа светог писма.

Упркос тим проценама, бивши министар финансија Душан Вујовић недавно је изнео врло песимистичну прогнозу: Србији би требало читавих 185 година да по реалној куповној моћи стигне 15 старих чланица Европске уније! Није се потрудио да то образложи. Шта стоји иза једне такве рачунице?

Не полемишући лично са ставом, могу само рећи да моје искуство указује да на прогнозе и процене треба гледати као ин а временске. Присталица сам да нам кажу какво је време било јуче, и због чега је њихова прогноза од прекјуче била нетачна данас. Најбољи лек против вируса и бактерија је сунчева светлост. Најбољи заштитник јавног интереса је отворена дебата. Свакако не претходно режирана. Све је могуће увек и потребно преиспитивати посебно осетљива питања.

Вујовић је изнео тврдње да Србија по номиналном БДП-у по становнику заостаје чак седам пута за просеком старих 15 чланица ЕУ, а по реалној куповној моћи то заостајање је мање, али и даље доста велико – око три пута.

То нам отвара питање да ли је и у којој мери индикатор номиналног БДП-а по становнику репрезентативан. БДП је показатељ почетка 20. века, материјалних ресурса и економије. У 21. веку, када су вам биланси фирми више од 80% неопипљива имовина, у ери дигитализације отвара се у Србији и додатно питање. То је питање мере у којој су статистички подаци репрезентативни. Присутна је снажна сива економија, несавршен обрачунски систем и финансијско извештавање. Уз то, за људе су битни не само материјални фактори већ и култура, здравство, безбедност, наука. Када просуђујете о степену кривице неког народа за његов економски положај, узмите у обзир да у високо глобализованом свету мали народи нису сами ковачи своје среће нити у потпуности одговорни за то што их је снашло и где су.

Изјава Вујовића, наведена и мноштву медија, углавном је остала без коментара?

То је сасвим логично и очекивано. Јавна дебата и концепт заштита јавних интереса кроз јавност све мање је присутна. Неколико пута сам покушао да учествујем у „отвореним” јавним дебатама, током неколико деценија. Увек су ми захтевали да неко од организатора процени да ли могу учествовати. То није јавна дебата. Углавном имате уговорене јавне дебате, а овде је могуће да је уговорено да је нема. Јавну дебату треба да организује неутрална страна, не свакако она која је интересно повезана јер је у конфликту интереса.

Рачуна ли бивши министар да нико неће дочекати ту 2204. годину па неће бити ни сведока?

Свакако да рачуна да је могуће да ће је лично дочекати. Старији је од мене. Ја бих желео да могу да је дочекам, али по оној Ђинђићевој: „…Видећемо се у вашој бољој будућности.” Бити економиста и економистички обезбедити већ сада и одмах и овде бољу будућност своје породице и вама драгих је значајан подухват за појединца, али за већину који то нису успели и није.

Био је министар у влади која остварује овакве резултате а сада о томе прича као да нема никаквог удела у томе. Што је хвалио онолико Вучићеву политику док је био на власти? Тренутно заостајање за Европом и новим чланицама ЕУ је депримирајуће велико, оценио је Вујовић. Ако сматра да је тако, зашто је у време док је био министар говорио друкчије, хвалисао се резултатима. Тада или сада не барата чињеницама?

Људски је кориговати се и накнадно оцењивати. Промена оцена пре свега о себи није конзистентна, али јесте људска, мада би Свети Петар рекао да је на Богу да суди, а не на људима. Генерално, највиши функционери ЕУ, ММФ-а и Светске банке оцењују позитивно будуће економске изгледе Србије. То значи да се њихове оцене не слажу с наведеним. Узгред, овакве институције су веома опрезне када говоре о будућности јер не желе да улазе у полемике овог типа, што је логично и добро.

Зашто није узео у обзир да ли ће стопе економског раста бити исте или ће наставити да расту, опадају. Да ли ће становништво расти, опадати, спољна трговина расти или се контраховати, инвестиције исто тако, каматне стопе, новчана маса, буџет, јавна потрошња… Као да је свео прогнозу више или мање на гледање у куглу, или у длан, или у поруке пророчица из Питије и баба Ванге.

Не знам како је то учињено. Верујем да одличан математичар може дати различите пројекције преко модела за пројектовање. Вреди указати да ни најбољи економски прогнозери и експерти светског калибра за квантитативне финансије нису предвидели економску кризу 2008. И нико и не покушава да предвиди наредну која је ту негде и само чека да дође.

Влада Србије је од 2014. успела да стави буџетски дефицит под контролу, да уђе у процес изградње институција и спровођењу реформи. Да ли је могуће брже? Да ли ће бити брже? У економији и јавној дебати сте стекли искуство после више од четири деценије присуства па скицирајте реално економску будућност Србије?

Могуће је убрзати реформе. По јутру се дан познаје и најтежи је први корак на путу од хиљаду миља. Социолог Ралф Дарендорф нам је одавно поручио: „Потребно вам је шест месеци да добијете изборе, шест година да донесете нови устав, шездесет и шест година да створите нове институције.” Следи фаза која није тако комплексна, дубока а то је унапређење обрачунског система кроз убрзану хармонизацију у домену финансијског извештавања, јачања финансијских институција, сузбијање пореске евазије и сиве економије. Све су то једноставнији и извеснији потези од претходних темеља. Нема дилеме да се иде у том смеру.


Коментари14
2d540
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мр Радомир Шћепановић
Професор за респект.Користио сам његове књиге за магистарски рад.Нису преписивачке као код 95% других.Зна шта прича!Влада кочи реформе које би дале побољшање привреди и животима обичних грађана.Све је централизовано,ништа се не помера.Кочи се приватно предузетништво,стимулишу се стране фирме,уништава се домаћа привреда.Србија је без акумулираног иницијалног капитала.Ништа није понуђено српској дијаспори!Србији су понуђени су само примитивни и мало плаћени послови.Странци не верују,јер се у Србији много краде!
Aleksandar Mihailović
"Влада Србије је од 2014. успела да стави буџетски дефицит под контролу". Velika zabluda, od 2014 je penzionere opljačkala za već preko 3 milijarde e, a da nije bilo te pljačke bili bismo u debeloj buli. Ko pravi deficite? Država svojom pogrešnom i neracionalnom ekonomskom i svekolikom politikom. Hvali se otvaranjem 180 firmi sa stranim investitorima kojima je dato na milijarde evra subvencija, ne govore da je u istom periodu zatvoreno preko 100.000 firmi, niti koliko još tih stranih radi posle utroška subvencija i iznošenja iz Srbije duplo većeg kapitala od unešenog. Sve je samo izborni marketing, farsa od reformi koje ne vode ka EU, posebno po pitanju funkcionisanja pravne države, već petom rikvercnom od EU. Ko zna, možda računaju da ćemo se i tako, zemlja je okrugla, kroz koji vek naći na istom mestu, nije bitno da li će se zvati EU ili "Rezervat Marsovaca za Zemljane". Decenijski razvoj malih i srednjih a uništavanje velikih preduzeća je neviđeni paceraj i razarajuća glupost.
Петар,Загреб.
Открићем умјетне интелигенције нестати ће радничка класа и њезин значај на обликовање друштва(већ данас велика фабрика аутомобила је са 1500 радника,а прије роботизације имала је по 15.000радника...). Друштвом ће владати власници,слуге власника-техно менеђери,знанственици,државни војно полицијски апарат и забављачи,умјетници и спортисти. Осталих 70%бити ће у горем положају од робова.Непотребна људска класа,тзв.прекарци,друштвено непотребни. Одговор на такав развој може бити само развој јаке,мислеће индивидуалне личности,а они то знају и зато од нас стварају,,интернет,,ботове". Kао што су људи вјеровали пророчици у Изидином храму,тако се данас многи клањају глобалној мрежи. А шта може Србаљ.Може.Нека се врати на високе планине ,на Рудине и остале станове,ближе звијездама,код оваца и говеда и нека насели поновно жупе староставне...Радите своје њиве и оградице и множите се..... Доћи ће нове прилике за здрав и мислећи народ.Кад тад.
Muradin Rebronja
... радиће неколико дана по неколико сати, неће кувати кући него ће се хранити у ресторанима, обилазиће свет уздуж и попреко... Сјајна будућност за угоститељство у функцији прехране становништва халал безбедном и здравом храном укуса за цара и султана, и туризма у функцији лечења од прекомерне гојазности по Хипократовом начелу да нам храна буде лек. Мало ли је?
Препоручујем 9
Miško
Napriča se čovek, a ništa rekao nije. Može da bidne ali ne mora da znači. Biće bolje ako ne bude lošije, ojačaćemo ako ne oslabimo itd. Totalno nepotreban intervju
Вози
Па повод за чланак је изјава бившег министра финансија Вујовића о економској будућности Србије за 185 година. Поента интервјуа је да је то само по себи бесмислено, пошто има безброј економских и политичких параметара које треба узети у обзир и пре свега знати у периоду од 185 година. Самим тим саговорник и није могао рећи нешто конкретно. За мене врло интересантан чланак.
Препоручујем 11
Vladija Sarac
Misko, nemoj tako, ucen je to covek, eeej ... Na tri univerziteta predaje, od kojih je jedan Megatrend a drugi Privredna Akademija u Novom Sadu, sve bolje od boljeg. Plus je velika civija u Montenegro Audit (pa ma sta to bilo). Ima tasnju, ima masnju ...
Препоручујем 22
Bojan
E, nije smešno. Kraj sveta (pardon, kraj svih dosadašnjih zemaljskih država i carstava i konačno ispunjenje drugog Hristovog dolaska sa Njegovom Slavom i Njegovim Večnim Carstvom), dogodiće se u petak, 22. 09. 2209. godine u 22:09 časova.
slavko
Jel to letno ili zimsko računanje. Ili je univerzalno svetsko vreme?
Препоручујем 16

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља