четвртак, 25.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:20

Поново на суду због „црквене земље”

Након пет година судски поступак је враћен на почетак – држава замера граду што је трима црквама уступила 700 хектара ораница без надокнаде
Аутор: Александра Исаковуторак, 19.03.2019. у 19:00
Њиве покрај Суботице (Фото А. Исаков)

Суботица – Пред Вишим судом у Суботици поново је, након пет година од почетка суђења, испочетка почело суђење за „црквену земљу”. На сукобљеним странама су, као и претходних година, Министарство пољопривреде, у виду Републичког јавног правобранилаштва, и тужени град Суботица, због одлуке донете још 2007. године, а којом се трима хришћанским црквама даје на коришћење 700 хектара ораница, без надокнаде, а до окончања поступка реституције.

У судском спору између два нивоа државне власти стога се појављују и цркве као умешачи, а све три цркве, Српску православну цркву, Римокатоличку цркву и Евангеличку хришћанску цркву, заступа адвокат Бојан Узелац.

Суђење је кренуло изнова, јер су у претходном поступку искоришћени сви правни лекови и случај је враћен на почетак. На поновљеном припремном рочишту, како „Политика” незванично сазнаје, обе сукобљене стране, као и умешач, остали су при својим полазиштима. Министарство пољопривреде, који заступа републички јавни правобранилац, сматра да је одлука ништавна и да је треба укинути, а земљиште које је црквама дато на коришћење вратити држави, односно граду, како би се издавало у закуп. Град сматра да је одлука на месту и да је на снази до окончања процеса реституције.

Одлуку коју је Скупштина општине Суботица донела 2007. године од почетка су пратила различита гледишта. Једни су сматрали да се на тај начин давањем у закуп нешто више од 300 хектара римокатоличкој и православној и око 70 хектара евангеличкој цркви ставља у повлашћен положај у односу на друге учеснике реституције. С друге стране, има мишљења да је на тај начин „спасен” процес лицитације земљишта, јер су цркве могле да „руше” лицитацију државног земљишта када год се појаве парцеле које оне потражују у реституцији. На дневном реду скупштине, у протеклих седам година, у два наврата се нашло и питање ове одлуке, али никада ни у једном политичком односу снага већина није гласала за њено повлачење. Удружење пољопривредника је тврдило да су гласачком руком одборника управљала воља велепоседника, односно власника великих пољопривредних парцела за које се сумњало да су им цркве уступиле земљу на обрађивање.

Када није било политичке воље, Републичко јавно правобранилаштво одлучило је да покрене правосудни механизам, те је од Уставног суда тражило да укине одлуку града. Уставни суд је такав захтев одбацио. Након тога, правобранилаштво 2014. године покреће поступак пред Основним судом у Суботици, које стаје на страну града. Правобранилаштво се жали и пред Вишим судом добија спор, али се сада жали град и случај се разматра у Апелационом суду у Новом Саду, који преиначује пресуду у корист града. Таквом одлуком је незадовољно правобранилаштво и случај доспева пред Врховни касациони суд, који укида одлуку Апелационог суда у Новом Саду. Апелациони суд због тога налаже поновно суђење пред Вишим судом у Суботици, и сада је тај поступак поново на почетку.

У овом поступку тврдња да је град добио поступак има своје две стране. Наиме, када су донете пресуде у корист града, то је значило да решење о уступању земљишта црквама остаје на снази, али то истовремено значи и да, тиме што су без накнаде оранице дате црквама, град у овом конкретном случају губи 140.000 евра од закупа годишње.

Такође, овде су супротстављени ставови два нивоа власти, уз присуство цркве као умешача, те су тако дуже од пет година у спору представници световне и духовне власти. При томе, у последње време појављују се и наследници којима су кроз процес реституције враћени управо делови оних парцела који су уступљени цркви.

Овом дуготрајном процесу треба додати да су постојала још три паралелна судска поступка, од којих је само један окончан, а у којима је свака од цркава појединачно тражила да се земља коју користе изузме са списка државне земље која се издаје у закуп. До сада је само позитивно одговорено на захтев Српске православне цркве.


Коментари1
9298e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Матејић
Срби касне 500 година! А демократија их води у незнање и вођење било ким.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља