субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Добротвор Миша Анастасијевић почива у туђини

среда, 20.03.2019. у 11:48
(Фото Википедија)

У „Политици” је 24. фебруара објављен  текст „Ктитор српског двора просвете”, новинара Дарка Пејовића, посвећен великом српском добротвору Миши Анастасијевићу. Међутим, том казивању недостаје још један податак, који је по мом мишљењу вредан пажње. Некадашњи неготински студент права и новинар „Крајинских вести” Ђорђе Антић састао се 17. децембра 1930. године у Паризу с кнегињом Сарком Карађорђевић, кћерком Мише Анастасијевића, у њеном апартману у близини Булевара Виктора Игоа. Повод за посету кнегињи била је иницијатива Клуба студената Крајинаца за пренос посмртних остатака добротвора Мише са његовог имања у Клежњу у близини Букурешта у Србију. Кнегиња Сарка имала је тада 99 година и ретко је примала новинаре, али младог новинара из Неготина радо је дочекала.

Поред разговора о завичају у Поречу и сећања на детињство, кнегиња је била изузетно срећна што су земљаци покренули иницијативу за пренос посмртних остатака њеног оца у домовину Србију. У изјави за „Крајинске вести” она је, између осталог, рекла: „Необично сам сретна и задовољна што се покренуло питање преноса костију мог покојног оца. Још сам сретнија што долази иницијативом оних академских грађана одакле је мој покојни отац. Крајина је и овом приликом доказала да је достојна својих отаца, палих за отаџбину. Крајина је достојна своје историје, и она пред њом није остала постидна. Ја која сам окорела Српкиња до сржи, у мојој 99. години сматрала сам да је нерационално да оснивалац универзитетских добротвора почива усамљен у туђини, на једном од својих бивших добара. Осећам душевно задовољство што видим да та младост враћа дух захвалности капетану Миши. Таква омладина може послужити на част своје нације и бити гаранција да народ који има такав подмладак, по законима светске историје, мора да буде велики, да заузме у међународном колу место које му припада”.

Кнегиња Сарка преминула је у стотој години. Нажалост, капетан Миша Анастасијевић и даље почива у Клежњу у Румунији.

Јован Поповић


Коментари10
b209c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomasevna
Tragicna je sudbina cerke Mise Anastasijevica,Sare,jer je pred svoju smrt bila zrtva velike prevare.Imala je veliki novac ,koji joj je izvukao neki nas covek,inace izvrsilac njenog testamenta,kupio za nju grobnicu na Per-Lasezu u Parizu,ali ne na njeno,nego na svoje ime.Nekoliko dana posle njene sahrane prodao je tu istu grobnicu,a mrtvu Saru bacili su u opstu raku.Tako je ova oceva mezimica otisla u opstu raku istorije.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Кад би био једини, лако бисмо...
Момо
Срамота је да не постоји озбиљна биографија Мише Анастасијевића, једног од највећих српских добротвора, нити озбиљна студија о његовом огромном здању, које је поклонио Великој школи у коме се данас налази Ректорат БУ. Зграду Велике школе, данас Ректората је спремао за двор Карађорђевог унука Ђорђа, руског царског официра, за кога се удала његова миљеница кћер Сарка (Сара). Миши није помогао ни углед ни силан новац да Светоандрејска скупштина, коју је водио, донесе одлуку о постављењу Ђорђа за новог кнеза Србије. Посланици су одлучили да се на власт врати стари кнез Милош Обреновић, који је био још богатији од њега. Решења би могли донети докторати који би се односили на Мишин животопис, на зграду Ректората, најзначајнију културну установу у Београду, која наводно има 365 просторија и на необично велику везаност владара из династија Обреновић и Карађорђевић са за Србе увек драгом Румунијом.
Часлав Кузмановић
Нисам знао до сада за ове "податке" али су типично српски. Мислим да је ПОЛИТИКА достојна да покрене и усмерава акцију са циљем да капетан Миша буде међу народом који је несебично даривао.
Милош Лазић
Пуковник (а не капетан) Миша Анастасијевић јесте био велики српски, али и румунски добротвор, који је по Влашкој изградио тристотинак школа, а за децу из сиромашних породица обезбедио бесплатно школовање. Тачно је да би било лепо да му мошти почивају у Србији, али са тим би требало да се сагласе и наше комшије Румуни, а и њима је он велики.
dodatak za primedbe
zaboravili ste da kazete da je anastasijevic bio ortak kneza milosa u biznisu sa solju i da je kao takav imao monopol na tu vrstu trgovine pa odatle potice i njegovo enormno bogatstvo.inace u rumuniju je prognan od strane istog poslovnog partnera...
Препоручујем 10
Милош Лазић
У то време "чинови" су се додељивали државним службеницима и заслужним поданицима, превасходно као почасно звање, и нису имали никакве везе ни са војском, нити са лађарењем. Не ослањам се на "википедије" и сличне маштарије, податак о пуковничком чину Мише Анастасијевића пронашао сам у озбиљнијој литератури.
Препоручујем 5
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља