уторак, 23.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Човек од акције и хиљаду идеја

Белоцркванин Миодраг де Део Михаиловић шест деценија је посветио обуци непливача, културним активностима, хуманитарном раду, развојним пројектима
Аутор: Јовица Даниловићпонедељак, 18.03.2019. у 23:00
(Фо­то Ј. Да­ни­ло­вић)

Бела Црква – За све активности Белоцркванина Миодрага де Део Михаиловића Микија, кажу његови суграђани, већини људи не би била довољна ни два живота. По образовању је школско-клинички психолог, a oд детињства му је највећа љубав – пливање. Са седамнаест година постао је и инструктор и тренер пливања у Белој Цркви (а шта би друго у граду са седам вештачких језера) и наставио да ради у Београду, Херцег Новом, Берлину, Вршцу, чак и месец дана у Палестини...

Пуних 66 година плива. Ваљда је зато младолик, ни изблиза не изгледа да има 73 године. Говори матерњи немачки (отац Шумадинац, а мајчино презиме „де Део” додао очевом) и руски, а служи се и енглеским.

– Обучавам непливаче од 4 до 60 година, a увео сам и пливање као здравствену терапију. Неколико малишана се издвојило талентом и обећавају медаље – открива нам Мики Михаиловић и наглашава да међу тек стасалим пливачима бира најбоље, који му касније помажу у обуци.

Наш саговорник каже да је пливање била основа за развијање хуманитарне активности, формирање кампа у Ђеновићима (Херцег Нови), за здравствени и психолошки опоравак деце из зона ратних сукоба деведесетих година. Потом је са избеглом децом из Албаније 1998. радио у Улцињу, па је стотинак деце са Чардака у Делиблатском песку обучавао у Ђеновићима. Годину дана касније посветио се деци са Космета на белоцркванским језерима, где је оформљен камп. Пола века је организовао културна догађања, позоришта за децу, не само у свом родном месту и Србији већ и у Славонији и Барањи.

Захваљујући Михаиловићу, у лето 1993. на белоцркванском језеру Шљункара организован је Дан нудизма, на који су дошли и натуристи из суседне Румуније. А тек кибицера колико је било! Убрзо је пројекат без објашњења угашен, иако је био хваљен. И у другим случајевима када су његове идеје оберучке прихватане од локалне власти, убрзо би наступило разочарање. Упркос томе, Михаиловић истрајава и већ две деценије ствара и нуди иницијативе.

– Не могу да верујем да неки од чијих потписа и мишљења зависи и да мултинационална Бела Црква напокон крене у развој не опраштају туђи успех и добру намеру. Најпре се одушеве идејом и запљусну ме похвалама и обећањима, а потом све спласне – каже Михајловић.

Каже да десет идејних пројеката чека да буде преточено у стварност, међу њима су „Сто фасада етно-града”, „Бела Црква – град-музеј”, „Три стотине белоцркванских подрума”, „Села траже партнере”, „Европска заједница Белих Цркава”...

– Неколико мојих пројеката је присвојено, рецимо „Дечији карневал”. То ме не љути, јер је нешто лепо заживело у мом граду – каже нам Де Део Михаиловић, иначе, члан Савета немачке националне мањине, оснивач и председник Фондације „Де Део”.

Наш саговорник је ангажован у Удружењу белоцркванских Немаца, где је извршни директор. Откако је држава вратила кућу Немца Франца Бауера из 1785. године, Миодраг де Део Михаиловић „копа” да се она оспособи. Сређено је приземље са фасадом, али још бар стотину хиљада евра је потребно за ревитализацију спрата и пространог поткровља Завичајне куће, у којој би биле три замишљене целине: немачка, с музејском поставком белоцркванских Немаца од 1717. године, српска и мађарска. Наш саговорник се нада позитивном одговору Владе Србије, јер је реч и о правом архитектонском драгуљу под заштитом државе.


Коментари3
81f95
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boki
Sve pohvale mom sugrađaninu, na upornosti i istrajnosti, pre svega u sportu. Takođe, u njegovom zalaganju za zdrav život, za druženje, za širenje ljubavi i prijateljstva! Miki će zauvek biti i ostati deo ovog malog grada, velike duše!
Петар Јакшић
Невероватно је да демократска Немачка,као неспорни лидер ЕУ ништа не предузима да се очувају културно цивилизацијски трагови подунавских Шваба у Србији,посебно у Банату.Очигледно је да недостаје план и програм ове значајне међудржавне активности о чему би аташе за културу при немачкој амбасади имао шта да саопшти надлежним институцијама.Нису само Леополд Ранке,Ђорђе Вајферт,Јохан Кирхнер,Минх и Клефиш били наклоњени Србима.Бројни објекти банатских Немаца су у рушевном стању,нарочито по банатским селима а могли би бити сачувани као трагови једне кутуре која је имала и своје утицаје на нас.У Зрењанину је продата у отпад Пивара из 1750.а да се ниједан климоглавац није почешао по тинтари. Исту судбину је доживела и фабрика квасца,сирћета и алкохола мада се особита зграда још увек држи и тихује крај мртвог језера унакаженог Бегеја.
Bosa S
Bravo! Ovakvih ljudi nam treba u svakom gradu a i selu i treba ih podrzati.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља