четвртак, 25.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:41

Трећина самохраних мајки не ради

Још једно истраживање и панел о родној неједнакости потврдили су, између осталог, да се жене не запошљавају да би чувале децу и старије чланове породице
Аутор: Катарина Ђорђевићсреда, 20.03.2019. у 23:00
Често заврше факултет и остану уз малишане (Фото Д. Јевремовић)

Чак 77.000 жена у Србији старости од 25 до 54 године није запослено и не тражи посао зато да би бринуле о деци или старијим члановима породице. Подаци говоре да је стопа радне неактивности већа код жена које имају децу, а ова тенденција је нарочито присутна код самохраних мајки – чак трећина жена које саме гају децу није активно на тржишту рада, истакла је др Јелена Жарковић Ракић, професорка Економског факултета у Београду и директорка Фондације за развој економске науке.

Она је на јучерашњој панел дискусији „Родне неједнакости у Србији”, одржаној на Економском факултету, нагласила да скоро две трећине незапослених жена наводи да их недоступност или висока цена вртића спречава да активно траже посао. У прилог овој тези илустративно говори податак да свега 16 одсто малишана млађих од три године и тек половина деце старости од три до пет година у нашој земљи иде у вртић, а у многим градовима Србије постоји уредба да предност приликом уписивања у обданиште имају деца запослених родитеља. Поређења ради, у земљама Европске уније на снази су тзв. Барселона циљеви, који налажу да трећина деце млађе од три године и 90 одсто деце предшколског узраста детињство проводи у обданишту.

Сем тога, у нашој средини постоји снажан културолошки образац да децу треба да чувају мајка или бака, како би их „сачувале” од прехладе и вируса у обданишту. Због тога се велики број жена врти у зачараном кругу незапослености и немогућности да бригу о деци повери запосленима у предшколском образовању.

– Иако Закон о раду дозвољава скраћено радно време, статистика сведочи да тек 12 одсто жена у нашој земљи користи ту законску могућност – пре свега због тога што минимална основица за обрачун доприноса за социјално осигурање износи 35 процената просечне бруто зараде. То у статистичком преводу значи да зарада жене која ради скраћено радно време износи око 22.000 динара – оценила је др Жарковић Ракић.

Анализирајући стање родне равноправности на тржишту рада, она је истакла да је број дечака и девојчица уписаних у основне и средње школе у Србији готово исти, а број студенткиња за шест одсто већи од броја младића који уписују факултете. Међутим, родна подела у образовању води сегрегацији на тржишту рада, с обзиром на то да се жене углавном школују за непроизводна и „помажућа” занимања, док су мушкарци више заступљени на факултетима који едукују за производна и економска занимања. О томе сведочи податак да чак две трећине запослених у образовању и здравству чине жене, а да чак 90 одсто запослених у грађевини чине мушкарци.

Професорка Филозофског факултета у Београду и програмска директорка Сецонс групе за развојну иницијативу др Марија Бабовић истакла је да се Србија, према индексу родне равноправности, налази на 22. месту европске листе. Највећи помак Србије у односу на 2016. годину десио се у домену политичке моћи, пре свега због пораста броја жена у парламенту. Међутим, када је реч о социјалној моћи, налазимо се на дну европске лествице, пре свега због малог броја жена у управним одборима медија, научних установа и олимпијских спортова.

Ипак, подаци говоре да је родна неравноправност највећа код куће, јер жене чак 3,5 сата више од мушкарца раде у кући, закључила је др Марија Бабовић.


Коментари6
26486
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miljana
Ova panel diskusija nikada neće doneti plodonosne rezultate jer to niko od odgovornih, iz vrha vlasti, niti vidi niti čuje. Kako se preživljava u narodu, to samo narod zna. Pa, ni narod ne zuna nego se čudom čudi da su jošživi. Obelodanjen je podatak da opet nema mesta u obdaništima jer ništa nisu radili po tom pitanju ali su zato uveliko i naveliko pričali o natalitetu. Samo puste prazne priče o boljem sutra ali sa ovakvim radom ništa od toga.
Alisa
Tuzne statistike, a jos tuznije sto se mentalitet slabo menja. Najgore izrabljivanje zena je u porodici.
Miloš
Muškarac treba da voli ženu. Žena treba da bespogovorno poštuje muškarca. Kaže Biblija. To na stranu, šta će raditi samohrana majka sa detetom? Da unajmi bebisiterku? To košta. Osim toga, čuvanje dece je ipak ženski posao. Pokazatelj je koliko muški partner provede sa decom u igri ili izvršavanju domaćem, petnaest minuta.
Mustafa Aga
Svaka chast samohranim majkama koje su morale da se razvedu jer su im supruzi bili nekakvi antisocijalci koji su ih na svaki moguchi nachin maltretirali...Ali sve one koje su se odluchile na razvod jer muz nije hteo da bude klasichan papuchar...E te zene neka se srame...Sada treba zajednica da im pomogne zbog njihovih neizlechivih kompleksa...Suprugu je Uzvisheni Bog, nash Tvorac, namenio ulogu lidera u domacinstvu a zena je tu da mu pomogne da tu ulogu na najbolji nachin sprovede u delo na opshte zadovoljstvo chitave porodice...
Nikola Kiric
Mustafa jarane, nije ti ovo crkva, dodi sebi!
Препоручујем 15
Bozana
Pa kako izvesti da radis i nadjes ko ce ti cuvati dete. Pa ni ove sto rade ne mogu dobiti mesto u zabavistu. Jeste li se zapitali ko brine o njihovoj deci kad se one razbole.? Kada odmaraju?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља