петак, 26.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:11

Отети и покрадени протести

У домаћим „мартовским идама”, у суботу 16. марта, убијен је не само истински цивилни дух грађанских протеста, него је изведен и својеврсни пуч у редовима опозиције
Аутор: Зоран Јанићпонедељак, 25.03.2019. у 18:00
(Срђан Печеничић)

Упадом демонстраната у зграду РТС-а током последњих протеста „Један од пет милиона” коначно је стављена тачка на процес „дверјанизације” грађанских протеста. Догодило се оно на шта су добронамерни посматрачи од почетка указивали: на све извеснију опасност да би акумулирану енергију протеста, сав тај оправдани гнев и незадовољство постојећим стањем, могле за своје циљеве да преузму не грађанске, већ екстремно националистичке и клерофашистичке снаге. У домаћим „мартовским идама”, у суботу 16. марта, убијен је не само истински цивилни дух грађанских протеста, него је изведен и својеврсни пуч у редовима опозиције: устоличен је Бошко Обрадовић као звезда у успону милитантног националистичког блока (и претендент на место главног уредника информативног програма РТС-а), који се овим упадом у просторије РТС-а са групом својих присталица практично ставио на чело опозиције. Тиме је у потпуности бацио у засенак друге лидере из опозиционе коалиције, пре свега Вука Јеремића и Сергеја Трифуновића (оправдано одсутног због скијања у Колораду).

Најава радикализације протеста и оштар заокрет удесно могли су се наслутити пуних недељу дана раније, у Ђиласовом отвореном писму Александру Вучићу. Основни захтев из поменутог писма своди се на непоколебљиво тврд антиевропски и антизападњачки став: по Ђиласовим речима, Вучић „угрожава опстанак нашег народа”, пре свега због Бриселског споразума, чије тачке наша држава испуњава науштрб територијалног интегритета Србије (у који, наравно, улази Косово). Решење које предлаже Ђилас је радикални заокрет и потпуна обустава преговора; одлучно „не” Бриселском споразуму и „не” Европи. Захтеви истакнути на почетку протеста више као да не важе (или се ради на томе да им се што више умањи значај): корупција, медијске слободе, уништавање институција, кршење људских права. На снази је поново парола о очувању Косова и територијалног интегритета, па самим тим, и с тим у вези, све чешће се могу чути повици о Вучићевој „издаји”; отуд све виша ојкања из редова демонстраната док се шетају (певање песама попут „Ој, Косово, Косово”) и националистичких симбола.

Самим упадом у зграду РТС-а – што је наводно била „спонтана акција” грађана – протести су, лишени изворно грађанске језгре, на неки начин изневерени; можда је тачније рећи – покрадени или отети, јер су преусмерени у руке најтврдокорнијих националиста (идеолошки гледано) и неофашиста (судећи по методама борбе и начину освајања власти), што су Двери и СзС овом последњом акцијом најочитије демонстрирали.

У домен неофашизма спада и шамар који је добила Ксенија Радовановић, активисткиња иницијативе „Не давимо Београд”, као и срамно понашање глумца Сергеја Трифуновића, који није хтео да ода идентитет насилника (с којим је био у друштву те вечери), већ је побегао с места догађаја; у лажи су га већ истог дана ухватили корисници друштвених мрежа, објавивши више фотографија на којима су Трифуновић и дотични насилник снимљени заједно.

Неодговорна авантура са упадом у РТС има све елементе травестије и водвиља (али и озбиљног кривичног дела); симулиран покушај пуча без икаквог плана и резона, димна бомба, лажни драмски заплет, пуч без пуча, као јефтина пародија на неки филм о латиноамеричкој диктатури. Све недоречености и лутања опозиције, недостатак јасне и јединствене платформе, поновили су се и овог пута у малом кад је реч о захтевима демонстраната који су упали у седиште државне телевизије: испоставили су прво захтев за смену генералног директора РТС-а Драгана Бујошевића и ултиматум да гостују у „Дневнику 2”; Бошко Обрадовић изјављује да их је обезбеђење својевољно пустило унутра („они су на нашој страни”). Потом, када им је министар Стефановић дао рок да те исте вечери до девет сати изађу из зграде или ће их, у супротном, полиција избацити, демонстранти су отишли кући необављена посла, заказавши прави обрачун за сутрадан (обезбеђење ипак није на њиховој страни?). Наредног дана подигли су улог; док се председник Вучић у подне обраћао нацији, око зграде Председништва направљен је живи обруч („Не идемо док Вучић не поднесе оставку!”), а онда су се напрасно предомислили и кренули до полицијске станице у Булевару деспота Стефана, где су тражили да се пусте из притвора ухапшени демонстранти; тамо су рекли како не иду кући док ове не ослободе, а онда су се ипак разишли, поставивши нови рок за њихово пуштање; потом су најавили да се сутра поново враћају у РТС да би гостовали у „Дневнику 2” итд.

Травестија је да окорели националиста Обрадовић од данас и званично предводи борбу за демократска права и слободе у Србији.

Преводилац и есејиста

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари10
59b8f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dzordz
meni su svi ti sa protesta isti. tamno crni, crni, svetlo crni, sivi, svetlosivi. sve je to desnica, sukcesori ds valsti iz perioda 2000-2012. to sto su oni ophrvani `оправдани гнев и незадовољство постојећим стањем,` to je njihov licni problem. to sto autor kaze da se djilas zalaze za kosovo unutar srbije, to je u suprotnosti sa onim sto su radili dok su bili na vlasti. tada je srbija stavljena nepovratno u proces priznavanja nezavisnosti kosova, ko god da je na vlasti posle ds-a.
Ovdasnja
Boško Obradović ima svako pravo da učestvuje u protestu protiv ovakve vlasti, pa i da ga vodi. Reći za nekoga da je okoreli nacionalista je podjednako besmisleno kao kad bismo Vas, prevodioče i esejisto nazvali okorelim globalistom. Slažem se da je Sergej prostak, samo mi je problem što ne mogu da se setim kada ste reagovali na Čankove prostakluke i ispade. A nije da ih nije bilo. Vaš stav i ton kojim ga iznosite nisu ništa drugo nego netolerancija i jednoumlje. Da idete okolo i da lepite ljudima etikete onako kako se Vama sviđa možete neko vreme, a onda neminovno dođe trenutak kada prestanu da Vas uzimaju za ozbiljno. Sramno je ovo ruganje svom narodu koji je na ulici s razlogom, a još je sramniji stav da su demonstracije protiv Vučića prihvatljive samo ako su prozapadne i proevropske. Mi protestujemo baš zato što nam je dosta i demagoga na vlasti koje podržavaju zapad i EU i takvih kao Vi koji nam objašnjavaju kako MORAMO da razmišljamo da nas ne biste proglasili za klerofašiste.
Боба
Да имамо демократију као што немамо аутор овог екстрeмистичког памфлета би завршио на суду због очигледног говора мржње. О аутошовинизму не треба коментар, толико је очигледан да аутору остаје само да се прогласи Београђанином и "Европљанином" али то је већ његов проблем. Пљување по народу и национално оријентисаним Србима којима смета медијски мрак, недостатак демокртатије, исправних бирачких спискова, стални противуставни позиви за давање територије Србије није само његов проблем већ и друштва које прелази олако преко оваквих екстремистичких погледа.
Боривоје Банковић
И тако, мало по мало, ствар је изашла на видело. Ако је неко окорели националиста, он нема право на слободу. И колико се може разумети из контекста, кад певају о Косову, демонстранти „ојчу“ – што је вероватно нешто ружно, непристојно или неморално. Даље се може разумети и да за Србију сунце излази у Бриселу и да је свака другачија тврдња најцра јерес. Чак и Ђилас је добио пацку јер се усудио да спочита Вучићу претерану сервилност према западу. Подржавам народ који је изашао на улице, али не учествујем у протестима јер не подржавам ни Сергеја Трифуновића ни велику већину потрошених политичара који покушавају да нас зајашу. Подршка свему што аутор заговара достигла је историјски минимум, па је можда време да се запита да ли је Србији преко главе става: „постоје два мишљења: моје и погрешно“.
@Vladimir P.
Nema razloga da RTS bude legitimna meta. Van izborne kampanje je zabranjeno reklamiranje političkih stranaka. Sučeljavanje mišljenja je moguće u direktnim prenosima skupštinskih zasedanja i tematskim emisijama. RTS ima malo tematskih emisija političke sadržine (Oko, Upitnik...) i u njih pozivaju predstavnike opozicije. Problem je pojavljivanje u Dnevniku. U njemu se objavljuju vesti, a opozicija, osim demonstracija subotom, ne generiše vesti. Jer nemaju komentare o dešavanjima na KiM, o godišnjici bombardovanja, o ceni maline, migracijama, minimalcu, itd. Oni bi želeli u Dnevniku da pričaju koliko je Vučić loš, a to realno nije vest. Problem je i što je vođa opozicije postao onaj ko ima najviše novca za finansiranje, a nema stranku. Samim tim mu ništa ne znače direktni prenosi iz Skupštine i zato je za bojkot. Drugi po rangu vođa opozicije ima stranku, ali nema poslanike u Skupštini pa je takođe za bojkot. Mnogo im je da čekaju redovne izbore pa bi do vlasti prečicom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља