Пролеће је стигло, а уместо да пуцате од снаге и расположења, осећате се уморно и поспано, без концентрације, са извесним немиром и главобољом… Пролећни умор није првоаприлска шала, нити болест, већ стање које настаје с доласком првих дана пролећа. Погађа у принципу све старосне групе и није неко тешко медицинско стање, али отежава свакодневни живот.
У време када хладни загрљај зиме попушта, организам због једноличне зимске исхране, недостатка дневног светла и недостатка витамина Це и Де трпи одређене последице. Имунитет је на ниском нивоу, подложнији смо болестима, лако се замарамо, поспани смо и имамо слабу концентрацију. Пролећни умор обично траје 2–5 недеља, колико је већ организму потребно да се прилагоди новом годишњем добу.
Неодложно треба потражити помоћ лекара уколико је тај период дужи 2–5 недеља и уз појаву нових тегоба, од којих су неке: изражен умор, бол у грудима, недостатак даха при минималном напору.
Када стегне пролећни умор, одмах посегните за воћем, нарочито цитрусима, јабукама и првим овогодишњим воћем (јагодама) које лако можете наћи у маркету. Осим воћа, водите рачуна да се довољно хидрирате, најбоље обичном водом. Покрените се – топло време и природна светлост идеална су комбинација за физичку активност, а када сте уморни, нађите времена и за дремку. Спавајте бар осам сати преко ноћи.
Уз унос довољно течности и свежег воћа и поврћа гледајте да имате мање калоричне оброке. Зима је била доба када смо јели калоричније оброке, али сада је време за храну богату влакнима и витаминима. Стога прави избор јесте: риба, зелено лиснато поврће (зелена салата, купус, келераба…), махунарке, језграсти плодови. Ако имате времена, прођите пијацом и набавите свеж зелениш. Купите ротквице, брокуле, млади лук, сремуш, шаргарепе – свега тога има у изобиљу. Одморите се од тешких зимских јела, оних запржених, масних и тешко сварљивих, освежите јеловник и будите умерени.
Зима је доба када се сви завлачимо у затворени простор, светла је све мање, исхрана је сиромашнија. С пролећа се све то мења, а како је и услед промене климе тај температурни шок израженији, многи пате због тегоба при пролећном умору. Хормони се буде, јер с првим лепим данима тело лучи више серотонина и допамина, што значи да нас прожимају срећа и мотивација.
По правилу, топлије време шири крвне судове, чиме се снижава крвни притисак, повећава пулс, а почиње и главобоља. Зато смо мало „гроги” и поспани током преподнева и раног послеподнева. Када с вечери захлади, крвни притисак расте, а то може бити опасно за хроничне болеснике. Овакве осцилације нарочито сметају старијим особама које имају срчане проблеме, што може повећати ризик од инфаркта и шлога. Дакле, опрезно са течношћу у касно после подне и вече.
Боравак у природи и на пролећном сунцу помоћи ће телу да почне да производи витамин Де који ће уз витамин Це из воћа и поврћа оснажити и освежити организам и ослободити га токсина. Време испред екрана компјутера, ТВ, таблета и телефона замените шетњом или играма у природи, вожњом ролера. Поведите децу у природу, макар само током викенда. И, наравно, оставите суплементацију, не требају вам витамини из апотеке, пијаца је много бољи избор.
Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com
