недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:34

Сутра коначна одлука о Караџићу

Суд одлучује о жалбама бившег председника РС који тражи ослобађајућу пресуду и тужилаштва које за геноцид у Сребреници предлаже доживотни затвор
Аутор: Доротеа Чарнићуторак, 19.03.2019. у 08:00
Радован Караџић (Фото ЕПА/ЕФЕ/Ives Herman)

Коначна пресуда Радовану Караџићу, бившем председнику Републике Српске биће изречена сутра у Резидуалном судском механизму, наследнику некадашњег Хашког трибунала. Караџић је у Хагу првостепено осуђен на 40 година затвора за геноцид у Сребреници и злочине од 1992. до 1995. у БиХ. Он је у жалбеном поступку тражио ослобађајућу пресуду, а тужилаштво казну доживотног затвора.

– Ако се веће буде издигло изнад уобичајеног начина одлучивања, може да се очекује све, па чак и ослобађајућа пресуда. Не може да се искључи ни то да један део пресуде падне, па да дође до интервенције на казни, па и да се понови поступак због неуобичајено великог броја повреда поступка које је начинило тужилаштво, чак 173 пута током процеса суд га је опоменуо због обелодањивања доказа одбране и то нигде није забележено у англосаксонском праву – наводи Горан Петронијевић, Караџићев правни саветник.

Суђење је био апсолутно нефер, закључује наш саговорник, али охрабрујуће је то што више није у већу Теодор Мерон, који је био пристрастан. Суд је током поступка одбацио тачку један оптужнице, геноцид у више општина у БиХ, што би могло да послужи за тврдњу да је Република Српска геноцидна држава, а Мерон је према жалби тужилаштва тај део оптужнице вратио у предмет. То је била велика опасност за РС, указује адвокат Петронијевић.

Одлуком већа корејског судије О Гон Квона првостепено је утврђено да је Караџић био кључни учесник у злочиначком подухвату, заједно са Ратком Младићем, док су учесници и Момчило Крајишник, Биљана Плавшић, Никола Кољевић, Мићо Станишић, Жељко Ражнатовић Аркан и Војислав Шешељ.

Судија је прецизирао да је 5.115 муслимана убијено у тим догађајима. После низа напада Срба на оближња села 1993. године, муслиманско становништво је побегло у Сребреницу, која је проглашена заштићеном зоном. У марту 1995. Караџић је издао директиву Дринском корпусу да се створе услови тоталне несигурности и неподношљивости даљег опстанка у Сребреници, 9. јула наредио је заузимање града, а крајем дана 11. јула град је пао у руке босанских Срба.

– Младић се окренуо према ТВ камерама и изјавио: „И напокон дошао је тренутак да се Турцима осветимо на овом простору”. Већина мушкараца кренула је пешице према Тузли док су жене, деца и старији мушкарци отишли на север, у базу УН у Поточаре. Тада је Младић позвао представнике Унпрофора и муслимана на састанак у хотелу „Фонтана”. Представнику муслимана рекао је да је хтео да добије, цитирам: „Јасан став да ли желите да останете, опстанете или нестанете, у вашим рукама је судбина вашег народа не само на овом простору” – навео је судија Квон.

Веће је сматрало да је оптужени крив за гранатирање Сарајева и снајперске нападе на цивиле и да је то користио као вид терора. Од краја маја 1992. до октобра 1995. године српске снаге држале су положаје на брдима, а намерно су гађани цивили док су ишли по воду, ходали по граду и користили јавни превоз. Пуцало се на децу док су се играла, возила бицикле и ишла у школу. У граду је рањено и убијено на хиљаде цивила, утврдио је суд. Веће је такође закључило да је Караџић крив за узимање припадника УН као талаца.

Оптужени је изнео доказе у вези са договором са Ричардом Холбруком, бившим државним секретаром САД, према коме се повукао са јавних и страначких функција уз услов да неће бити кривично гоњен. Веће је сматрало да је та одлука без обзира на разлоге због којих је донета, олакшавајућа околност.

Бивши лидер босанских Срба оптужен је још у јулу 1995. а ухапшен је изненада у Београду, где се скривао под лажним идентитетом доктора Драгана Давида Дабића, специјалисте природне медицине.

Одмах је тражио да се процес обустави због споразума са Холбруком. Пошто му то није пошло за руком, јер је трибунал сматрао да га Холбрукова обећања не обавезују, Караџић је на крају процеса захтевао да се тај споразум уважи као олакшавајућа околност. Сматрао је да је тиме допринео примени Дејтонског споразума и очекивао од Америке да испуни свој део погодбе.

„Ја сам психијатар, писац и човек мира”, казао је, поред осталог, судском већу пред којим се бранио сам, тврдећи да ни не брани себе, већ српски народ.

Трибунал не памти такву завршну реч каква је била Караџићевог тужиоца Алана Тигера.

„Он је лажов и мафијаш, у стању је да лаже са благим изразом невиности… пребацио је одговорност на друге: паравојне формације које су се отргле контроли или на Ратка Младића”, навео је Тигер.

Караџић је до краја процеса тврдио да је за собом оставио само добра дела, да је највећи пријатељ муслимана, да му је савест чиста и да не може ни да замисли на шта би личио рат у БиХ да српско руководство није било састављено од толиког броја хуманиста – писаца, лекара, адвоката и универзитетских професора. Рекао је да не постоји ниједан документ скупштине, владе или председништва босанских Срба, нити његово наређење, говор или интервју у којима је позивао на злочине против несрпског становништва у Босни, да рат уопште није по његовом укусу и „дај боже да је последњи”.


Коментари22
71e22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

liber esto
Trivun, nema ljutnje, ali u Vašem današnjem komentaru trebalo je ravno 33 puta odmaći riječi nakon znakova interpunkcije. To se stalno ponavlja. ''Politika'' je, između ostalog, i u misiji očuvanja nacinalnog pisma i lijepog piasanja, pa treba povesti računa o tome da objavljeni komentari moraju poštovati osnove našeg pravopisa.
милутин
@Ташко Васиљев - По чему се то Краљевина СХС/Југославија суштински разликовала од аустоуграрске "тамнице народа"? Ваљда по томе што су у њој претежно живеле нације словенског порекла!? Расизам београдске културно-просветне елите је и омогућио монструозне авнојске границе и последичну катастрофу српског народа. Све усред Европе 20 века!?
Ташко Васиљев
@милутин, Хрватски марш за самосталност и независну Ендехазију је започео још у оном трену када је омогућено настајање Бановине Хрватске. Колико ја знам, то нема везе са Југославијом какву је замислио Краљ Александар Карађорђевић, нити је то постигнуто "авнојевским" границама. За Хрватске границе су криви радикал Драгиша Цветковић и кнез Павле, који су под притиском вањских фактора (та, нису они од данас) попустили Мачеку и дозволили стварање Бановине Хрватске, иако су против тога јасно иступали пројугословенски опредељени Словенац Антон Корошец, Мехмед Спахо, а и стоматолог др Анте Павелић (нема везе са оним усташом) се пре тога изјашњавао недвосмислено против хрватске самосталне државе. Неко је пријатељу све то осмислио, из истих разлога као и данас, још у тренутку када се стварала Јужнословенска држава. Нису то Тито и комунисти осмислили, већ је "неко" са стране подржавао такве тенденције растакања. Слажем се да је све на штету Срба, али је било и пуно Срба који су томе кумовали.
Препоручујем 16
милутин
@Ташко Васиљев - До каквих и коликих демографских промена је дошло до 1991? Све је у Авнојској Југославији, почев од граница, било подређено главном циљу, елиминацији српског народа са територија НДХ.
Препоручујем 4
Прикажи још одговора
Ташко Васиљев
…Значи, све је ово започето много пре "Меморандума САНУ", пре Милошевића, Караџића и Младића. Отуда, није овим будалама и злотворима који су рушили Југославију сметао социјализам као друштвено уређење, већ им је трн у оку била баш Југославија. Када би им сметало друштвено уређење, циљ напада би био социјализам, а не Југославија. Доказ за ово је што су у све (буквално у све) републике које су извршиле класичну сецесију (недозвољену широм ЕУ и САД и кажњивом смрћу у неким земљама) на власти остали дојучерашњи (квази)комунисти (Јанша, Кучан, Туђман, Месић, Шпегељ, К. Глигоров, Тупурковски, Љ. Георгијевски, Мијалков, Петар Гошев, Ђукановић…). Очито да је прича била остварење Хитлеровог (ил Америчког) сна о мањим распарченим банана-државицама на Истоку Европе код "ниже Словенске расе".
Миодраг Н. Спасић
Једно је сигурно, НАТО суд у Хагу мора направити паралелу између Туђмана и Праљка који су до сад једини осуђени за "удружени злочиначки подухват" и тако нивелисати кривицу Срба јер би било незамисливо да остане кривица на католичким* Хрватима. Што се мене и моје породице тиче, ми желимо сву срећу овог света др. Р. Караџићу часном Србину и човеку који се нашао на челу овог дела српског народа у тренутку кад му је било најтеже и када му је то највише требало!
Радомир М. Мисаљевић
За крст часни и слободу златну.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља